Književna fantastika pokrenuta je 2014. godine, kao godišnja publikacija čiji je osnovni cilj predstavljanje preseka aktuelnog stvaralaštva kako na domaćoj tako i na svetskoj sceni fantastike.

Konceptualno, publikacija predstavlja štampanu refleksiju sajta Art-Anima, pri čemu se u prvi plan ističu segmenti posvećeni proznim delima i esejistici, ali naročita pažnja se pridaje i recepciji aktuelnih dela, intervjuima sa značajnim piscima, preplitanju fantastične književnosti sa drugim umetnostima i naukom…

Prva tri broja ove publikacije objavljena su od 2014. do 2016. godine u saradnji sa izdavačkom kućom Čarobna knjiga, a od 2017. godine, kroz saradnju sajta Art-Anima.com i Kontrast izdavaštva, Književna fantastika doživljava vidan preobražaj prvenstveno po pitanju grafičke opreme i formata, dobijajući veoma specifičan i prepoznatljiv izgled.

Grafička dizajnerka Sanja Polovina za svoj maestralni rad na dizajnu časopisa Književna fantastika, 2017. godine dobija nagradu Beogradskog sajma knjiga.

Književna fantastika 2014 – Književna fantastika 2015 – Književna fantastika 2016 – Književna fantastika 2014 (reizdanje) – Književna fantastika 2017 – Književna fantastika 2018 – Književna fantastika 2019 – Književna fantastika 2021 – Književna fantastika 2022 – Književna fantastika 2023 – Književna fantastika 2024 –

KNJIŽEVNA FANTASTIKA 10

(2024)

Urednik: Dragoljub Igrošanac
Izdavač: Kontrast izdavaštvo
Za izdavača: Vladimir Manigoda
Tehnički urednik: Ivan Isailović
Lektura i korektura: Tamara Sokić
Dizajn korice: Dragana Nikolić
Prelom: Anica Lapčević
Obim: 190 str, 23×22 cm.
Tiraž: 1.000
Štampa: F.U.K. d.o.o. Beograd

Cena: 899 dinara (redovna knjižarska cena)
Cena: 719 dinara (20% popusta za porudžbinu izvršenu preko sajta izdavača)

82.09
ISSN 2812-7323 = Književna fantastika
COBISS.SR-ID 53786377

Deseti broj Književne fantastike izlazi u godini jednog posebnog jubileja kada je reč o žanrovskoj književnosti. Naime, pre ravno 50 godina Stiven King je objavio svoj prvi roman, Keri – delo koje mu je omogućilo da napusti dotadašnji posao profesora engleskog jezika i u potpunosti se posveti proznom stvaralaštvu. Taj korak biće od presudne važnosti kako za samog autora, tako i za celokupan žanr horor književnosti, čija će paradigma u narednim godinama biti potpuno redefinisana, zahvaljujući stvaralaštvu pisca iz Mejna.

„Kralj horora” do sada je objavio preko 60 romana i sijaset priča prema kojima su snimljeni nebrojeni filmovi, mini TV serije, urađeni stripovi, pozorišne predstave… Objavljivao je i pod pseudonimom Ričard Bakman, ali i u „četiri ruke” sa svojim prijateljem Piterom Straubom. Dela Stivena Kinga prevedena su na gotovo sve svetske jezike, a broj prodatih primeraka njegovih knjiga odavno je premašio cifru od 350 miliona. Za doprinos svetskoj književnosti, 2003. godine dobio je medalju Nacionalne književne fondacije, a 2014. godine dodeljena mu je američka Nacionalna medalja za umetnost. Ipak, bez obzira na visoka priznanja koja su mu dodeljena, astronomske tiraže i nemerljiv uticaj koji je izvršio na svetsku pop-kulturnu scenu, ocene književne kritike Kingovog stvaralaštva, od samog početka bile su izrazito polarizovane.

Jedan od najpoznatijih svetskih kritičara i teoretičara književnosti, Harold Blum, decenijama je osporavao kvalitet Kingove proze ističući pre svega manjkavosti po pitanju stila i odsustvo sofisticiranosti kakvu bi književnost trebalo da ima. I pored primedbi koje je Blum izneo na račun Kingovog pisanja, postoje mnogi kritičari koji cene Kingovu veštinu pripovedanja i razvoj likova. Tako Toni Medžistreli, teoretičar i profesor književnosti na Univerzitetu u Vermontu, ističe da Stiven King možda ne spada u kategoriju vrhunskih stilista, ali da on svakako jeste vrhunski pripovedač.

Na strani Kinga su i mnoge kolege po peru, a utiske jednog od njih – kultnog pisca i scenariste Harlana Elisona, poznatog po britkom jeziku i sočnom, zajedljivom humoru – možete da pročitate u ovom broju Književne fantastike. U tekstu „Zašto deca ne liče na roditelje?” Elison govori o svom prijateljstvu sa Stivenom Kingom, stvaralaštvu „kralja horora” i ne baš najsrećnijim filmskim adaptacijama njegovih romana, koje nisu bile retka pojava tokom Kingove rane stvaralačke faze. Tekst, prvobitno objavljen iz dva dela u časopisu The Magazine of Fantasy & Science Fiction 1984. godine, pruža Elisonova zapažanja koja su još uvek aktuelna.

U tematskom bloku se nalazi i tekst „King i ja” Gorana Skrobonje, kultnog srpskog pisca fantastike, izdavača i prevodioca, koji je prve prevode i izdavačke korake, na razmeđi 80-ih i 90-ih godina prošlog veka, učinio motivisan željom da domaćem čitalaštvu predstavi upravo dela Stivena Kinga. U ovom ličnom osvrtu, Skrobonja govori i o Kingovom nesumnjivom uticaju na vlastito pisanje.

Povodom pet decenija objavljivanja romana Keri, novinar Matija Jovandić u eseju „Transformacija Kerijete Vajt” navodi uspešne i neuspešne filmske adaptacije navedenog romana, te govori o Kingovoj nesputanoj mračnoj imaginaciji, motivaciji i tragu koji je ostavio u popularnoj kulturi. Docent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Miloš Jocić, u tekstu „Death phobia: Smrt i umiranje u Groblju kućnih ljubimaca Stivena Kinga” piše o našem duboko usađenom strahu od smrti, a naročito o roditeljskom strahu od smrti deteta izraženom u – prema Kingovom priznanju – najstrašnijem romanu koji je ikada napisao.

Na kraju, tu je i tekst „Problemi poetike Stivena Kinga” našeg najpoznatijeg teoretičara i kritičara horor književnosti, Dejana Ognjanovića, u kome su izneta zapažanja o problematičnim aspektima Kingove proze. Tim tekstom načinili smo i svojevrstan krug, vrativši se na priču o polarizaciji u kritičkoj percepciji Kingovih dela i doslovno, jer se Ognjanovićev rad poziva na uvide već pomenutog Harolda Bluma i vrsnog kritičara horor književnosti S. T. Džošija.

Temat se preliva i na prozni blok, jer smo se odlučili da u njemu predstavimo Kingovu više puta antologizovanu priču „Mačak iz pakla” napisanu 1977. godine. Priča prati plaćenog ubicu, angažovanog od strane naizgled paranoičnog vlasnika farmaceutske kompanije, kako bi ubio mačka za koga se veruje da je usmrtio troje ljudi.

Sledi pripovetka o suočavanju sa starošću roditelja, „Jezero želja”, delo autorke Tananariv Du koja već dve decenije važi za glavnu uzdanicu afroameričke SF/F scene. Među odabranim proznim ostvarenjima je i „Kriza” – naučnofantastična priča Majkla Džona Harisona, kojom se ovaj nagrađivani britanski autor, kroz opis najezde misterioznih vanzemaljskih entiteta na London, osvrće na probleme savremenog društva – otuđenje, kulturnu degradaciju, psihološke posledice ekonomskog kraha… Prevode priča potpisuju: Goran Skrobonja, Aleksandra Vukelić i Darko Tuševljaković.

Pored priča stranih autora, tu su i dva prozna ostvarenja iz pera domaćih stvaralaca. Kratka priča „(Ne)očekivana poseta” Ivana Nešića evocira junakove uspomene na očeve poslednje trenutke i svedočenje o čudnovatom susretu u jednoj davnoj božićnoj noći, dok „Važno je imati vodu” Laure Barne donosi satirični osvrt na elitizam i lažnu fasadu visokog društva.

Esejistički segment ovog broja Književne fantastike čine dva priloga. Nemanja Ćalić u eseju „Šekspir u odabranim delima naučnofantastične književnosti” analizira pojedina naučnofantastična dela inspirisana Šekspirovim dramskim komadima, kao i nekoliko najreprezentativnijih žanrovskih ostvarenja u kojima je Vilijam Šekspir predstavljen kao jedan od junaka. Marijana Jelisavčić Karanović u tekstu „Srpska horor priča nekad i sad” iznosi zapažanja o drastičnim promenama kratke domaće horor proze u poslednjih četrdesetak godina kroz analizu dela svrstanih u izdanja Antologija srpske fantastike iz 1980. godine i Strah i trepet: srpska horor priča iz 2017. godine.

Dva priloga sadrži i celina posvećena intervjuima. Razgovor sa Ljiljanom Pešikan-Ljuštanović, teoretičarkom i istoričarkom književnosti, ovogodišnjom dobitnicom nagrade „Art-Anima” za doprinos popularizaciji fantastike, otkriće našim čitaocima jednu izuzetnu ličnost koja je svojim strastvenim, istraživačkim duhom pažljivo osvetlila tajanstvene puteve srpske, slovenske, pa i svetske fantastike. Dok razgovor sa Goranom Skrobonjom otkriva nešto više detalja o kolaboraciji sa Ivanom Nešićem na Firentinskom dubletu – dvoknjižju koje na poseban način demonstrira fleksibilnost žanrovskih obrazaca. Oba razgovora vodila je Marijana Jelisavčić Karanović.

O preplitanju književne fantastike sa drugim umetnostima pišu novozelandska teoretičarka književnosti Kara Kenedi i strip kritičar Nikola Dragomirović. Povodom premijere filma Dina: Drugi deo Denija Vilneva, Kenedijeva u tekstu „Dina na filmu: Tri različite interpretacije Herbertove vizije” govori o uspešnosti filmskih adaptacija čuvenog romana Frenka Herberta na primerima tri adaptacije: Dina (1984) Dejvida Linča, mini-serije Dina Frenka Herberta (2000) Džona Harisona i blokbastera Dina: Prvi deo (2021) Denija Vilneva. 

Nikola Dragomirović u prilogu naslovljenom kao „Snovi u stripu: U zagrljaju Morfeja” navodi nekoliko upečatljivih primera korišćenja motiva snova u devetoj umetnosti, počev od stvaralaštva Vinzora Makeja, jednog od najvažnijih autora u istoriji stripa (koji je davne 1904. godine objavio serijal Dream of a Rarebit Fiend baziran na neobičnim noćnim morama), preko stvaralaštva Huga Prata i Hodorovskog, pa do Gejmenovog remek-dela Sendmen koje predstavlja „antropomorfnu personifikaciju sveukupnog sveta snova”.

A tamo gde se prepliću snovi i tehnologija, domen je naučne fantastike. Bez obzira da li volite taj žanr ili ne, stvarnost u kojoj živimo sve više podseća na njega. Živimo u eri visoke tehnologije, a jedno od najvitalnijih žarišta tehnološkog napretka savremenog sveta, nalazi se u Kini. Od 1990. godine, a naročito od početka 2000-ih naučna fantastika u toj zemlji cveta uz otvorenu podršku njene političke vrhuške, koja je nakon opsežnih istraživanja došla do zaključka da je naučna fantastika jedan od ključnih elemenata za popularizaciju nauke, naučnog i inovativnog razmišljanja. U oktobru 2023. godine u Čengduu održana je Svetska konvencija fantastike, popularni Worldcon, a razmere celokupnog organizacionog poduhvata dosegao je nivo gotovo nezamislivog. Na licu mesta našao se prevodilac Bojan Tarabić, zahvaljujući čijem izuzetnom prevodu sa kineskog jezika čitaoci u Srbiji uživaju u planetarno popularnom hitu Problem tri tela Lijua Cisina. Tarabić je za čitaoce Književne fantastike pripremio izveštaj o svom boravku u Čengduu i onome šta je tamo sve video i doživeo.

Završni segment Književne fantastike, kao i uvek, rezervisan je za tekstove prikaza aktuelnih izdanja. Ovoga puta, zastupljeni su tekstovi mahom o delima domaće fantastike. Ilija Bakić piše o zbirkama Pomalo strašne priče Ivana Nešića i Hangar za snove Darka Tuševljakovića, kao i o romanu Zadušnice Dejana Ognjanovića. Ognjanovićev roman je početkom 2024. godine bio uvršten u uži izbor za NIN-ovu nagradu, baš kao i roman Tajni svat Marka Piševa, što je prvi slučaj u istoriji najprestižnije domaće književne nagrade da su se u izboru od dvanaest odabranih dela našla čak dva romana iz horor žanra. O obe knjige, kao i o zbirci priča Krstarenje senki belgijskog fantaste Žana Rea prikaze potpisuje Filip Rogović. Zorica Đergović-Joksimović piše o romanu Zorana Živkovića, Četiri sahrane i jedno vaskrsenje Fjodora Mihajloviča, u kome je naučna fantastika iskorišćena za preispitivanje aktuelnih društveno-političkih i kulturnih tokova.

Dragoljub Igrošanac,
Beograd, april 2024.

REČ UREDNIKA

TEMAT:

• Matija Jovandić – „Transformacije Kerijete Vajt“
• Miloš Jocić – „Death phobia: Smrt i umiranje u Groblju kućnih ljubimaca Stivena Kinga“
• Harlan Elison – „Zašto deca ne liče na roditelje“
• Goran Skrobonja – „King i ja“
• Dejan Ognjanović – „Problemi poetike Stivena Kinga“

PRIČE:

• Stiven King – „Mačak iz pakla“
• Tananariv Du – „Jezero želja“
• M. Dž. Harison – „Kriza“
• Ivan Nešić – „(Ne)očekivana poseta“
• Laura Barna – „Važno je imati vodu“

ESEJI:

• Nemanja Ćalić – „Šekspir u odabranim delima naučnofantastične književnosti“
• Marijana Jelisavčić Karanović – „Srpska horor priča nekad i sad“

INTERVJUI:

• Ljiljana Pešikan Ljuštanović: „Fantastika je širenje granica sveta“ (razgovor vodila Marijana Jelisavčić Karanović)
• Goran Skrobonja – „I mada ste sto posto sigurni da se ništa od svega toga nije desilo – čik pa dokažite da nije“ (razgovor vodila Marijana Jelisavčić Karanović)

FILM:

• Kara Kenedi –„Dina na filmu: Tri različite interpretacije Herbertove vizije“

STRIP:

• Nikola Dragomirović – „Snovi u stripu: U zagrljaju Morfeja“

FANDOM:

• Bojan Tarabić – „Odjeci iz nebule“

PRIKAZI:

• „Prizori egzistencijalnog straha“ – Pomalo strašne priče Ivan Nešić (Radio Bijelo Polje, Bijelo Polje, 2023) / Ilija Bakić 
• „Niz zavodljivo začudnih svetova“ – Hangar za snove Darko Tuševljaković (Gradska biblioteka „Karlo Beljanski“, Sombor, 2022) / Ilija Bakić
• „(Ne)veseli domaći horor“ – Zadušnice Dejan Ognjanović (Autorsko izdanje, Niška Banja, 2023) / Ilija Bakić
• „Živi mrtvaci i gorka slika Srbije zaslađena humorom“ – Zadušnice Dejan Ognjanović (Autorsko izdanje, Niška Banja, 2023) / Filip Rogović
• „Ostvarena nada srpskog horora“ – Tajni svat Marko Pišev (Orfelin, Novi Sad, 2023) / Filip Rogović
• „Nevidljiva čudovišta i paralelne dimenzije belgijskog Lavkrafta“ – Krstarenje senki Žan Re (Orfelin, Novi Sad, 2023) / Filip Rogović
• „Muke po kiber–Dostojevskom“ – Četiri smrti i jedno vaskrsenje Fjodora Mihajloviča Zoran Živković (Autorsko izdanje, Beograd, 2023) / Zorica Đergović – Joksimović

KNJIŽEVNA FANTASTIKA 9

(2023)

Urednici: Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević
Izdavač: Kontrast izdavaštvo
Za izdavača: Vladimir Manigoda
Tehnički urednik: Ivan Isailović
Lektura i korektura: Katarina Stojnić
Dizajn korice: Dragana Nikolić
Prelom: Anica Lapčević
Obim: 218 str, 23×22 cm.
Tiraž: 500
Štampa: F.U.K. d.o.o. Beograd

Cena: 899 dinara (redovna knjižarska cena)
Cena: 764 dinara (15% popusta za porudžbinu izvršenu preko sajta izdavača)

82.09
ISSN 2812-7323 = Književna fantastika
COBISS.SR-ID 53786377

Naučno-tehnološka dostignuća uvela su nas u „vrli novi svet” i novo doba u kojem – suočeni sa brojnim izazovima u društvu oblikovanom upitnim vrednosnim kriterijumima, složenim političkim i ekonomskim okolnostima i tenzijama na globalnom nivou – primećujemo da poimanje stvarnosnog i fantastičnog zahteva kontinuirano preispitivanje i neminovno preispisivanje granica između njih. U tom procesu se nameću brojna pitanja, uključujući i ona koja se odnose na stepen prilagođenosti ljudske svesti ovakvom toku razvoja i posledičnim okolnostima, kao i ona koja se tiču ljudskih kapaciteta, pa i volje, da na adekvatan način, savesnim odnosom prema sebi, drugima i prirodi, pratimo put koji nam napredak utire. Zaključci do kojih dolazimo neretko onespokojavaju i generišu čitav niz novih pitanja koja, skupa sa odgovorima, kako nedvosmislenim tako i onim mogućim, zadiru u sfere i ispisuju scenarije za koje ne bismo želeli da se ikada ostvare. Stvarnost, nažalost, donosi i mračna iznenađenja na koja nas fantastika pronicljivo upozorava.

Period nakon objavljivanja prethodnog izdanja časopisa Književna fantastika obeležili su razvoj velikih jezičkih modela, veštačke inteligencije i njihova dostupnost putem interneta, uz brojne dileme u vezi s njihovim, sada već nesumnjivim, potencijalima da korenito promene svet u kojem živimo.

Bard, ChatGPT i drugi veliki jezički modeli razvijeni korišćenjem duboke neuronske mreže i obučeni ogromnim količinama podataka omogućavaju korisnicima da razgovaraju s njima u vezi sa bilo kojim pitanjem, problemom ili temom, da zatraže pomoć pri pisanju programskih kodova, stručnih i naučnih radova, pa čak i književnih dela. Časopis Klarksvorld (Clarkesworld), zasut mašinski generisanim pričama, bio je prinuđen da obustavi prijem novih materijala, dok je Asimovz sajens fikšn (Asimov’s Science Fiction), uz stotine drugih tako generisanih priča, dobio više od 20 identičnih pod nazivom „Poslednja nada” („The Last Hope”), mada se na svakoj nalazilo drugo ime i adresa elektronske pošte.

Hoćemo li u bliskoj budućnosti nastojati da čitamo dela isključivo „pravih” autora ili ćemo književne apetite zadovoljavati naručenim pričama o temama koje nas u datom trenutku zanimaju, sa željenim junacima, koje ćemo po sopstvenom nahođenju stavljati u uobičajene ili potpuno neverovatne situacije, birajući ambijent u nekoj istorijskoj epohi ili potpuno izmaštanom univerzumu, a koje će kreirati kompleksni algoritmi i sistemi za analizu podataka? Dok smo pripremali ovo izdanje Književne fantastike nismo morali da se nosimo s tako generisanim tekstovima, a autori čiji prilozi sačinjavaju ovaj broj pokazali su izuzetnu kreativnost i erudiciju kojima, uvereni smo, nijedan jezički model i algoritam još uvek nije ravan.

Ovogodišnja Književna fantastika posvećena je profesoru i piscu Džonu Ronaldu Ruelu Tolkinu (1892–1973). Sa sigurnošću možemo reći da književni pejzaži i uopšte svetovi fantazijske književnosti ne bi bili onakvi kakve ih znamo da nije bilo Tolkinovog legendarijuma, čiji kreativni spoj mitoloških i lingvističkih elemenata i danas, 50 godina nakon njegove smrti, nastavlja da raspiruje maštu čitalaca, inspiriše druge stvaraoce i podstiče brojne autore da u svojim teorijskim promišljanjima rasvetle različite aspekte njegovog u svakom smislu bogatog književnog opusa.

Tematski blok o Tolkinu donosi niz takvih izuzetnih teorijskih promišljanja. U tekstu „Nije zlato sve što sja: Prsten moći i obmana poređenja”, koji je dobio nagradu Tolkinovog društva (The Tolkien Society) za najbolji članak objavljen 2022. godine, Sara Braun analizira kako je Prsten moći, jedan od najvažnijih artefakata u Gospodaru prstenova, obmanuo i čitaoce – jer nije i ne može biti od čistog zlata. Priliku da objavimo ovaj tekst na srpskom, kao i prilog Martine Juričkove i intervju sa Šonom Ganerom, predsedavajućim Tolkinovog društva, dobili smo zahvaljujući Mini Lukić, kojoj zbog toga ovom prilikom iskazujemo veliku zahvalnost, kao i zbog izuzetnog rada o uticaju filmskih adaptacija na recepciju Tolkinovih dela. U ovom prilogu, dok pokazuje da u „domenu pamćenja treba tražiti kako izvor straha od adaptacija tako i izvor njihove privlačnosti”, Mina Lukić pojašnjava zašto se ne treba plašiti adaptacija. Postojeće i najavljene filmske i televizijske adaptacije podelile su obožavaoce i poštovaoce Tolkinovog legendarijuma iz više razloga, uključujući uvođenje novih likova, kreativnu interpretaciju i promene u poznatim elementima i likovima. Jedna od jabuka razdora je i odnos prema ženskim likovima i njihovim ulogama, ponajviše zbog uvreženog stava da ih je u Tolkinovim delima zanemarljivo malo, zbog čega ga pojedinci optužuju čak i za mizoginiju. Dr Marko Vasić uspešno osporava ovakve tvrdnje pregledom ženskih arhetipova u prilogu o ženskim likovima u Tolkinovom legendarijumu. O prijateljstvima u Tolkinovom životu i stvaralaštvu piše Martina Juričkova, koja pojašnjava iz kojih je razloga, uključujući i lingvističke, Tolkin dao prednost određenim terminima u svojim delima. Uz prijateljstva, značajno mesto ima i putovanje, koje je u njegovom stvaralaštvu jedan od najznačajnijih elemenata oblikovanja identiteta, a o čemu piše Nastasja Pisarev. Tematski deo zatvaraju dva odeljka iz knjige Svetovi Dž.R.R. Tolkina Džona Garta, čije je srpsko izdanje objavila izdavačka kuća Data Status. Dva odeljka (Gradnja sveta i Pećine) iz poglavlja Korenje planina odabrala je Jelena Vitezović, koja je zajedno sa Ivanom Racićem prevela ovu monografiju.

Tematski blok prati prozni segment, koji ove godine sadrži pet naslova. Milena Dasukidis prevela je priču Džona Visvela o ukletoj kući koja komentariše svoje posetioce i, u svojoj usamljenosti, pokušava da navede potencijalne stanare da u njoj i ostanu. Adrijan Sarajlija nas u „Zmajevoj kuhinji” vodi u prošlost i pokazuje kako preplet imaginarnog i stvarnog može iznedriti nadasve bogate i maštovite priče. U priči „Beba” Nikola Petrović nas suočava sa užasima izgubljenosti i strahovima pri suočavanju sa usamljenošću praćenom gubitkom jednog i dolaskom drugog života. U priči satkanoj od tmurnih i vedrih tonova Darko Tuševljaković piše o Spajdermenu iz Omoljice, dok Miloš Petrik u „Poslednjoj sviti” pokazuje vedriju i duhovitiju stranu fantastike.

Esejistički blok ovogodišnjeg izdanja otvara prilog Dine Hrecak o spekulativnoj fantastici Japana, pojašnjavajući njene razvojne faze i pokazujući kako je SF od uvezenog proizvoda „asimilovan u japansku misaonu matricu”, a potom preoblikovan i razvijen u „jednu autentičnu, originalnu vrednost koja ima svoje zasluženo mesto u svetskoj književnoj baštini”. Dr Dejan Ognjanović u eseju „Tri paradigme horora”, koji se 2022. godine našao u najužem izboru za nagradu „Brem Stoker” američkog Udruženja pisaca horora (Horror Writers Association), predstavlja osnovne obrasce horora: strah od sebe, strah od drugih i strah od numinoznog, naglašavajući da „nijedna od tri paradigme nije konzervativna niti liberalna per se; dela unutar njih mogu biti i jedno i drugo, zavisno od njihovog odnosa prema ’Drugosti’”. Mihajlo Dasukidis u ovom izdanju piše o Gogolju, čiji način pripovedanja vidi kao jedan od „ključnih faktora koji su utrli put modernizmu u književnosti” i pokazuje kako i zašto horor elementi iz pripovetke „Vij” efektno korespondiraju sa modernom publikom. Esejistički blok zatvara prilog Zorane Perić o Stefanu Grabinjskom, mašinovođi demonskih vozova i „tvorcu čuvenog ciklusa železničarskih novela”, kojeg naziva piscem na „pograničju svetova i kultura” i poljskim pandanom Edgara Alana Poa.

Kao prilog tematu o Tolkinu u ovom broju donosimo ekskluzivni intervju sa Šonom Ganerom, predsedavajućim Tolkinovog društva u Ujedinjenom Kraljevstvu, s kojim je Mina Lukić razgovarala o njegovom odnosu i stavovima prema Tolkinovim delima i njihovim adaptacijama, kao i o aktivnostima u Društvu i o iskustvu sa obožavaocima Tolkina. Sa Ivanom Nešić razgovarali smo o njenom odnosu prema tradiciji, inspiraciji, književnim uzorima i o tretmanu tema u književnosti za decu.

U poslednjem segmentu Književne fantastike, tradicionalno rezervisanom za prikaze, Ilija Bakić piše o Divljoj kapeli Dejana Ognjanovića, koji se, iako je „osvedočeni romanopisac”, u ovom naslovu „vratio kraćim pripovednim formama”. U drugom prikazu Bakić predstavlja Grad beznađa braće Strugacki, koji su među najvećim imenima ruske fantastike XX veka, dok je treći njegov prilog o romanu Na mesečevom mostu Đorđa Pisareva, koji odbija „da ostane u zabranima proverenog i ustaljenog”. Filip Rogović predstavio je tri naslova. Prvi je novi roman Mladena Milosavljevića Večna kuća, u kojem preplet narodnih predanja i motiva egzistencije u onostranom gradi okvir za tragičnu priču o sukobu, čije posledice trpe naredne generacije. Drugi prilog je o Žutom znaku Roberta V. Čejmbersa, kojeg je domaća publika upoznala zahvaljujući prevodu Kralja u žutom, objavljenom na srpskom jeziku u izdanju kluba Gavran 2014. godine. Treći je posvećen Vragovestima Milana Kovačevića, kolekciji priča koju Rogović preporučuje kao zbirku „morbidnih užitaka za kojima ljubitelji horora tragaju”. Deveti broj Književne fantastike zatvara tekst „Stvari koje rastu u tami” Milene Dasukidis, koji ubedljivom argumentacijom upućuje na važnost čitanja Meksičke gotike Silvije Moreno Garsije, romana koji „rekreira protožanrovski prosede u feminističkom ključu”.

Dragoljub Igrošanac & Mladen Jakovljević

REČ UREDNIKA

TEMAT

• Sara Braun – „Nije zlato sve što sja: Prsten moći i obmana poređenja“
• Mina Lukić – „Kako pamtimo Tolkinova dela: Uticaj filmskih adaptacija“
• Marko Vasić – „Ženski arhetipovi u Tolkinovom legendarijumu“
• Martina Juričkova – „O prijateljstvu“
• Nastasja Pisarev – „Poetika prostora puta kod Tolkina“
• Džon Gart – „Svetovi Dž. R. R. Tolkina – Korenje planina“

PRIČE

• Džon Visvel – „Kuća za razgledanje na ukletom brdu“
• Adrijan Sarajlija – „Zmajeva kuhinja“
• Nikola Petrović – „Beba“
• Darko Tuševljaković – „Samo polako, Spajdermene“
• Miloš Petrik – „Poslednja svita“

ESEJI

• Dina Hrecak – „Spekulativna fantastika Japana kao pogled u unutrašnji svet čoveka“
• Dejan Ognjanović – „Tri paradigme horora“
• Mihajlo Dasukidis – „Gogoljev ‘Vij’ – Master klas iz horor pripovedanja“
• Zorana Perić – „Mašinovođa demonskih vozova – Stefan Grabinjski“

INTERVJUI

• Šon Ganer (predsedavajući Tolkinovog udruženja) / razgovarala Mina Lukić
• Ivana Nešić (autorka trilogije „Zelenbabini darovi”) / razgovarao Dragoljub Igrošanac

PRIKAZI

• „Užasi prošlosti i sadašnjosti“ (Dejan Ognjanović, Divlja kapela i druge priče) / Ilija Bakić
• „Eksperiment je eksperiment za sve“ (Braća Strugacki, Grad beznađa) / Ilija Bakić
• „Veseli prizori iz nastupajućeg posrnuća ljudskog“ (Đorđe Pisarev, Na mesečevom mostu) / Ilija Bakić
• „Stravične scene prošlosti“ (Mladen Milosavljević, Večna kuća) / Filip Rogović
• „Ukleta drama i drugi užasi“ (Robert V. Čejmbers, Žuti znak) / Filip Rogović
• „Žestoki horor bojen nihilizmom“ (Milan Kovačević, Vragovesti) / Filip Rogović
• „Stvari koje rastu u tami“ (Silvija Moreno Garsija, Meksička gotika) / Milena Dasukidis

KNJIŽEVNA FANTASTIKA 8

(2022)

Urednici: Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević
Izdavač: Kontrast izdavaštvo
Za izdavača: Vladimir Manigoda
Lektura i korektura: Kontrast izdavaštvo
Prelom: Tijana Kazimirović
Dizajn korice: Tijana Kazimirović
Obim: 198 str, 23×22 cm.
Tiraž: 500
Štampa: F.U.K. d.o.o,

Cena: 899 dinara (redovna knjižarska cena)
Cena: 764 dinara (15% popusta za porudžbinu izvršenu preko sajta izdavača)

82.09
ISSN 2812-7323 = Književna fantastika
COBISS.SR-ID 53786377

Ovo izdanje naše godišnje publikacije posvetili smo Arturu Č. Klarku, jednom od najznačajnijih pisaca naučne fantastike, vizionaru i futuristi, čoveku koji je svojim delima, upečatljivo i nezaboravno, prikazao lepotu prožimanja mašte, kreativnosti, obrazovanja, naučnog promišljanja, tehnološkog i sveukupnog napretka čovečanstva.

Geostacionarna orbita o kojoj je Klark pisao još davne 1945. godine, a koja se ponekad naziva i Klarkovom orbitom, samo je jedan od primera vizionarskog pogleda u tadašnju budućnost, a našu sadašnjost. Daleko od toga da bez Klarka ne bi bilo satelita i mobilnih telefona, o kojima je pisao mnogo pre nego što su ovi korenito promenili naše živote i svet u kojem živimo, ali sposobnost da vidi takve izume i takve promene i puteve kojima se ljudski rod kreće, kao i one kojima će (možda) tek ići, Artura Klarka čini jednim od najvećih vizionara. Takve vizije utkao je u svoja naučnofantastična dela, a jedan od najpoznatijih primera svakako je roman Rajski vodoskoci iz 1979. godine, u kojem je opisao izgradnju svemirskog lifta, složene konstrukcije koja se uzdiže sa Zemlje i doseže do geostacionarnog satelita, u budućnosti u kojoj bi upotreba ovakvih liftova potisnula rakete iz upotrebe.

Tematski blok o Klarku donosi nekoliko tekstova o ovoj i drugim ostvarenim i (još uvek) neostvarenim Klarkovim književnim vizijama. U prilogu koji smo dobili ljubaznošću Bi-Bi-Sija (BBC), Hefziba Anderson piše o nekim izumima opisanim u Klarkovim delima mnogo pre nego što su postali deo svakodnevice i koji nisu rezultat predviđanja, kako je to i sam Klark komentarisao, nego ekstrapolacije. Upravo nju autorka smatra sposobnošću zamišljanja koja bi, kada bismo je svi imali, našu svakodnevicu možda učinila sličnijom budućnosti o kojoj je Klark sanjao. Zahvaljujući saglasnosti autora Martina Andersona, kao i Rosa Dosona, sa čijeg je sajta preuzet njegov tekst, ovaj blok sadrži i pregled nekih od najznačajnijih ideja, uključujući komunikacione satelite, telemedicinu, pretraživače, digitalnu pornografiju, targetirano reklamiranje i druge značajne, pa i ekscentrične koncepte, koje je u svojim delima predstavio Artur Klark.

Prethodna i ova godina donose nam i nova izdanja Klarkovih Odiseja, uključujući 2001: Odiseja u svemiru iz 1968. godine, delo koje je nastalo paralelno sa istoimenim kultnim Kjubrikovim ostvarenjem sedme umetnosti. Knjiga je prvi put prevedena na srpski jezik i objavljena pod naslovom Odiseja u svemiru 2001 davne 1975. godine zahvaljujući Zoranu Živkoviću. Upravo ovaj srpski pisac svetskog formata, urednik, prevodilac, teoretičar i izdavač, potpisuje esej o motivu utopije u romanu Artura Klarka Kraj detinjstva.

Inspiraciju za film i knjigu 2001: Odiseja u svemiru nalazimo u priči „Stražar” (The Sentinel) o misterioznom objektu na Mesecu, koju je za jedan Bi-Bi-Sijev konkurs Artur Klark napisao 1948. godine, a prvi put objavio tri godine kasnije. Priča je doživela niz izdanja na engleskom jeziku, a na prostoru bivše Jugoslavije objavljeno je najmanje šest različitih prevoda, od čega čak dva 1969, u godini kada je čovek prvi put kročio na Zemljin prirodni satelit. O prevodima, izdanjima i okolnostima u kojima je ova naučnofantastična priča objavljena na našem govornom području piše Miodrag Milovanović, posvećeni hroničar srpske i ex-Yu fantastike.

Prozni segment donosi četiri priče. „Što je izgubljeno” Mirjane Novaković izuzetan je primer spoja SF-a i društvenog komentara, dok nas naredne tri vode u senovita područja začudnog i čudesnog, od neobjašnjivog prožimanja praiskonskih sila i ljudskog delanja u „Igri vešanja” Helen Maršal (prev. Milena Dasukidis), preko borhesovski mističnog „Jakopusa Krauta“ Ilije Bakića, do magično zavodljivog i simbolima premreženog iskoraka u prošlost u priči „Svjetlost i smrt” Adrijana Sarajlije.

Esejistički blok otvara tekst „Fantastika Novog sveta”, u kojem Dina Hrecak, uz osvrt na klasike američkog žanra, dijagnostikuje odjeke i odraze koje su u književnosti pronašle dinamične promene na severnoameričkom kontinentu. U prilogu o romanu Novendialija ukrajinske autorke Marine Sokoljan, Dejan Ajdačić analizira autorkin mitološki sistem i kreativno domišljanje predsmrtnih stanja i životnih motivacija. Nataša Polovina u prilogu „O običnim i neobičnim čudima u srpskoj srednjovekovnoj književnosti” piše o promišljanju čuda, elementima fantastičnog i njegovim granicama u srednjovekovnoj književnosti u kojoj autori, uprkos ustaljenim obrascima, ispoljavaju individualni stil i originalnost. U tekstu naslovljenom „Podzemni svet u Tolkinovom legendarijumu” čitaocima predočava koncept donjeg sveta, smrtnosti i besmrtnosti, reinkarnacije, katabaze i posledične eukatastrofe i diskatastrofe u stvaralaštvu jednog od najznačajnijih pisaca fantazijske književnosti. Uz navedene, esejistički blok sadrži i tekst „Dvoboj sa dvojnikom”, u kojem nas Mihajlo Dasukidis uvodi u mračna područja dvostrukog „ja” u delima američkog pisca, urednika i kritičara Edgara Alana Poa, nemačkog romantičara E. T. A. Hofmana i jednog od najuticajnijih ruskih pisaca, F. M. Dostojevskog. Ovaj rad inicijalno je napisan na engleskom jeziku, a na srpski ga je prevela Milena Dasukidis, koja je zaslužna i za prevod priče Helen Maršal. Kao veliki ljubitelji fantastike, Milena i Mihajlo Dasukidis su pokrenuli izdavački projekat „Gavran”, koji je do sada iznedrio nekoliko vrhunskih prevoda klasičnih dela gotske proze.

O značaju fantastike u ovom broju razgovarali smo sa poznatim rediteljem i piscem Predragom Ličinom, autorom filma Posljednji Srbin u Hrvatskoj i zbirki priča Bljuzga u praskozorje i Bljuzga u podne u kojima se fantastika, horor i komedija prepliću sa dnevnopolitičkim apsurdima društava Balkana. Naš drugi sagovornik je autor brojnih dokumentarnih emisija, nekadašnji MTV-jev voditelj, a sada autor i voditelj izuzetno gledanog podkasta „Agelast”, Galeb Nikačević, koji otkriva šta za njega predstavlja književna fantastika i koliko su mu u formativnom dobu značila dela Artura Klarka i Filipa K. Dika.

Segment posvećen stripu donosi još jedan izvanredan tekst našeg stalnog saradnika Nikole Dragomirovića, „Mebijus: Vrisak u tami”, u kome opisuje stvaralački put genijalnog strip autora Žana Žiroa i njegov nemerljiv uticaj ne samo na svet devete umetnosti već i na polje filma i pop kulture uopšte.

U delu Književne fantastike tradicionalno rezervisanom za prikaze najznačajnijih dela koja su se proteklih godina pojavila na srpskoj izdavačkoj sceni, prenosimo tekst književnog kritičara Vašington posta, Majkla Dirde, o novom romanu Zorana Živkovića Bela soba, Ilija Bakić piše o romanima Prokletije Dejana Ognjanovića, Nebesa finske autorke Pie Leino, Firentinski dublet Gorana Skrobonje i Ivana Nešića, Uzvišenost Darka Tuševljakovića i Potopljeni um Jovana Ristića, Dragoljub Perić o naučnofantastičnom romanu za mlade Biće jednom Uglješe Šajtinca, a Filip Rogović o romanima Jezava Mladena Milosavljevića i Mračni predeli poljskog pisca Stefana Grabinjskog.

Ovu uvodnu reč zatvorićemo jednim podatkom koji zavređuje punu pažnju srpske književne javnosti, a naročito poštovalaca fantastične književnosti. Rad Dejana Ognjanovića „Tri paradigme horora” (The Three Paradigms of Horror), objavljen na srpskom u časopisu Etnoatropološki problemi a zatim na engleskom u časopisu Vastarien¸ nominovan je za najprestižniju nagradu u oblasti horor književnosti „Brem Stoker”, koja je gotovo isključivo rezervisana za američke autore. Nadamo se da Ognjanovićev uspeh neće ostati upamćen samo kao izolovani slučaj, već da će u godinama koje su pred nama biti još mnogo sličnih uspeha naših autora na međunarodnom planu.

Dragoljub Igrošanac & Mladen Jakovljević

UVOD

TEMAT

• Hefziba Anderson – „Svemir, budućnost i Artur Č. Klark: Književna dela koja su predvidela putovanja u kosmos“
• Martin Anderson – „Ekscentrična i uticajna predviđanja Artur Č. Klarka: Najveći pogoci i promašaji“
• Zoran Živković – „Motiv utopije u romanu Artura Klarka Kraj detinjstva“
• Miodrag Milovanović – „’Stražar’ Artura Klarka“

PROZA

• Mirjana Novaković – „Što je izgubljeno“
• Helen Maršal – „Igra vešanja“
• Adrijan Sarajlija – „Svjetlost i smrt“
• Ilija Bakić – „Jakopus Kraut, Prvospomenuti“

ESEJI

• Dina Hrecak – „Fantastika Novog sveta“
• Dejan Ajdačić – „Cena produžetka života: Mitološke fantazije i psihologija u romanu Nevndialija ukrajinske književnice Marine Sokoljan“
• Mihajlo Dasukidis – „Dvoboj sa dvojnikom – Sukob sa drugim „Ja“ kod Hofmana, Poa i Dostojevskog“
• Nataša Polovina – „O običnim i neobičnim čudima u srpskoj srednjovekovnoj književnosti“
• Marko S. Vasić – „Podzemni svet u Tolkinovom legendarijumu – Katabaza i eukatastrofa“

INTERVJU

• Predrag Ličina – „Lepše je sa fantastikom“ (intervju povodom zbirke „Bljuzga u podne“) /razgovarao Đorđe Bajić
• Galeb Nikačević – „Nijedna proza ne pruža tako obiman, temeljan i otvoren pristup mogućim scenarijima na večita pitanja univerzuma kao fantastika“ / razgovarao Dragoljub Igrošanac

STRIP

• Nikola Dragomirović – „Mebijus: Vrisak u tami“

PRIKAZI

• Majkl Dirda – „Dvojica iz ove zvezdane grupe evropskih pisaca zavređuju Nobelovu nagradu“ (Zoran Živković, „Bela soba“)
• Ilija Bakić – „Subverzija u propalom društvu blagostanja“ (Pia Leino, „Nebesa“)
• Ilija Bakić – „Uzbudljiva ekspedicija u (ne)poznato ili kad Glišić lovi Trboseka u Londonu“ (Goran Skrobonja i Ivan Nešić, „Firentinski dublet“)
• Ilija Bakić – „Sudar ljudskog i bezvremenog užasa“ (Dejan Ognjanović, „Prokletije“)
• Ilija Bakić – „U susret neminovnoj apokalipsi“ (Darko Tuševljaković, „Uzvišenost“)
• Ilija Bakić – Nadzemno ludilo i podzemni pakao ili bojno polje društvena mreža (Jovan Ristić, „Poplavljeni um“)
• Dragoljub Perić – Androidi i humani identitet (Uglješa Šajtinac, „Biće jednom“)
• Filip Rogović – Istorijske nedaće među senkama onostranog (Mladen Milosavljević, „Jezava“)
• Filip Rogović – Fanatična posvećenost natprirodnom (Stefan Grabinjski, „Mračni predeli“)

KNJIŽEVNA FANTASTIKA 7
(2021)

Urednici: Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević
Izdavač: Kontrast izdavaštvo
Za izdavača: Vladimir Manigoda
Lektura i korektura: Jelena Nidžović, Anja Marković
Prelom: Anica Lapčević
Dizajn korice: Sanja Polovina
Obim: 202 str, 23×22 cm.
Tiraž: 500
Štampa: F.U.K. d.o.o,

Cena: 899 dinara (redovna knjižarska cena)
Cena: 764 dinara (15% popusta za porudžbinu izvršenu preko sajta izdavača)

ISBN978-86-6036-091-7
82.09 (082)
791.221.8 (082)
COBISS.SR-ID 15257865

Tokom rada na novom broju Književne fantastike postali smo svedoci jednog od fenomena tipičnih za književnost kojom se bavimo – njenoj suštinskoj ukorenjenosti u stvarnosti. Nažalost, ne govorimo o tehničko-tehnološkom napretku ili novim otkrićima na svim mogućim poljima – na čiji smo se vrtoglavi tempo napredovanja već uveliko navikli – nego o biološkoj pošasti o kojoj za sada ne znamo mnogo, ili barem ne znamo onoliko koliko mislimo da bi bilo dovoljno.

Naravno, reč je o pojavi novog koronavirusa, od kojeg je u trenutku pisanja ovog teksta, po zvaničnim podacima, u svetu preminulo preko tri miliona ljudi. Države uvode jake preventivne i zaštitne mere o čijoj opravdanosti i stepenu uspešnosti, restriktivnosti i mogućnosti zloupotrebe javnost svakodnevno raspravlja i diskutuje. Opusteli gradovi, zabrana kretanja i policijski čas, aplikacije za praćenje zaraženih, zloupotreba privatnosti, karantini i privremene bolnice, maske i skafanderi, redovi za testiranje, politizacija bolesti, lažne vesti, manipulacija činjenicama zarad konstruisanja slike stvarnosti u medijima, teorije zavere i kompromitovani naučnici samo su neke od slika i prizora koji su obeležili 2020. godinu, a koji bi se jednako lako mogli naći i u delima apokaliptične i distopijske naučne fantastike. Pretapanje stvarnosti i fikcije u 2020. godini verovatno je najefektnije sublimirao viralni snimak iz drona na kojem scene zamagljenog crvenog pejzaža San Franciska tokom požara u Kaliforniji prati muzika iz Blejd Ranera 2049.

Imajući sve navedeno u vidu, ne čudi izuzetna popularnost distopijskih dela. Uz ona koja opisuju pandemije smrtonosnih virusa, kao što su Besnilo Borislava Pekića, Uporište Stivena Kinga, Andromedin soj Majkla Krajtona i Crvena kuga Džeka Londona, jednako su aktuelna dela sa tematikom represivnih državnih aparata, kao što su 1984 Džordža Orvela, Farenhajt 451 Reja Bredberija, Sluškinjina priča Margaret Atvud, ili Vrli novi svet Oldusa Hakslija. U objašnjenjima povećane popularnosti tih dela sociolozi i psiholozi istaći će potrebu čoveka da nepoznate pojave uklopi u poznate obrasce. Ipak, kratak je put od uklapanja nepoznatog u već viđeno do apofenijskog uočavanja veza u nasumičnim i nepovezanim podacima, a kontekst opisan u prethodnom paragrafu daje obilje materijala za nejasna područja u kojima postaje sve teže razgraničiti stvarno od fiktivnog, distopijsku fikciju od distopijske stvarnosti.

Fantastika je kadra da prikaže naš svet u novoj situaciji, ili u novoj, drugačijoj, izmenjenoj verziji poznate situacije, neretko zasnovanoj na nejasnim ili nepouzdanim sećanjima, prožetoj nepotvrđenim ili nepouzdanim informacijama. U takvim trusnim i uznemirujućim kontekstima ona testira individualni i kolektivni identitet i unutrašnju prirodu u odnosu na nove, ekstremne uslove i istovremeno progovara o društvenim, egzistencijalnim i filozofskim pitanjima, ukazujući na moralni sunovrat, eroziju ljudskosti, neodgovornost prema sebi, drugim ljudima i okolini, neodgovorno korišćenje nauke i tehnologije i posledice takvog ponašanja koje su odavno poprimile obrise kolektivnog ekocida.

O savremenoj fantastici i njenom socijalnom angažmanu u ovom broju govori dr Monja Jović, autorka knjige Utopija i distopija u srpskoj prozi druge polovine dvadesetog veka koja u intervjuu pod naslovom „Fantastika kao moćno oružje u rukama dobrih pisaca“ daje tumačenja onoga što nam se sada dešava i predviđa ne mnogo svetliju budućnost. Dr Anastasija Klimčinskaja sa Univerziteta u Čikagu svojim esejističkim tekstom takođe daje osvrt na aktuelnu situaciju i pokazuje nam na koji način naučna fantastika može pomoći da se lakše snađemo u novonastalim okolnostima.

