Britanski pisac epske fantastike Džon Gvin inspiraciju za svoj novi roman Vukovi rata (The Wolves of War) pronašao je u slovenskoj mitologiji.
Roman je prvi deo duologije „The Wolfheart Chronicles“ i, kako sam autor ističe, njegovo je do sada najličnije delo. Centralni lik priče inspirisan je Gvinovom ćerkom Harijet, koju pisac opisuje kao najhrabriju osobu koju poznaje.
Gvin je široj publici poznat po serijalima „The Faithful and The Fallen“ i „Krvozavetnici“ („The Bloodsworn Saga“), nadahnutim nordijskom mitologijom i staroengleskim epom o Beovulfu. Trilogiju „Krvozavetnici“ završio je 2024. godine romanom Bes bogova (The Fury of the Gods), a u svom novom ostvarenