Džepna izdanja knjiga fantastike poslednjih godina, ili čak decenija, prava su retkost na domaćem tržištu. To svakako nije slučajnost. Postoji više dobrih razloga zašto je to tako, prvenstveno onih tehničke prirode.

Ipak, jedan izdavački poduhvat iza koga stoji ŽIR izdavaštvo, mogao bi da promeni sadašnju sliku i ukaže na neke nove mogućnosti kada je u pitanju objavljivanje džepnih izdanja fantastike i utiče na povratak nekada veoma popularnog formata u širu upotrebu.

Pre nešto više od godinu dana, ova mlada izdavačka kuća objavila je novelu Senka nad Insmutom H. F. Lavkrafta u A6 formatu. Nedavno je objavljena i druga knjiga u istom formatu – Kuća na granici Vilijama Houpa Hodžsona.

Za oba izdanja zajedničko je da su, sa tehničke strane, izuzetno brižljivo pripremljena. Posvećeno je mnogo pažnje kako bi se izbegle sve mane koje prate slična izdanja. Korice obe knjige su fleksibilne i načinjene od eko-kože. Povez je savitljiv, vez šiven, pa, osim što doprinosi estetici izdanja, lakoći listanja i čitanja, ujedno garantuje i dugotrajnost knjige. Oba izdanja imaju trakaste obeleživače i papir u dve boje, a krase ih i brojne ilustracije.

Za ljude koji često putuju, a još uvek nemaju e-čitače ili jednostavno više vole da čitaju sa papira, ŽIR-ova džepna izdanja deluju kao pun pogodak.

A sada nešto i o delu koje je bilo povod za pisanje ovog teksta – romanu Kuća na granici irskog pisca Vilijama Houpa Hodžsona. Reč je o verovatno najvažnijem Hodžsonovom ostvarenju. Roman je napisan početkom 20. veka, a prvi put objavljen 1908. godine. Smatra se jednim od ključnih prežitaka savremenog horor žanra, i podžanra kosmičke strave.

Radnja romana odvija se u Zapadnoj Irskoj 1877. gde dvojica prijatelja nailaze na ruševine kuće, a u njima i dnevnik čiji je autor vlasnik koji opisuje natprirodne strahote kojima je bio izložen. Prevod romana uradio je Sava Mihailović, a unutrašnje ilustracije i dizajn korica delo su Jelene Ristić.

Vilijam Houp Hodžson (1877–1918) pisao je eseje, novele i romane iz domena fantastike. Tri puta je oplovio svet, zbog čega se radnja njegovih dela često odvija na pučini okeana. Osim pisanja, bavio se fotografijom, a slavu je stekao i kao bilder. Poginuo je u redovima britanske armije u aprilu 1918. godine. Njegova književna zaostavština uticala je na brojne velikane fantastike, među kojima su bili H.F. Lavkraft i Teri Pračet.

Senka nad Insmutom i Kuća na granici trebalo bi da predstavljaju prva dva naslova još uvek neimenovane edicije. Od izdavača smo dobili informaciju da će edicija dobiti naziv, ukoliko dođe do objavljivanja treće knjige. A treća knjiga biće objavljena, ukoliko prve dve knjige naiđu na dobar prijem čitalaštva. Želja izdavača je da ova edicija u nastajanju bude posvećena klasičnim delima horora, ali i naučne i epske fantastike.

Na sajtu ŽIR izdavaštva možete pogledati video snimak primerka romana Kuća na granici i uveriti se u sve fizičke kvalitete ovog nesvakidašnjeg džepnog izdanja.