Simbolični temat ovog broja Književne fantastike posvećen je Reju Bredberiju, velikanu savremene SF/F književnosti, povodom stogodišnjice njegovog rođenja. Malo je poznato da je upravo autor klasičnog ostvarenja Farenhajt 451 i desetina drugih knjiga fantastike život započeo u senci teške porodične tragedije uzrokovane pandemijom virusa, poznatog kao Španski grip, koji je 1918. godine odneo život njegovog starijeg brata Sema. Nekoliko godina kasnije, od upale pluća preminula je i njegova sestra, o čemu piše u Maslačkovom vinu. Ovi strašni gubici, izvesno je, uticali su na Bredberijevu fascinaciju smrću, temu kojoj će se vraćati tokom stvaralačke karijere duge sedam i po decenija.

Bredberi je u svojim najznačajnijim delima obrađivao teme gubitka, smrtnosti, traganja za smislom ljudskog postojanja, ali i upozoravao na zloupotrebu medija i njihov negativni uticaj, totalitarizam, državnu kontrolu i cenzuru, na prekomernu upotrebu i zloupotrebu tehničkih sredstava, negativne posledice preterane političke korektnosti i mnoge druge društvene pojave koje nedovoljno promišljenom i neumerenom upotrebom dovode do brojnih nuspojava koje su, u većoj ili manjoj meri, suprotstavljene istinskoj ljudskoj prirodi i dobrobiti čovečanstva. Dobitnik je Pulicerove nagrade za promociju fantastične književnosti. Nosilac je američke Medalje časti. Uticao je na generacije čitalaca i pisaca, među kojima i na proslavljenu američku spisateljicu Margaret Atvud.

Tematski blok posvećen Bredberiju čine njen tekst „Put u drugi svet“ u kojem opisuje ličnu fascinaciju autorom Farenhajta 451 i prilog Ilije Bakića „Lepote, čarolije, zanosi i užasi odrastanja i stasavanja“ o svim Bredberijevim delima prevedenim na srpski jezik.

Prozni blok ove godine sačinjavaju isključivo prilozi domaćih autora. Adrijan Sarajlija u priči prožetoj aurom magijskog realizma „Onaj koji više nije“ legvinovskim „jezikom noći“ pripoveda o pustinjskim vidarima, orijentalnoj magiji i čudnovatim događajima kojima ponire u dubine mitskog i arhetipskog. U priči „Buđ“ Filip Rogović, stalni saradnik Književne fantastike, vodi nas putem neostvarenog sredovečnog Beograđanina, koji se suočava sa neobičnom pošasti u svom domu. Kratka naučnofantastična priča Nebojše Petkovića „Tragovi na koži“ odvodi nas u mračnu distopijsku sutrašnjicu preoblikovanu bioterorom, korporativnom dominacijom i interesima koji, sem života, nemilosrdno gase i ljudsku toplinu. U „Robiji“ Aleksandar Novaković ukazuje na egzistencijalne apsurde izmeštanjem protagoniste iz poznate stvarnosti i segregacijom po nerazjašnjenim specifičnostima uz indiferentnost prema razlogu zatočeništva i spoznaju izazvanu njime. Ponavljanje aslovnog pitanja priče „Ko će znati?“ Relje Antonića, ispripovedane na živopisnoj podlozi paganskih misterija, naglašava male i velike ljudske pobude i egzistencijalne sumnje objedinjene u najboljoj tradiciji crnohumoristične fantastike.

Kao i svake godine, esejistički blok donosi niz sadržajno i tematski kvalitetnih i raznovrsnih tekstova. Uz spomenuti esej Anastasije Klimčinskaje, čine ga još četiri priloga poznatih domaćih proučavalaca i teoretičara fantastike. Dina Hrecak tekstom „Čudovišta savremenog Japana“ predstavlja jednog od najautentičnijih savremenih japanskih pisaca horora, četrdesetdvogodišnjeg Hirotakija Adaćija, poznatijeg kao Ocuići. Dr Dejan Ognjanović se esejističkim tekstom „Deca noći kod Popi Z. Brajt“, osvrće na stvaralaštvo kontroverzne američke autorke, sada autora, čije je ime tokom 90-ih godina bilo ikona gotik supkulture. O granicama između književnosti za decu i književnosti za odrasle piše Ivana Mijić Nemet u tekstu „Jedna priča za dve publike“. Ovogodišnji esejistički blok zatvara antropolog dr Ljiljana Gavrilović koja se u eseju „Miranda: O nasilju i ljudskoj prirodi“ na primeru serije Firefly, odnosno, filma Serenity dotiče još jedne aktuelne teme – umreženosti i međusobnom uticaju sistemskog i subjektivnog nasilja.

Sledeća rubrika, uz intervju sa Monjom Jović, donosi i razgovor sa vrsnim piscem kratke priče Ivanom Nešićem, koji je nakon tri decenije posvećenog pisanja kratke prozne forme 2019. godine objavio svoj roman prvenac Pod imelom. Uz ovaj, tu je i razgovor koji je Saša Ćirić, autor i voditelj emisije „Gutenbergov odgovor“ (Radio Beograd 2), vodio sa kourednikom Književne fantastike Mladenom Jakovljevićem povodom objavljivanja romana Izbledele duše.

Na temu preplitanja fantastične književnosti i filma tradicionalno prilog piše Miloš Cvetković, koji se ovoga puta osvrće na prozno delo Dr Sleep Stivena Kinga i filmsku adaptaciju u režiji Majka Flanagana, dok se devetom umetnošću bavi kritičar Nikola Dragomirović u tekstu posvećenom strip adaptaciji čuvenog knjiškog serijala mača i magije Elrik od Melnibonea Majkla Murkoka.

Završni segment čine brojni prikazi knjiga iz nedavne produkcije. Ilija Bakić predstavlja novu zbirku Gorana Skrobonje Klopka i druge priče, kao i dva klasična ostvarenja koja su doživela nova izdanja Ponedeljak počinje u subotu Braće Strugacki i Stranac u tuđoj zemlji Roberta A. Hajnlajna. Filip Rogović pripremio je osvrt na zbirku priča Mračni bogovi T.E.D. Klajna i roman Pod imelom Ivana Nešića. Ivan Jovanović piše o romanu Pesma krvi, debitantskom delu Entonija Rajana kojim je škotski pisac pobrao izuzetno dobre kritike. Marko Vasić se u svojim tekstovima bavi ostvarenjima domaćih autora – romanom Tumač fotografija Zorana Živkovića i vampirskom trilogijom Kletva Kainova Aleksandra Tešića. Mladen Milosavljević piše o romanu grobljanske fantastike Izbledele duše Mladena Jakovljevića, Stefan Brezar prikazuje zbirku priča Dnevnik noći Tomasa Ligotija, dok Snežana Savkić skreće pažnju na aktuelnost distopijskog romana Godina potopa Margaret Atvud.

Dragoljub Igrošanac & Mladen Jakovljević

REČ UREDNIKA

PRIČA

• Adrijan Sarajlija – ONAJ KOJI VIŠE NIJE
• Filip Rogović – BUÐ
• Nebojša Petković – TRAGOVI NA KOŽI
• Relja Antonić – KO ĆE ZNATI
• Aleksandar Novaković – ROBIJA

TEMAT

• Margaret Atvud – PUT U DRUGI SVET: JOŠ JEDAN OPROŠTAJ OD REJA BREDBERIJA
• Ilija Bakić – LEPOTE, ČAROLIJE, ZANOSI I UŽASI ODRASTANJA I STASAVANJA

ESEJI

• Anastasija Klimcinskaja – NEIZVESNOST: KAKO NAM NAUČNA FANTASTIKA POMAŽE DA SE RAZABEREMO U PANDEMIJI
• Dejan Ognjanovic – DECA NOĆI KOD POPI Z. BRAJT
• Dina Hrecak – ČUDOVIŠTA SAVREMENOG JAPANA
• Ivana Mijic Nemet – JEDNA PRIČA ZA DVE PUBLIKE
• Ljiljana Gavrilovic – MIRANDA: O NASILJU I LJUDSKOJ POTREBI

INTERVJUI

• FANTASTIKA KAO MOĆNO ORUŽJE U RUKAMA DOBRIH PISACA – Monja Jović (Dragoljub Igrošanac)
• STVARNOST POD PRITISKOM STRAHA OD SUTRAŠNJICE – Ivan Nešić (Dragoljub Igrošanac)
• RAZGOVOR POVODOM ROMANA ‘IZBLEDELE DUŠE’ – Mladen Jakovljević (Saša Ćirić)

FILM

• Miloš Cvetković – DR SLEEP

STRIP

• Nikola Dragomirović – ELRIK: RAVNOTEŽA REDA I HAOSA

PRIKAZI

• Filip Rogović – MRACNI BOGOVI – T. E. D. KLAJN
• Filip Rogović – POD IMELOM – IVAN NEŠIĆ
• Ilija Bakić – KLOPKA I DRUGE PRIČE – GORAN SKROBONJA
• Ilija Bakić – PONEDELJAK POČINJE U SUBOTU – BRAĆA STRUGACKI
• Ilija Bakić – STRANAC U TUÐOJ ZEMLJI – ROBERT A. HAJNLAJN
• Ivan Jovanović – PESMA KRVI – ENTONI RAJAN
• Marko Vasić – KLETVA KAINOVA – ALEKSANDAR TEŠIĆ
• Marko Vasić – TUMAC FOTOGRAFIJA – ZORAN ŽIVKOVIC
• Mladen Milosavljević – IZBLEDELE DUŠE – MLADEN JAKOVLJEVIĆ
• Stefan Brezar – DNEVNIK NOĆI – TOMAS LIGOTI
• Snežana Savkić – GODINA POTOPA – MARGARET ATVUD

KNJIŽEVNA FANTASTIKA 6
(2019)

Urednici: Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević
Izdavač: Kontrast izdavaštvo
Za izdavača: Vladimir Manigoda
Lektura i korektura: Jelena Nidžović, Duška Rajković
Prelom: Danilo Lučić
Dizajn korice: Sanja Polovina
Obim: 196 str, 22 cm.
Tiraž: 500
Štampa: Kontrast štampa, Beograd

Cena: 899 dinara (redovna knjižarska cena)
Cena: 764 dinara (15% popusta za porudžbinu izvršenu preko sajta izdavača)

ISBN978-86-6036-021-4
821-3 (082.2)
821.09-3 (082.2)
COBISS.SR-ID 276786188

REČ UREDNIKA

Nemoguće je u jednu relevantnu svesku sažeti nepregledno polje fantastike, a nemati osećaj da su izostavljeni brojni značajni autori i njihova dela. Ipak, ma koliko se nemogućim ovakvi napori činili, oni svakako nisu uzaludni jer svaki doprinos rasvetljavanju bilo kojeg dela tog nepreglednog polja otkriva njegove nove i aktuelne prostore, ili podseća na nezaboravna imena zahvaljujući čijem kreativnom potpisu generacije zaljubljenika u začudno i čudesno otkrivaju prostranstvo fantastike ili pak iznova iščitavaju i tumače njegove vrednosti. Najveći deo ovogodišnjeg izdanja Književne fantastike posvećen je upravo imenima bez kojih bi pejzaži fantastike danas bili drugačiji i, nesumnjivo, siromašniji.

Simbolični temat izdanja Književne fantastike za 2019. godinu nametnuo se sam po sebi. Ove godine navršava se 210 godina od rođenja i 170 godina od smrti Edgara Alana Poa, američkog pesnika, pripovedača i teoretičara književnosti, jednog od glavnih predstavnika američkog romantizma. Po je ostavio nemerljiv trag u književnosti 19. veka otvaranjem novih horizonata, uspostavljanjem i preoblikovanjem žanrovskih obrazaca svojim delima koja, kao i njegova biografija, sadrže brojna mračna i senovita mesta. Ostao je zapamćen kao tvorac detektivske priče, jedan od rodonačelnika moderne priče strave, ali i naučne fantastike, budući da se njegova „Melonta Tauta“ iz 1849. godine (što bi mogao biti još jedan lep jubilej) može svrstati u prototipe naučnofantastične priče.

Uprkos gotovo beskrajnom nizu već napisanih studija, teorijskih i kritičkih tekstova o Pou i njegovom životu troje vrsnih regionalnih izučavalaca i kritičara fantastične književnosti svojim prilozima pokazuju da je još uvek moguće dodatno osvetliti njegov život i delo. Naizgled paradoksalno, to je moguće upravo zahvaljujući već pomenutim brojnim, večno inspirativnim, mračnim i senovitim mestima. Milena Benini takva mesta naziva tajnovitim prazninama, impresivnim i znakovitim, koja se mogu tumačiti kao praznina motivacije, ili se pak u njima mogu pronaći izazovi za interpretaciju, jer Poovi „su užasi zastrašujući upravo zato što nisu do kraja opipljivi“. Istražujući šta se sve u Poovoj senci nalazi, Nađa Bobičić razmatra knjige koje „spojene sličnim naslovom“ zadovoljavaju „kriterijum žanrovske raznolikosti s jedne, te višeznačnosti izraza u sjenci s druge strane“. Dejan Ognjanović analizira tri Poove priče koje povezuje motiv osvete, „čest u gotskim pričama i romanima, kako ranim tako i poznim“, ali koji kod Poa nadilazi gotske konvencije.

Prozni segment u ovom broju Književne fantastike okuplja autore koji, kao što je to bio slučaj i sa Poom, gaje strast prema kratkoj formi, u kojoj su se nedvosmisleno dokazali. Domaće fantastičare predstavljaju Nikola Petrović i Adrijan Sarajlija. Upečatljivom pričom „Nosorog“, koja je 2017. godine bila u najužem izboru za nagradu Književne fantastike, Nikola Petrović brzo, a ipak gotovo neosetno, uvlači čitaoca u dubine fantastičnog u pripovesti koja naizgled ostaje da pluta tik pod površinom stvarnosti. Naučnofantastična storija „Nebo nad Figisom“ Adrijana Sarajlije – autora čiji je stil prepoznatljiv po gustini narativnog tkanja i po bogatim a neopterećujućim metaforama – preispituje porozne granice između ljudskosti i mašine, kako tematskim obuhvatom tako i dubinom prodora u problematiku kompleksnog odnosa čoveka i tehnologije. Strane autore ove godine predstavlja francuski pisac belgijsko-poljskog porekla Paskal Malos pričom „Pravac u maglu“, kojom još jednom ukazuje na tehnološki režiranu surovost i otuđenost moguće sutrašnjice.

Književna fantastika je do sada prevashodno predstavljala domaće, regionalne i autore iz anglosfere ali, svesni nužnosti i značaja autorskih glasova sa drugih jezičkih područja, ove godine nastavljamo praksu ustanovljenu u prošlom broju, u kojem smo zahvaljujući Borisu Laziću dobili zanimljiv i iscrpan presek savremene frankofone scene mračne fantastike. Uz već spomenutog Paskala Malosa, čitaocima sa velikim zadovoljstvom predstavljamo tekst o savremenoj japanskoj fantastici iz pera japanološkinje i urednice više antologija japanske priče Dine Hrecak, kao i prilog uglednog slaviste Dejana Ajdačića o romanu Led Jaceka Dukaja, jednog od najznačajnijih savremenih poljskih pisaca fantastike.

Pozivajući se na kritičke uvide Cvetana Todorova, Milena Kaličanin analizira fantastično u kontekstu pakta sa đavolom na primeru tragedije Kristofera Marloa Dr. Faust, čija transgresivnost ovekovečena iskorakom u domen božanskog ostaje večno inspirativna i aktuelna. Još jedna književna legenda predstavljena je u eseju Danijele Petković, koja detaljno analizira prirodu autoriteta i sadržine lekcija u Tolkinovom Gospodaru prstenova, čija fantastična istorija ostaje jedno od najupečatljivijih i najčitanijih dela fantazijske književnosti. Dr Srđa Janković, imunolog sa Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, svojim esejom „Rat (i mir) svetova“ pitanje imunološke problematike stavlja u astrobiološki kontekst na primeru Velsovog Rata svetova.

Tekstove koji potvrđuju značaj i inspirativnost književne prošlosti i kultnih autora za sadašnjost i budućnost književne fantastike potpisuju Oto Oltvanji i Nikola Dragomirović. Pisac i prevodilac Oto Oltvanji navodi 13 ubedljivih razloga zašto voli Harlana Elisona, dok nas arheolog, novinar i kritičar stripa Nikola Dragomirović u tekstu „Umeće straha: kad bogovi pišu horor-dramu“ upoznaje sa poetikama dvojice osobenjaka i izuzetnih stvaralaca – pisca H.F. Lavkrafta i strip scenariste Alana Mura – čije se vanvremenske kreacije prožimaju, nadopunjuju i stapaju u serijalu grafičkih novela Providens.

Segment posvećen preplitanju filmske umetnosti i književnosti otvara tekst Marije Stanojević i Mihajla Vitezovića povodom pola veka od snimanja prvog srpskog i jugoslovenskog horor filma Darovi moje rođake Marije u režiji Đorđa Kadijevića, a prema istoimenoj pripoveci Momčila Nastasijevića iz 1927. U prilogu o horor klasiku Ukleta kuća na brdu Širli Džekson, objavljenom pre šezdeset godina, Miloš Cvetković obrazlaže (ne)uspešnosti adaptacije kojom Majk Flanagan, reklo bi se, u većoj meri „iznova piše“ ovaj roman nego što ga adaptira.

Na ljubitelje filmske umetnosti svakako je bolji utisak ostavila ekranizacija Stanara Rolana Topora u režiji Romana Polanskog. Ovaj roman, prvi put preveden i objavljen u Srbiji prošle godine, predstavlja i preporučuje kritičar Filip Rogović u segmentu posvećenom prikazima, u kojem piše i o distopijskom romanu Black Light Miomira Petrovića, poznatog beogradskog pisca s kojim je uradio i opširniji intervju za ovo izdanje. Pisac i kritičar Ilija Bakić potpisuje tekst o romanima Prodor božanskog Filipa K. Dika i Proročanstvo Korota Gorana Skrobonje, Đorđe Pisarev predstavlja zbirku novela Četiri reke izviru u raju i ine plovidbe Ilije Bakića, dok segment o prikazima, a ujedno i ovogodišnje izdanje Književne fantastike, zatvara prilog u kojem Dragoljub Perić daje osvrt na knjigu Vampiri u Srbiji u XVIII veku.

Dragoljub Igrošanac & Mladen Jakovljević

SADRŽAJ

Reč urednika

Proza

• Nikola Petrović – Nosorog
• Adrijan Sarajlija – Nebo nad Figisom
• Paskal Malos – Pravac u maglu

Temat

• Milena Benini – Tajnovite praznine g. Edgara Allana Poea iz Bostona (slika u prilogu Grafika za KF: Edgar Alan Po)
• Nađa Bobičić – O Poovoj sjenci
• Dejan Ognjanović – Motiv osvete kod Poa

Esejistika

• Dina Hrecak – Japanski vrtovi nestvarnog – Savremeni pisci naučne fantastike, horora i magijskog realizma
• Milena Kaličanin – Fantastično u tragediji Dr. Faust Kristofera Marloa
• Danijela Petković – „Mnogi što žive zaslužuju smrt“: fantastična podučavanja u Gospodaru prstenova
• Dejan Ajdačić – Led u Rusiji, politika i fantastika u romanu Jaceka Dukaja
• Srđa Janković – Rat (i mir) svetova
• Boris Lazić – O prednostima otvorenog kraja

Intervju

• Miomir Petrović – Distopija je literarno upozorenje, izraz čovekove potrebe za slobodom

Iz ličnog ugla

• Oto Oltvanji – 13 razloga zašto volim Harlana Elisona

Ekranizacije

• Mihajlo Vitezović i Marija Stanojević – Marijini darovi: 50 godina od prvog srpskog i jugoslovenskog horor filma
• Miloš Cvetković – Ukleta kuća na brdu

Strip

• Nikola Dragomirović – Umeće straha: Kad bogovi pišu horor-dramu (slika u prilogu Grafika za KF: Providens -Alan Mur)

Prikazi

• Ilija Bakić – Prodor božanskog
• Filip Rogović – Stanar
• Ilija Bakić – Proročanstvo Korota
• Filip Rogović – Black Light
• Đorđe Pisarev – Četiri reke izviru u raju i ine plovidbe
• Dragoljub Perić – Vampiri u Srbiji u XVIII veku

KNJIŽEVNA FANTASTIKA 5
(2018)

Urednici: Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević
Izdavač: Kontrast izdavaštvo
Za izdavača: Vladimir Manigoda
Lektura i korektura: Kontrast
Prelom: Danilo Lučić
Dizajn korice: Sanja Polovina
Obim: 198 str, 24 cm.
Tiraž: 500
Štampa: Kontrast štampa, Beograd

Cena: 899 dinara (redovna knjižarska cena)
Cena: 764 dinara (15% popusta za porudžbinu izvršenu preko sajta izdavača)

ISBN978-86-89203-99-8
821163.41-1 (082.2)
821163.413 (082.2)
COBISS.SR-ID 264338188

REČ UREDNIKA

Tokom prethodnih godinu dana, u periodu između četvrtog i petog broja Književne fantastike, svet fantastične književnosti obeležilo je nekoliko značajnih događaja. Preminula su dva velikana naučnofantastične književnosti Ursula K. Legvin i Brajan Oldis; dva velika svetska priznanja za književnost Nobelova nagrada i Man Buker (Man Booker) pripala su dvojici značajnih savremenih pisaca fantastike Kazuu Išiguru i Džordžu Sondersu, dok je na domaćem tlu godinu obeležila kontroverzna izmena lektire za osnovnoškolce.

Uklanjanje iz školske lektire Žila Verna – i to, slučaj je hteo, na 190. godišnjicu rođenja ovog francuskog velikana – svakako je bacilo senku na odluku da se prvi deo trilogije Gospodar prstenova Džona R. R. Tolkina uvrsti u redovnu školsku lektiru. Vern, jedan od najčitanijih svetskih pisaca XIX i XX veka, svojim je delima promovisao nauku, kojoj je i sam bio veoma privržen i direktno je uticao na generacije mladih čitalaca koji su, uživajući u njegovim delima, poželeli da daju sopstveni doprinos nauci i svetu. Tolkin je pak svojim fantastičnim svetovima inspirisao nebrojene čitaoce i druge autore pokazavši im da mašta ne mora imati granice i da svako ima potencijal da stvori potpuno novi svet. Ipak, u književnosti je o kompenzacijama teško govoriti, naročito kada su u pitanju velikani čija su dela iskoračila daleko izvan granica sopstvenog vremena.

Iz stvarnosti u svet legendi prekoračila su dva briljantna glasa svetske književne scene, koja su na znalački način koristila maštu da ukažu na vrline i, mnogo češće, mane, nedostatke i probleme koje, kao pojedinci ili društva nesrećno izdeljena na ovoj planeti, svesno banalizujemo i minimalizujemo dok neumoljivo koračamo stazama koje život vode u egzistencijalna bespuća. Brajan Oldis i Ursula K. Legvin bili su predstavnici takozvanog „novog talasa“ koji je početkom druge polovine dvadesetog veka, ambicioznijim i zrelijim stvaralačkim pristupom istrgnuo fantastiku i naučnu fantastiku iz okvira petparačke književnosti i paraliterature. Dvoje pisaca, čija dela se odavno smatraju klasicima žanra, zavredili su poštovanje i pažnju široke čitalačke javnosti i uticali na brojne savremene majstore pisane reči.

Izuzetno poznat i čitan engleski pisac japanskog porekla Kazuo Išiguro, koji u svojim delima neumorno eksperimentiše sa različitim žanrovima, dobio je Nobelovu nagradu za književnost. Veličina nagrade i imena ovog pisca u našoj zemlji gotovo su zasenile vest da je jedan od najboljih savremenih američkih pisaca kratke priče, Džordž Sonders, inače detaljno predstavljen u prethodnom broju naše publikacije, dobio prestižnu nagradu Man Buker za roman prvenac Linkoln u bardou (Lincoln in the Bardo). Ovog izuzetnog pisca, gotovo potpuno nepoznatog domaćim čitaocima, sada predstavljamo jednom od njegovih najboljih priča, nagrađivanom „KomZaj“ (CommComm). Uz nju, prozni segment dopunjuju još dva novija ostvarenja: naučnofantastična priča „Slike mačaka, moliću!“ (Cat Pictures Please) Naomi Kricer, koja je 2015. godine ovenčana prestižnim nagradama, Hugo i Lokus, i bila uvrštena u najuži izbor za Nebulu, kao i pripovetka našeg uglednog pisca i slikara Milete Prodanovića „Zoroastrijanac u Beogradu“.

Blok posvećen esejistici otvara prilog istaknutog srpskog astrofizičara, kosmologa i popularizatora nauke Milana M. Ćirkovića, koji u tekstu o korišćenju motiva naprednih tehnologija i njihovih artefakata u SF književnosti pokazuje da je uloga tehnoloških elemenata u naučnofantastičnom diskursu daleko veća nego što se to obično u kritičkoj literaturi prihvata. Milica Živković u eseju „Svet bogova i čudovišta: transhumanistički utopizam“ govori o upotrebi i zloupotrebi nauke, čiji je razvoj uslovljen ekonomijom i politikom, a inovacije često korišćene protiv čoveka i njegovog prirodnog okruženja. Vladislava Gordić Petković piše o simbolici duhova i krvi koje povezuje „zločin i strah, krivica i tuga, zavet i doslednost“, kako u Šekspirovim dramama, tako i u romanu Črna mati zemla Kristijana Novaka i dramama Ljubomira Simovića. Segment posvećen esejistici zaokružuje Boris Lazić detaljnim pregledom razvoja žanra fantastike u frankofonoj književnosti XX i XXI veka.

„Portret pisca“ rubrika u kojoj se bavimo našim čitaocima još uvek nepoznatim vrhunskim, savremenim autorima, ovog puta posvećena je Brajanu Evensonu, nekadašnjem mormonskom svešteniku, koji se nakon prve objavljene zbirke priča suočio sa pretnjom ekskomunikacijom ukoliko nastavi da piše. Tekst potpisuje Nikola Petrović.

Peti broj Književne fantastike ujedno je i simbolična posveta jednom od pomenutih utihlih glasova, velikoj književnici Ursuli K. Legvin, koja je dala nemerljiv doprinos fantastičnoj književnosti prozom koja na jedinstven i neponovljiv način progovara o problemima savremenog društva i velikim temama: socijalnim, političkim, antikolonijalnim, ekološkim, rodnim i drugim značajnim pitanjima. Često je književnu fantastiku opisivala kao alat za društvene promene, odnosno, način da se predstavi svet kakav bi mogao da bude, a ne kakav jeste. Njene kritike, kako u književnosti tako i van nje, neretko su bile usredsređene na socijalnu nejednakost, neodrživost kapitalizma i njegove štetne efekte po životnu sredinu. Prilikom preuzimanja nagrade za izuzetan doprinos američkoj književnosti 2014. godine održala je upečatljiv govor u kome je kritikovala kapitalistički sistem i odnos izdavačke industrije prema knjizi. Darko Suvin, jedan od najznačajnijih svetskih izučavalaca naučne fantastike i utopije, ujedno i lični dugogodišnji prijatelj Ursule Legvin, komentariše njene reči izrečene tokom 65. dodele Nacionalnih književnih nagrada u Njujorku. Njena dela značajno su uticala na usvajanje antropoloških teza u najširoj populaciji, a o tome koliki je antropologija imala uticaj na život i stvaralaštvo Ursule K. Legvin piše Ljiljana Gavrilović u tekstu „Vodič iz Omelasa: antropologija u glazuri od čuda“. Posvetu ovoj velikoj književnici zatvara jedan od poslednjih intervjua koje je dala redakciji sajta „Los Anđeles Rivju of buks” (LA Review of Books) novembra 2017. godine.

Taj intervju ujedno je uvod u rubriku rezervisanu za razgovore sa domaćim piscima fantastike. Dvojica poznatih beogradskih autora Oto Oltvanji i Adrijan Sarajlija u proteklih godinu dana objavili su zapažene zbirke kratkih proznih ostvarenja, „Priče misterije i magije“ i „Goli glasovi“. Te knjige bile su povod za razgovore koje su sa autorima vodili Dragoljub Igrošanac i Zoran Stefanović.

O spregama fantastične proze i filmske umetnosti piše prozaista, filmski kritičar i koautor Kratkog vodiča kroz srpski film 2000/2017 Đorđe Bajić, koji daje osvrt na nagrađivani naučnofantastični film Ederlezi Rising, čija radnja je bazirana na priči Zorana Neškovića.

U završnom segmentu Ilija Bakić, Tijana Tropin, Miloš Cvetković i Filip Rogović predstavljaju nekoliko aktuelnih izdanja na srpskom i engleskom jeziku: Sokolar Vladimira Lazovića, Mračni karneval Reja Bredberija, The Rise and Fall of DODO Nila Stivensona i Nikola Galanda, Upozorenje o sadržaju Nila Gejmena i Drevna svetla Aldžernona Blekvuda.

Urednici: Dragoljub Igrošanac & Mladen Jakovljević

SADRŽAJ:

– REČ UREDNIKA

– PROZA

Džordž Sonders – KomZaj

Naomi Kricer – Slike mačaka, moliću

Mileta Prodanović – Zoroastrijanac u Beogradu

– ESEJI

Milan Ćirković – Tuđinska tehnologija u SF književnosti: interpretacija između Scile i Haribde

Milica Živković – Svet bogova i čudovišta: transhumanistički utopizam

Vladislava Gordić Petković – O duhovima i krvi

Boris Lazić – Horor u zemlji prosvećenih

– PORTRET PISCA

Nikola Petrović – Kolaps stvarnosti: Brajan Evenson

– URSULA K. LEGVIN – ISTINITE FANTAZIJE

Ljiljana Gavrilović – Vodič iz Omelasa: antropologija u glazuri od čuda

Darko Suvin – Zapis o Ursuli K. le Guin i njezinoj Deklaraciji o nezavisnosti umjetnosti od kapitalizma

Ursula Legvin – Govor Ursule Legvin na 65. dodeli Nacionalnih književnih nagrada u Njujorku 2014. godine

Ursula Legvin – Intervju – Pišući o bezimenim stvarima

– INTERVJUI

Oto Oltvanji – Fantastika kao način borbe protiv šizofrene i nepredvidive stvarnosti (Dragoljub Igrošanac)

Adrijan Sarajlija – Pokazna vežba iz transhumanizma (Zoran Stefanović)

– EKRANIZACIJE

Đorđe Bajić – Ederlezi Rising: Uzdizanje srpskog naučno-fantastičnog filma

– PRIKAZI

Ilija Bakić – Čas žanrovske istorije – „Sokolar“ Vladimira Lazovića

Ilija Bakić – Susret sa velikim majstorom žanra – „Mračni karneval“ Reja Bredberija

Tijana Tropin – Kako je Nil Stivenson pojeo sebe – „The Rise and Fall of DODO“ Nil Stivenson i Nikol Galand

Filip Rogović – Onostrane istine skrivene u divljini – „Drevna svetla“ Aldžernona Blekvuda

Miloš Cvetković – Upozorenje o sadržaju Nila Gejmena

KNJIŽEVNA FANTASTIKA 4
(2017)

Urednici: Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević
Izdavač: Kontrast izdavaštvo
Za izdavača: Vladimir Manigoda
Lektura i korektura: Danilo Lučić
Korektura: Nevena Bojičić
Dizajn i prelom: Sanja Polovina
Obim: 128 str, 24 cm.
Tiraž: 500
Štampa: Caligraph, Beograd

Cena: 899 dinara (redovna knjižarska cena)
Cena: 764 dinara (15% popusta za porudžbinu izvršenu preko sajta izdavača)

ISBN978-86-89203-50-9
82.09
821.09
821.163.41.09
COBISS.SR-ID 235743500

UVODNA REČ

U prirodi je fantastike da uzima brojne pojavne oblike, da se menja, evoluira u zavisnosti od okolnosti. Shodno tome, nastojimo da idemo u korak s njom – tragamo za drugačijim formama, eksperimentišemo, transformišemo našu publikaciju i dozvoljavamo joj da, poput teme kojom se bavi, zaodene ruho u zavisnosti od okolnosti. Književna fantastika je počela da živi u formi almanaha, ali od ovog izdanja, u saradnji sa Kontrast izdavaštvom, počinje da izlazi kao časopis magazinskog tipa.

Iako u novom formatu, Književna fantastika nastavlja započetu tradiciju i još jednom pruža odraze sveta u ogledalu fantastičnog i u njima nove autore, nove teme, nove prikaze, ali i brojne stare junake. Veza sa prošlošću u fantastici je neraskidiva, čak neophodna. Veza sa budućnošću je jednako značajna. Fantastika je kontinuum, nit koja povezuje sve što je bilo, sa onim što jeste i onim što će tek da bude. Čitanje, pisanje i, uopšte, stvaranje fantastike ne treba da bude trend, niti fantastiku treba svesti na nivo impulsa aktuelnog trenutka.

Zato i ovo izdanje sadrži tekstove o velikanima iz prošlosti čiji značaj se još uvek, stalno, iznova potvrđuje. Neizostavne su i priče o onima koji svojim delima upravo sada ostavljaju tragove u vremenu. Ali tu su i oni čije vreme, verujemo, tek dolazi. Svi oni pomažu nam da našu svakodnevicu sagledamo iz malo drugačijeg ugla i na taj način, možda, pronađemo u njoj veliki broj istovremeno lepih i zastrašujućih, ali zavodljivih čuda koja čine život.

Ovo prvo magazinsko izdanje Književne fantastike otvara kratko prozno ostvarenje „Papirna menažerija“, koja je američkom piscu kineskog porekla Kenu Liju 2011. godine donela tri najznačajnija svetska priznanja za fantastičnu književnost: Nebulu, Hugo i Svetsku nagradu za fantastiku. Domaću scenu fantastike u ovom broju predstavlja Ivan Nešić, čija je priča „Glasovi u plastici“ proglašena za najbolju na konkursu našeg časopisa, u organizaciji sajta Art-Anima.com i Kontrast izdavaštva.

U esejističkom bloku Mladen Jakovljević piše o romanu Valis Filipa K. Dika, koji je atipičan ne samo za Dikovo prozno stvaralaštvo, nego za naučnofantastičnu književnost uopšte. Džon Lančester daje pregled putovanja kroz vreme, od Velsa ustoličen kao jedan od najznačajnijih tropa naučnofantastične književnosti. Povodom 200 godina od nastanka romana „Frankenštajn“ Meri Šeli, Dejan Ognjanović nas upoznaje sa značajnim značenjima i tumačenjima eminentnih poznavalaca gotskih studija Dejvida Pantera, Suzan Tajler Hičkok, Denisa R. Perija i Denisa Kačinsa. Esejistički blok zaokružuje članak Save Stamenkovića o dečijoj književnosti u opusu Ursule K. Legvin na primeru trilogije Anali Zapadne obale.

Nikola Petrović je domaćem čitalaštvu pripremio detaljan portret ovde gotovo nepoznatog autora Džordža Sondersa, koji važi za jednog od najznačajnijih savremenih američkih pisaca kratke priče. Razgovor koji je sa Vladimirom Lazovićem uradio Zoran Stefanović vraća nas na ovdašnje podneblje gde već četiri decenije stvara pisac čija pripovetka „Sokolar“ je 1987. godine osvojila najznačajnija priznanja jugoslovenske fantastične scene.

U segmentu posvećenom ekranizacijama Arijana Luburić Cvijanović piše o Bartonovoj adaptaciji romana Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu Ransoma Rigsa, poznatom po upečatljivoj simbiozi teksta i fotografije, dok nam Mihajlo Vitezović predstavlja filmsku verziju novele „Priča tvog života“ Teda Ćanga.

Dr Ljiljana Gavrilović u eseju „Digitalne igre i SF književnost“ pravi kratak pregled najzanimljivijih primera međusobnog uticaja kompjuterskih igara i umetnosti pisane reči, imajući u vidu  da su digitalne igre od samog nastanka narativno povezane sa fantastikom.

O poznatom strip serijalu „Sendmen“ Nila Gejmena, u kojem se prepliću i nadopunjuju deveta umetnost i književnost, Milan Jovanović daje prikaz veštog tumača neuhvatljivih snova i čitave jedne skrivene istorije stvarnosti.

U Osvrtima, Vladimir Todorović na primeru Dž.K. Rouling piše o tome koliko je ponekad autoru teško da se razdvoji od svog književnog junaka, a Ivan Drljača otkriva neopravdano zaboravljeni naučnofantastični roman Stanka Kukića Svet pod maskom iz nama davne 1938. godine.

Filip Rogović, Miloš Cvetković, Irena Dajić, Tijana Tropin, Đorđe Bajić, Slobodan Ivkov, Marijana Jelisavčić, Ilija Bakić i Nebojša Marić pripremili su prikaze brojnih aktuelnih naslova iz sveta teorije i prakse književne fantastike.

Ovo izdanje je još jedan korak u nastojanju da u svet fantastičnog pridodamo još sjajnih, lepih, zanimljivih i inspirativnih pripovesti, analiza, komentara i ideja, objedinjenih pod naslovom Književna fantastika.

SADRŽAJ:

PROZA

• Papirna menažerija – Ken Li
• Glasovi u plastici – Ivan Nešić

ESEJI

• Valis: Dijagnostikovanje ludila univerzuma – Mladen Jakovljević
• Možemo li da pobegnemo od vremena? – Džon Lančester
• Dvesta godina od neprirodnog rođenja čudovišta sa zlatnim srcem – Dejan Ognjanović
• O ”Analima Zlatne obale” Ursule K. Legvin – Sava Stamenković

PORTRET PISCA

• Najpoznatiji nepoznati pisac: Džordž Sonders – Nikola Petrović

INTERVJU

• Intervju sa Vladimirom Lazovićem – Zoran Stefanović

EKRANIZACIJE

• Bartonov ”Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu”: pohvala (eks)centričnosti – Arijana Luburić Cvijanović
• Adaptacija književne fantastike: ”Priča tvog života” i ”Dolazak” – Mihajlo Vitezović

DIGITALNI SVET

• Digitalne igre i SF književnost – Ljiljana Gavrilović

STRIP

• Sendmen: Kratka istorija priče o svevremenima – Milan Jovanović

OSVRTI

• Roulingova: spisateljica sa zalihama – Vladimir Todorović
• Svet pod maskom – Ivan Drljača

PRIKAZI

• Mrakovi psihe u zamci natprirodnog: „Ukleta kuća na brdu“ Širli Džekson – Filip Rogović
• „Priče tvog života“, Ted Ćang – Miloš Cvetković
• „Neverovatni Moris“, Teri Pračet – Irena Dajić
• Život u senci Baf i kompanije, „Mi ostali samo živimo ovde“, Patrik Nes – Tijana Tropin
• „Magma“, završni roman trilogije Virovi – Putovanje na koje vredi poći – Đorđe Bajić
• Robert Bler: Grob – Slobodan Ivkov
• Sila sili grize rep – Marijana Jelisavčić
• „Srpska naučna fantastika“ Miodraga Milovanovića – Ilija Bakić
• Arheologije budućnosti: želja zvana utopija i druge naučne fantastike, Frederik Džejmson – Nebojša Marić

KNJIŽEVNA FANTASTIKA 1

(Reizdanje, 2014/2024)

Urednik: Dragoljub Igrošanac
Izdavač: Kontrast izdavaštvo
Za izdavača: Vladimir Manigoda
Tehnički urednik: Ivan Isailović
Lektura i korektura: Tamara Sokić
Dizajn korice: Dragana Nikolić
Prelom: Anica Lapčević
Obim: 224 str, 23×22 cm.
Tiraž: 1.000
Štampa: F.U.K. d.o.o. Beograd

Cena: 899 dinara (redovna knjižarska cena)
Cena: 719 dinara (20% popusta za porudžbinu izvršenu preko sajta izdavača)

82.09
ISSN 2812-7323 = Književna fantastika
COBISS.SR-ID 53786377

Tačno deset godina nakon pokretanja Književne fantastike, odlučili smo se da objavimo nova, izmenjena izdanja prva tri broja našeg časopisa. Na takav korak smo se odlučili kako bismo svih deset brojeva objedinili u saobraznom formatu i ponovo ih učinili dostupnim čitaocima.

Ljubitelji fantastike, koji prate naš časopis od početka izlaženja, znaju da su prva tri broja objavljena u saradnji sa Čarobnom knjigom i da su rađena u formi knjiškog izdanja, dok su brojevi koje objavljujemo od 2017. godine kroz saradnju sa Kontrast izdavaštvom, štampani u formatu koji visinom i širinom podseća na format singl ploče.

Sadržajno mnogo značajnija razlika između prva tri i svih kasnijih brojeva, ogleda se u simboličnim tematima uvedenim 2017. godine, u kojima nekolicinom kritičkih i teorijsko-esejističkih tekstova odajemo počast velikanima pisane reči, koji su svojim delima pisanim u ključu fantastike ukazali na neizmerne potencijale te vrste proznog stvaralaštva.

Novo izdanje prvog broja Književne fantastike posvetili smo Kurtu Vonegatu, predstavniku američke književnosti koji se krajem 60-ih godina prošlog veka, kultnim romanom Klanica pet(1969) pozicionirao kao predvodnik kontrakulture u Sjedinjenim Državama. Tokom celokupne stvaralačke karijere Vonegat se nalazio rastočen između ljubavi prema naučnoj fantastici i pokušaja da udovolji tadašnjoj književnoj kritici koja bi nemilosrdno diskvalifikovala svako delo u kome bi prepoznala žanrovske obrasce.

Vonegatov prvi roman Mehanički pijanino (1952) o svetu u kome su mašine zamenile ljudski rod, kritika je videla samo kao SF delo, a samim tim izuzeto je iz ozbiljnijih razmatranja. Nije vredelo mnogo što je Vonegat objašnjavao da je to delo napisao inspirisan onim što je video u Dženeral elektriku, kompaniji u kojoj je tada radio, i što je pisao o onome što već postoji. Kritika nije imala sluha. Slično je prošao i njegov drugi roman Sirene sa Titana (1959).

Poučen takvim iskustvima, Vonegat u kasnijim delima nije sledio klasične stereotipe naučne fantastike, ali je, koristeći se elementima žanra u kombinaciji sa satirom i humorom, na inovativan način uspevao da uputi efektnu društvenu kritiku i kritiku na račun celokupnog čovečanstva 20. veka. Takvim pristupom osvojio je naklonost mladih čitalaca i u isti mah, konačno, privukao pažnju stručne javnosti.

Čak i delima kojima se tematski potpuno udaljavao od naučne fantastike, svoju privrženost žanru projektovao je kroz lik SF pisca, Kilgora Trauta, koji se u čitavom nizu Vonegatovih proznih dela javlja, ponekad u glavnoj, a ponekad sporednoj ulozi. Taj fiktivni lik nadahnut je velikanom naučne fantastike Teodorom Stardženom, koga je Vonegat smatrao izuzetnim piscem, a koji je tokom celokupne karijere bio u nemilici kritike samo zato što je pisao u okvirima žanra.

O svim navedenim detaljima, kao i mnogim drugim pojedinostima iz stvaralačkog života Kurta Vonegata, podrobnije možete čitati u tematskom bloku koji otvara opsežan tekst Gorana Skrobonje o odabranim delima američkog pisca i njegovom stvaralačkom putovanju graničnim oblastima žanra. U tekstu „Brkati Tralfamadorijanac ili Pisoar Kurta Vonegata” Skrobonja govori o Vonegatovom strahu da bude svrstan među pisce naučne fantastike i bačen u fioku koju je većina književnih kritičara tretirala upravo kao pomenuti deo javnog toaletnog prostora.

Akcenat u tematu stavljen je na romane Klanica 5 i Kolevka za macu (na srpski jezik preveden i pod nazivom Svračje noge), kao i na najpoznatiju Vonegatovu priču, „Harison Berdžeron”, o kojoj Matija Jovandić u opširnom tekstu piše kao o najproizvoljnije tumačenom i najtendencioznije citiranom Vonegatovom delu.

Pripremili smo i prevod teksta kojim se Kurt Vonegat obraća mladim piscima i savetuje ih kako da podignu kvalitet svog proznog izraza. Među izloženim savetima je i jedan o potrebi za što ekonomičnijim korišćenjem reči. A kao dobar primer kratkog i efektnog izraza navedena je Hamletova dilema „Biti ili ne biti”. Vonegatova priča koju smo, uz svesrdnu pomoć prevodioca Gorana Skrobonje odabrali za ovaj temat, naslovljena je još svedenijim (kodiranim) oblikom te fraze – „2BR02B”, a sama priča postavlja pitanje vrednosti ljudskog života u društvu koje traži savršenu ravnotežu.

Na pomenutu Vonegatovu priču nadovezuje se redovni prozni blok Književne fantastike. On je nešto drugačiji u odnosu na prethodno izdanje prvog broja našeg časopisa. Vrhunski majstor fantastike Zoran Jakšić je, umesto pričom „Bezdan”, u novom izdanju zastupljen jednom od svojih najpoznatijih priča „Dubrava”.

Druga izmena nije toliko drastična. Poznato je da se pisci kratkih priča ponekada ponovo vraćaju nekim od svojih omiljenih dela vođeni potrebom da iskažu nešto što prvobitno možda nisu uspeli na, za njih, zadovoljavajući način. Tako smo uz novu inkarnaciju prvog broja Književne fantastike neočekivano dobili priliku da objavimo novu, ujedno i konačnu verziju priče „Oči boje biske” Ota Oltvanjija.

Osim u navedenim pričama, ljubitelji dobre pisane reči moći će da uživaju u delima još šestorice poznatih domaćih autora fantastike: Zorana Živkovića, Gorana Skrobonje, Ivana Nešića, Adrijana Sarajlije, Darka Tuševljakovića, Pavla Zelića, kao i jednog od najistaknutijih hrvatskih autora fantastike Aleksandra Žiljka.

Esejistički deo časopisa donosi priloge Zorana Živkovića o kretanju kroz vreme u delima naučne fantastike, Dejana Ognjanovića o motivu katastrofe u delima Dž. G. Balarda, Mladena Jakovljevića o heterotopijskim prostorima u fikcionalnim stvarnostima Filipa K. Dika, dok Zorica Đergović Joksimović piše o utopijskom romanu Gvozdena peta (1908) Džeka Londona.

U bloku posvećenom intervjuima objavljeni su razgovori sa Slobodanom Vladušićem i Minom D. Todorović. Sa Vladušićem je povodom romana Mi, izbrisani razgovarao pisac Pavle Zelić, dok je sa Minom D. Todorović o fantastici za mlade i njenim romanima Vir svetova i Gamiž razgovor vodio pisac Đorđe Bajić.

Naš stalni saradnik, Ilija Bakić, u segmentu posvećenom poeziji, predstavio je crnogorskog poetu Slobodana Vukanovića, jednog od pionira među jugoslovenskim pesnicima koji su stvarali SF poeziju još 70-ih godina prošlog veka.

U ovom broju objavili smo i istraživanje koje je obavila novinarka Ksenija Prodanović Jelesijević o razlozima naglog porasta popularnosti distopijske književnosti među mladim čitaocima sredinom druge decenije novog milenijuma, u vreme kada je tekst i napisan. Sada nam je, međutim, svima poznato da će pravi bum distopijska književnost doživeti nakon 2020. godine, u kojoj smo se suočili sa Kovidom-19, što ukazuje na neupitnu vrednost i značaj ove vrste književnosti, naročito u vremenima kada se društvo nalazi pred velikim iskušenjima i kada mladi, ali i čitaoci svih drugih generacija, pokušavaju da pronađu objašnjenje za dramatičnu promenu načina života i percepcije stvarnosti.

Završni segment broja čine prikazi odabranih dela, a u ovom broju to su prilozi o romanima Okean na kraju puteljka Nila Gejmena, Britansko pitanje Kima Njumena i Judžina Berna, Digitalni ugljenik Ričarda Morgana, Zovite ju Zemlja Ivana Lutza, Sva Teslina deca Gorana Skrobonje i Ogledalo za vampira Adrijana Sarajlije.

Na kraju, valja naglasiti da su tekstovi štampani u ovom reizdanju pretrpeli minimalne promene u odnosu na izvorno izdanje iz 2014. godine i da nismo unosili nove podatke o onim izdanjima koja su u pojedinim tekstovima najavljena, a za koja sada, sa vremenskom distancom od deset godina, možemo reći da su već odavno objavljena.

Dragoljub Igrošanac
Beograd, februar 2024.

SADRŽAJ:

REČ UREDNIKA

TEMAT:

• Goran Skrobonja – „Brkati Tralfamadorijanac ili pisoar Kurta Vonegata“
• Dragoljub Igrošanac – „Kako je Kurt Vonegat dobio inspiraciju za pisanje SF-a“
• Matija Jovandić – „Ko je ubio Harisona Berdžerona (i zašto nije)?“
• Ilija Bakić – „Svračje noge – Kurt Vonegat“
• Nastasja Pisarev – „Klanica pet ili Dečiji krstaški rat – Kurt Vonegat“
• Kurt Vonegat – „Pisanje sa stilom“

PRIČE:

• Kurt Vonegat – „2BR02B“
• Goran Skrobonja – „Lift“
• Ilija Bakić – „Prosjak“
• Adrijan Sarajlija – „Zrno“
• Pavle Zelić – „Ribe hodaju“
• Zoran Jakšić – „Dubrava“
• Ivan Nešić – „Obasut poljupcima u noći bez mesečine“
• Aleksandar Žiljak – „Der Eisendrache“
• Darko Tuševljaković – „Ljudske vibracije“
• Oto Oltvanji – „Oči boje biske“
• Zoran Živković – „Susret pred kućom“

POEZIJA:

• Ilija Bakić – Poezija Slobodana Vukanovića

ESEJI:

• Dejan Ognjanović – „Propast sveta nije šteta: Motiv katastrofe u delima Dž.G. Balarda“
• Zoran Živković – „Hronomocija“
• Mladen Jakovljević – „Heterotopija u Ubiku i Tamnom skeniranju Filipa K. Dika“
• Zorica Đergović Joksimović – „Utopija i nemoguće – Gvozdena peta danas“

INTERVJUI:

• Razgovor sa Minom D. Todorović (razgovor vodio Đorđe Bajić)
• Razgovor sa Slobodanom Vladušićem povodom romana Mi, izbrisani (razgovor vodio Pavle Zelić)

ISTRAŽIVANJA:

• Ksenija Prodanović –„Zašto je distopija toliko popularna kod mladih“

PRIKAZI:

• Okean na kraju puteljka, Nil Gejmen / Đorđe Bajić
• „Dve moguće budućnosti“ (Zovite ju Zemlja Ivan Lutz i Digitalni ugljenik Ričard Morgan) / Đorđe Bajić
• „Čistokrvna avantura“ (Sva Teslina deca, Goran Skorbonja) / Ilija Bakić
• „Ujedinjeno Kraljevstvo pod čizmom nacista“ (Britansko pitanje, Judžin Bern i Kim Njumen) / Ilija Bakić
• „Vampiri u svetu spektakla“ (Ogledalo za vampira, Adrijan Sarajlija) / Aleksandar Jugović

“Ovaj godišnjak, raskošnog i raznovrsnog sadržaja odista opravdano zauzima reprezentativnu ulogu i predstavlja verodostojan, prvenstveno informativan presek domaće i svetske F/SF-scene, kako njenog spisateljskog, tako i teorijskog segmenta.”
– Slobodan Ivkov

KNJIŽEVNA FANTASTIKA 2016

KNJIŽEVNA FANTASTIKA 2016
Urednici: Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević
Izdavač: Čarobna knjiga
Za izdavača: Borislav Pantić
Lektura: Jelena Trošić
Korektura: Nevena Bojičić
Prelom i priprema: Čarobna knjiga
Obim: 218 str, 24 cm.
Tiraž: 200
Štampa: Simbol, Petrovaradin

Cena: rasprodato

ISBN 978-86-7702-468-0
821.163.41-32(082.2)
821.163.41(047.53)(082.2)
821.09(082)
COBISS.SR-ID 223407628

UVODNA REČ

Mnogo je truda i vremena bilo potrebno da se fantastičnom iznova potvrdi značaj koji mu pripada kao delu ljudske stvarnosti, ravan onom kakav mu je pridavan u sada već mitskim vremenima prošlosti, dalekim, maglom obavijenim periodima istorije, ili u srednjem veku, kada granice između stvarnosnog i fantastičnog, ovostranog i onostranog, mogućeg i nemogućeg, nisu bile jasne, lako uočljive i jednostavno odredive. Nakon par vekova nastojanja da se navedene opozicije jasno razdvoje, postojanje i opstajanje fantastičnog u umetnosti potvrđuje da su te granice ostale zamagljene. Mitovi i verovanja ne oblikuju poimanje i doživljaj stvarnosti onako kako su to nekada činili, ali svako vreme, svako doba ima svoje mitove i verovanja, sa svim svojim lepotama i užasima. Njih danas oblikuju gotovo neverovatni domašaji i tempo razvoja civilizacije. Oni stvarnost ispunjavaju brojnim naučno-tehnološkim otkrićima i dostignućima, do juče smatranim teško ostvarivim, neverovatnim i gotovo jednako fantastičnim kakve su nekada bile vizije koje su u snove donosili Morfej, Fobetor i Fantaz. U dubinama podsvesti one ostaju iste, samo su im na površini manifestacije drugačije, transformisane u nova obličja u skladu s vremenom u kojem živimo.

Brojni su autori i teoretičari pokušali da fantastično definišu, ali ono umešno i uspešno izmiče svakom pokušaju da se jasno, nedvosmisleno, konačno i univerzalno odgovori na pitanje: „Šta je fantastika?“

Ovaj, treći broj almanaha Književna fantastika, kao i prethodna dva, nastoji da odgovori na ovo naizgled jednostavno pitanje. Ma koliko da se svaki takav pokušaj nemogućim činio, činjenica da pred sobom imamo treći broj govori u prilog tome da ova nastojanja nisu zaludna. Književna fantastika ne nudi definicije kao odgovore, nego čitaocima želi da pruži doživljaje, utiske i ideje fantastičnog i o fantastičnom, u kojima je, kao u ogledalu, moguće uočiti odraze stvarnosti, ma koliko da se oni mogu iskrivljenim činiti. Jer stvarnosno i fantastično jedno bez drugoga ne postoje i sagledavanje samo jednoga od njih, isključivanjem onog drugog, daće nepotpunu, nedovršenu i osiromašenu sliku sveta.

Priča „Lobanja“ Filipa K. Dika otvara ovaj broj Književne fantastike, u kojem se, za razliku od prethodna dva, uz značajne glasove srpske teorije i prakse, fantastičnom višeglasju pridružuju i autori iz inostranstva. Uz ovu priču, prozni blok čine i dela Zorana Živkovića, Filipa Davida, Lorda Dansejnija, Gorana Skrobonje, Bobana Kneževića, Ilije Bakića i Ivana Nešića, koji će svojim osobenim stilovima i pristupima demonstrirati bogatu raznovrsnost kazivanja o neobičnim svetovima sa druge strane stvarnosti, onako kako to čine istinski majstori pisane reči.

Potrudili smo se da ovoga puta naročito obradujemo ljubitelje teorije i esejistike odabirom radova nekih od najpoznatijih svetskih teoretičara i kritičara. Uz Džona Kluta i Darka Suvina, tu su i tekstovi Dejana Ajdačića i Vladislave Gordić-Petković, kao i prilozi proučavalaca žanrovske proze Dejana Ognjanovića, Mladena Jakovljevića i Mladena Milosavljevića.

Vodili smo zanimljive razgovore sa trojicom autora. U intervjuu sa Darkom Suvinom, koji je uradila Zorica Đergović-Joksimović, saznaćete, između ostalog, kako ga je i zbog čega Filip K. Dik svojevremeno prijavio FBI-ju. Đorđe Pisarev razgovara sa Ilijom Bakićem povodom njegovog opsežnog leksikona najznačajnijih žanrovskih pisaca „101 lice fantastike“. Sa jednim od najistaknutijih srpskih proučavalaca horor žanra i urednikom popularne edicije „Poetika strave“ Dejanom Ognjanovićem razgovarao je osnivač časopisa Književna fantastika Dragoljub Igrošanac.

U segmentu Scena književni kritičar Slobodan Ivkov, u članku posvećenom domaćoj teoriji fantastike, govori o 30 odabranih dela i ambijentu u kome su ona objavljena tokom protekle decenije. Tu je i prilog o sve zapaženijem Regionalnom festivalu fantastične književnosti, bijelopoljskom REFESTICON-u, partnerskoj manifestaciji koja nam je pomogla da ove godine almanah realizujemo u obliku koji je pred vama.

U prilogu o preplitanju fantastične književnosti i devete umetnosti Milan Jovanović predstavlja nagrađivani strip serijal Lokot i ključ Džoa Hila i Gabrijela Rodrigeza.

Segment posvećen prikazima odabranih dela fantastike objavljenih u protekle dve godine otvara Miloš Jocić tekstom o romanu Zakopani džin Kazua Išigura, koji je prošle godine u Engleskoj izazvao naročitu pažnju književne kritike. Miloš Cvetković predstavlja zbirku priča o duhovima Zazviždi i ja ću ti doći M. R. Džejmsa, Ilija Bakić daje osvrt na novo izdanje zbirke priča Vrata u zidu H. Dž. Velsa i na književni prvenac Endija Vira Marsovac, a Đorđe Bajić piše o luksuznom izdanju Knjige o džinovima ilustratora i pisca Petra Meseldžije.

Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević
Beograd / Novi Sad, april 2016.

SADRŽAJ

PROZA

• Filip K. Dik – Lobanja
• Zoran Živković – Telefon
• Filip David – Priča o turskom časovničaru
• Lord Dansejni – Drumski razbojnik
• Goran Skrobonja – Zeleno, volim te, zeleno
• Boban Knežević – Neparnom stranom ulice
• Ilija Bakić – Prazni zidovi
• Ivan Nešić – Suteren pod sjajem prozirnog neba

OGLEDI

• Džon Klut – Fantastika
• Darko Suvin – Okrenutost utopiji i naučnoj fantastici na početku novog veka
• Dejan Ajdačić – Velesova knjiga u slovenskoj književnoj fantastici
• Vladislava Gordić Petković – Duhovni i glas duhova
• Dejan Ognjanović – Lavkraft puni 125 godina
• Mladen Jakovljević – Dik, kiberpank i stvarnost
• Mladen Milosavljević – Posle devedeset godina

INTERVJUI

• Darko Suvin (Zorica Đergović Joksimović)
• Dejan Ognjanović (Dragoljub Igrošanac)
• Ilija Bakić (Đorđe Pisarev)

SCENA

• Slobodan Ivkov: Ogled posle više stotina prikaza
• Regionalni festival fantastične književnosti REFESTICON

STRIP

• Milan Jovanović: Lokot i ključ – crni biser savremenog američkog stripa

PRIKAZI

• Miloš Jocić: Zakopani džin – Kazuo Išiguro
• Miloš Cvetković: Zazviždi i ja ću ti doći – M.R. Džejms
• Ilija Bakić: Vrata u zidu – H.Dž. Vels
• Ilija Bakić: Marsovac – Endi Vir
• Đorđe Bajić: Knjiga o džinovima – Petar Meseldžija

KNJIŽEVNA FANTASTIKA 2015

KNJIŽEVNA FANTASTIKA 2015
Urednici: Dragoljub Igrošanac i Mladen Milosavljević
Izdavač: Čarobna knjiga
Za izdavača: Borislav Pantić
Lektura i korektura: Nevena Bojičić
Prelom i priprema: Miodrag Nikolić
Ilustracije: Aleksandra Ana Đorđević, Goce Balković, Marko Šerer, Miodrag Bunijevac, Miroslav Lazović, Relja Antonić, Saša Arsenić, Stevan Aleksić, Vid Todović
Obim: 294 str, 24 cm.
Tiraž: 300
Štampa: Simbol, Petrovaradin

Cena: rasprodato

ISBN 978-86-7702-407-9
821.163.41-32(082.2)
821.163.41-1(082.2)
821.09(082)
COBISS.SR-ID 215151884

REČ UREDNIKA

Novim brojem almanaha Književna fantastika nastavljamo da doprinosimo uklanjanju istrajnih predrasuda o vrsti književnog stvaralaštva nastalog iz ljubavi prema začudnom, drugačijem, onostranom, oneobičavajućem. Nepravedno potcenjivanje tog vida književnosti moglo bi se okarakterisati i širom težnjom ka oštrom razdvajanju fantastičnog od stvarnosnog. Međutim, upravo su fantastično i stvarnosno u neprestanom životnom kolopletu, ako nikako drugačije, onda u onom osnovnom i neporecivom obliku u kome se smenjuju snovi i java. I to zanemariti znači unapred poreći čitavu jednu dimenziju ljudskog iskustva. Fantastika je sastavni deo ljudskog bića, a nerazdvojiv je deo i književnosti, doslovno od njenih prapočetaka pa do današnjih dana.

Srpska književna fantastika, takođe, ima korene duboko urasle u dalekoj prošlosti, koji dosežu do srednjeg veka. Malo je poznato da je fantastika u savremenom književnom obliku na našim prostorima zapaženo prisutna već tokom romantizma. Početkom 19. veka, najčitaniji srpski autor bio je Milovan Vidaković, koji je u svoja dela inspirisana nemačkim gotskim romanima unosio elemente domaće folklorne fantastike.

Na razmeđi 19. i 20. veka pojavljuju se i prva naučnofantastična dela, drama Posle milijon godina Dragutina Ilića i roman Jedna ugašena zvezda Lazara Komarčića, a izgradnji poštovanja vredne tradicije srpske fantastike doprineli su brojni autori, među kojima su Milovan Glišić, Janko Veselinović, Milutin Milanković, Danilo Kiš, Borislav Pekić, Milorad Pavić…

U ovogodišnjem izdanju almanaha, odlučili smo da predstavimo neke od najvažnijih glasova savremene srpske fantastičke prakse, pa se, pored dela odabranih stvaralaca tzv. žanrovske provenijencije, među koricama ovog izdanja nalaze i ostvarenja nekih od najznačajnijih imena ovdašnje glavnotokovske scene.

Tako, pored perjanica savremene žanrovske proze Gorana Skrobonje, Bobana Kneževića, Uroša Petrovića, Adrijana Sarajlije, Borisa Nada, Darka Tuševljakovića, Pavla Zelića, Marka Piševa i Dejana Ognjanovića, u novom izdanju almanaha možete čitati i dela Svetislava Basare, Davida Albaharija, Laure Barne, Ivana Tokina.

Urednički dvojac Dragoljub Igrošanac i Mladen Milosavljević, za ovu priliku odlučio se i da na jedan nesvakidašnji način pokuša da privuče pažnju šireg čitalaštva objavljujući kratke priče fantastike čiji su autori poznati glumci, muzičari i voditelji, pa će tako budući čitaoci biti u prilici da se prepuste izmaštanim literarnim svetovima Zorana Kesića, Dušice Žegarac, Marka Šelića – Marčela, Ace Seltika, Ivane Mihić i Dušana Nedeljkovića.

Ništa manje zanimljiv deo alamnaha Književna fantastika, posvećen je esejistici. Ovaj segment otvara rad Srpska fantastika od srednjeg veka do postmoderne Save Damjanova u kome je obuhvaćen pregled domaće fantastike praktično od njenih izvorišta u srednjem veku, pa sve do 90-ih godina XX veka. Sledi pogovor američkog izdanja Živkovićevog romana “Pisac u najam” iz pera profesora Majkla Morisona, esej Priča o duhovima: Robert Ajkman Dejana Ognjanovića i tekst Zorana Živkovića o motivu lavirinta u naučnoj fantastici.

Raspoređivanje budućnosti: ‘Periferal’ Vilijema Gibsona Mladena Jakovljevića govori o novom svetskom hit-romanu utemeljivača sajberpanka. A kroz osvrt na društveno uređenje i poredak unutar izmišljenog grada-države Novi Krobuzon, Miloš Jocić predstavlja roman Stanica Perdido, britanskog pisca Čajne Mjevila. Esejistički deo zaokružuje Mladen Stajić, tekstom Kauzalni odnos popularnosti romana ‘Pesma leda i vatre’ i serije ‘Igra prestola’.

Almanah donosi i opširne intervjue sa Bobanom Kneževićem i Goranom Skrobonjom, piscima, urednicima i izdavačima koji su, uz Zorana Živkovića, najzaslužniji za popularizaciju ove vrste književnosti u Srbiji tokom poslednje tri decenije.

Odeljak Osvrti beleži neke od najvažnijih trenutaka na svetskoj i domaćoj sceni, koji su se dogodili u poslednjih 12 meseci: dodela Nacionalne književne nagrade Ursuli Legvin i govor koji je tom prilikom održala slavna književnica; pola veka od nastanka serijala Dina Frenka Herberta; smrt velikog Terija Pračeta; i nedavno predstavljanje srpske savremene fantastike na Univerzitetu Kent.

U rubrici posvećenoj poeziji, Ilija Bakić predstavlja stvaralaštvo Miroljuba Todorovića, začetnika avangardnog signalističkog pokreta. A u delu posvećenom sprezi književne fantastike i devete umetnosti, donosimo članak Aleksandra Nešića Strip i fantastika.

Na kraju, u sekciji Prikazi, pokušali smo da predstavimo neka od najznačajnijih dela koja su na srpskom jeziku objavljena tokom prethodnih godinu dana: Nedovršeni posao Tomasa Ligotija, Lavirint smrti Filipa K. Dika, Govornik za mrtve Orsona Skota Karda, Srca, ruke i glasovi Ijana Mekdonalda, Svračje noge Kurta Vonegata, Poetika horora Dejana Ognjanovića, kao i Kapije Anubisa roman Tima Pauersa čije je objavljivanje na srpskom jeziku 2011. godine proteklo nedopustivo neprimetno.

Dragoljub Igrošanac
Beograd, mart-april 2015.

SADRŽAJ:

REČ UREDNIKA

PROZA

• Goran Skrobonja – HRID
• Adrijan Sarajlija – SVETI AJDEN I DOBRI LJUDI
• Darko Tuševljaković – SEBASTIJAN
• Laura Barna – DEPEŠA IZ RIMA
• David Albahari – PLAVA LOPTA
• Svetislav Basara – NA PRAGU NOVOG DOBA
• Pavle Zelić – STARAC I PRŠUTA
• Boban Knežević – OTPORNA NA VATRU
• Boris Nad – SEDAM KULA SATANE
• Uroš Petrović – MEĐUSTANICA
• Marko Pišev – DIVLJA KOST
• Dejan Ognjanović – INKUBACIJA
• Aleksandar Petrović (aka Aca Seltik) – IZABRANI
• Dušica Žegarac – SUSRET
• Ivana Mihić – NESTALO VREME
• Zoran Kesić – HIPNO SALON
• Ivan Tokin – MAIA
• Dušan Nedeljković – SAMIT NA URANU
• Marko Šelić Marčelo – PAD

OGLEDI

• Sava Damjanov – SRPSKA FANTASTIKA OD SREDNJEG VEKA DO POSTMODERNE
• Majkl Morison – PISAC, MAČAK i PETORO KORESPONDENATA IZ PAKLA
• Dejan Ognjanović – PRIČA O DUHOVIMA: ROBERT AJKMAN
• Zoran Živković – MOTIV LAVIRINTA U NAUČNOJ FANTASTICI
• Mladen Jakovljević – RASPOREĐIVANJE BUDUĆNOSTI: PERIFERAL VILIJAMA GIBSONA
• Miloš Jocić – ANATOMIJA NOVOG KROBUZONA: PARLAMENT I JAZBINE
• Mladen Stajić – KAUZALNI ODNOS POPULARNOSTI ROMANA ‘PESMA LEDA I VATRE’ I SERIJE ‘IGRA PRESTOLA’

INTERVJUI

• Razgovor sa Bobanom Kneževićem (Zoran Stefanović)
• Razgovor sa Goranom Skrobonjom (Đorđe Bajić)

OSVRTI

• Irena Dajić – URSULA LEGVIN – DOBITNICA NACIONALNE KNJIŽEVNE NAGRADE
• Ilija Bakić – POLA VEKA DINE FRENKA HERBERTA 
• SRPSKA FANTASTIKA PREDSTAVLJENA BRITANSKIM ANTROPOLOZIMA
• IN MEMORIAM – Teri Pračet

POEZIJA

• Ilija Bakić – SRPSKA NAUČNOFANTASTIČNA POEZIJA – MIROLJUB TODOROVIĆ

STRIP

• Aleksandar Nešić – STRIP I FANTASTIKA

PRIKAZI

• Đorđe Bajić – NEDOVRŠENI POSAO – TOMAS LIGOTI
• Ilija Bakić – LAVIRINT SMRTI – FILIP K. DIK
• Irena Dajić – GOVORNIK ZA MRTVE – ORSON SKOT KARD
• Ilija Bakić – KAPIJE ANUBISA – TIM PAUERS
• Ilija Bakić – SRCA, RUKE i GLASOVI – IJAN MEKDONALD
• Ilija Bakić – SVRAČJE NOGE – KURT VONEGAT
• Ivan Velisavljević – POETIKA HORORA – DEJAN OGNJANOVIĆ

AUTORI

KNJIŽEVNA FANTASTIKA 2014

 

KNJIŽEVNA FANTASTIKA 2014
Urednik: Dragoljub Igrošanac
Izdavač: Čarobna knjiga
Za izdavača: Borislav Pantić
Lektura i korektura: Nevena Bojičić
Prelom i priprema: Miodrag Nikolić
Ilustracije: Saša Arsenić, Milica Mastelica, Ivana Lazić, Aleksandar Obradović
Obim: 249 str, 23 cm
Tiraž: 300
Štampa: Publish, Beograd

Cena: rasprodato

ISBN 978-86-7702-338-6
821.163.41-32(082.2)
821.163.41-1(082.2)
821.09(082)
COBISS.SR-ID 207021836

REČ UREDNIKA

Prvi broj almanaha Književna fantastika  izlazi tačno na osmu godišnjicu postojanja sajta za promociju fantastične književnosti Art-Anima (art-anima.com) i čini štampanu refleksiju te web-lokacije i svega onoga što je ona pružila od početka svog postojanja do trenutka štampanja ove publikacije. Dakle, promocija literarne fantastike u svim njenim oblicima, predstavljanje domaćih i regionalnih pisaca i proučavalaca te vrste književnosti i uvođenje mladih čitalaca u vode kreativnog pisanja bili su i ostali osnovni postulati sajta, koje ćemo pokušati da na dostojan način promovišemo i kroz almanah koji je pred vama.

Jedan od naših glavnih ciljeva bilo je i ostalo nastojanje da se o fantastici u književnosti podstakne promišljanje na drugačiji način od onoga na koji se to uglavnom činilo u ne tako dalekoj prošlosti. Generalno uzev, u percepciji domaće književne kritike, fantastika je donedavno predstavljala samo sinonim za paraliteraturu. Ipak, poslednjih godina, okolnosti su se na tom polju poprilično izmenile: književna kritika je otvorenija, recepcije žanrovske proze objavljuju se u visokotiražnim dnevnim listovima i renomiranim književnim časopisima, a više nije čudno ni kada se u najužem izboru za „Ninovu nagradu“ – najprestižnije domaće priznanje za književno stvaralaštvo – pojavi delo iz domena upravo fantastičke književnosti.

Broj žanrovskih izdanja osetno raste iz godine u godinu, čak se pokreću male izdavačke kuće isključivo posvećene toj vrsti literarnog stvaralaštva, a veliki izdavači, gotovo bez izuzetka, prate svetske trendove, i često u najkraćim rokovima objavljuju prevode naslova koji su na svetskom ili bar zapadnom tržištu stekli najbolje kritike, izrazitu popularnost ili neku od prestižnih nagrada. Najvažnije je to što većina tih velikih izdavača (ili gotovo svi) otvorila svoja vrata delima domaćih pisaca fantastike.

Mnogo se toga na srpskom književnom nebu promenilo nabolje kada je reč o fantastičkoj literaturi, a izgleda da će se napredak u tom smislu nastaviti i u vremenima koja su pred nama.

Ipak, almanah Književna fantastika je tu da i dalje skreće pažnju na važnost ove vrste književnosti. A ona je višestruka. U prvom broju podsetićemo vas na neka od najpoznatijih imena svetske književnosti, čiji su opusi ili važniji delovi opusa, ostvareni upravo u ovoj literarnoj praksi. Neka od tih imena su: Kurt Vonegat, Filip K. Dik, Džejms G. Balard, Dž. R. R. Tolkin, Nil Gejmen, Stanislav Lem, Entoni Bardžis, Ursula Legvin, Isak Asimov, Artur Klark…

Međutim, veći deo almanaha posvećen je domaćoj sceni. U prvom broju, pred čitaocima je deset odabranih prozaista predvođenih bardovima Zoranom Živkovićem, Goranom Skrobonjom i Ilijom Bakićem. Tu su i majstori pisane reči Zoran Jakšić i Ivan Nešić, kao i pisci mlađe generacije čija su dela doživela odličnu recepciju žanrovske ali i glavnotokovske književne kritike: Oto Oltvanji, Adrijan Sarajlija, Darko Tuševljaković i Pavle Zelić. Među kratkim proznim ostvarenjima nalazi se i delo jednog od najboljih savremenih hrvatskih pisaca naučne fantastike, Aleksandra Žiljka.
Istaknuto mesto u almanahu posvećeno je teoriji i esejistici, pri čemu smo prednost dali akademskom proučavanju i promišljanju žanra. Pored Živkovićevog rada o hronomociji, tu je tekst Dejana Ognjanovića o motivima katastrofe u delima Dž.G. Balarda, rad Zorice Đergović Joksimović o utopijskom romanu Gvozdena peta Džeka Londona i rad Mladena Jakovljevića o heterotopiji u delima Filipa K. Dika.

Jedan od trenutno najagilnijih pregalaca književne fantastike u Srbiji, Goran Skrobonja, autor je teksta o slavnom američkom piscu Kurtu Vonegatu.

Na stranama almanaha nalazi se ekskluzivni intervju sa Slobodanom Vladušićem, čiji se roman Mi, izbrisani ove godine našao u najužem izboru za „Ninovu nagradu“ i koji je zavredio ugledno književno priznanje „Meša Selimović“.

Takođe, među odabranim intervjuima je i izuzetno opširan i iscrpan razgovor sa Zoranom Živkovićem koji je vodio jedan od najuglednijih američkih proučavalaca književnosti, profesor Majkl Morison. Razgovor je podeljen u tri celine: u prvoj je načinjen osvrt na srpsku književnu scenu; u drugoj je akcenat stavljen na svestrani angažman Zorana Živkovića u književnoj fantastici počev od urednika i izdavača, preko teoretičara, do prevodioca i pisca; konačno, u trećoj Živković govori o svojim delima i ulozi koju su ona odigrala u njegovom razvoju kao prozaiste.

Već u proznom delu primetili ste da u almanahu nisu predstavljeni samo srpski književni stvaraoci. Pored nagrađivanog zagrebačkog pisca, na stranicama koje slede predstavljamo i podgoričkog pesnika Slobodana Vukanovića čija dela otvaraju rubriku posvećenu fantastičkoj poeziji. A tu je i Ivan Lutz, nastavnik fizike i pisac naučne fantastike iz Slavonskog Broda, koji mladim čitaocima i svima onima koji do sada nisu pročitali neka od najznačajnija dela fantastike, preporučuje obaveznu SF lektiru.

U rubrici posvećenoj prikazima fantastičkih dela predstavljamo vam svetski hit roman Okean na kraju puteljka Nila Gejmena, ali i knjige Britansko pitanje Kima Njumena i Judžina Berna, Digitalni ugljenik Ričarda Morgana, Zovite ju Zemlja Ivana Lutza, Sva Teslina deca Gorana Skrobonje i Ogledalo za vampira Adrijana Sarajlije.

Takođe, treba istaći tekst Zašto je distopija toliko popularna kod mladih? u kome Ksenija Prodanović, novinarka i urednica za kulturu u Tanjugu, istražuje uzroke velike popularnosti distopijske književnosti među mladom čitalačkom publikom. A tu je i prilog Đorđa Bajića posvećen stvaralaštvu Mine D. Todorović, autorke dvaju romana epske fantastike, takođe prvenstveno namenjenih mladim čitaocima.

Na kraju, želim da se zahvalim članovima škole stripa „Đorđe Lobačev“ koji su svojim ilustracijama osvežili prozni segment ovog izdanja. A posebnu zahvalnost upućujem ljudima iz Čarobne knjige koji su svesno prihvatili rizik i upustili se u nekomercijalni izdavački poduhvat, kakav je objavljivanje književnog almanaha.

Dragoljub Igrošanac
Beograd, mart 2014.

SADRŽAJ:

REČ UREDNIKA

PRIČE

• Goran Skrobonja – “Lift”
• Ilija Bakić – “Prosjak”
• Adrijan Sarajlija – “Zrno”
• Pavle Zelić – “Ribe hodaju”
• Zoran Jakšić – “Bezdan”
• Ivan Nešić – “Obasut poljupcima u noći bez mesečine”
• Aleksandar Žiljak – “Der Eisendrache”
• Darko Tuševljaković – “Ljudske vibracije”
• Oto Oltvanji – “Oči boje biske”
• Zoran Živković – “Susret pred kućom”

OGLEDI

• Dejan Ognjanović – “Propast sveta nije šteta: Motiv katastrofe u delima Dž.G. Balarda”
• Zoran Živković – “Hronomocija”
• Mladen Jakovljević – “Heterotopija u Ubiku i Tamnom skeniranju Filipa K. Dika”
• Zorica Đergović Joksimović – “Utopija i nemoguće – Gvozdena peta danas”
• Goran Skrobonja – “Brkati Tralfamadorijanac iliti Pisoar Kurta Vonegata”

ISTRAŽIVANJE

• Ksenija Prodanović – “Zašto je distopija toliko popularna kod mladih”

INTERVJUI

• Razgovor sa Zoranom Živkovićem (vodio Majkl Morison)
• Razgovor sa Slobodanom Vladušićem (vodio Pavle Zelić)
• Razgovor sa Minom Todorović (vodio Đorđe Bajić)

POEZIJA

• Slobodan Vukanović

PRIKAZI

• “Okean na kraju puteljka” – Nil Gejmen (Đorđe Bajić)
• “Britansko pitanje” – Kim Njumen i Judžin Bern (Ilija Bakić)
• “Ogledalo za vampira” – Adrijan Sarajlija (Aleksandar Jugović)
• “Sva Teslina deca” – Goran Skrobonja (Ilija Bakić)
• Dve moguće budućnosti – paralelni prikaz “Zovite ju Zemlja” Ivana Lutza i “Digitalni ugljenik” Ričarda Morgana (Đorđe Bajić)

OBAVEZNA SF LEKTIRA

• Preporuke pisca Ivana Lutza

ŠKOLA STRIPA “ĐORĐE LOBAČEV”

• Ilustrator Saša Arsenić predstavlja poznatu beogradsku školu i radionicu stripa

O AUTORIMA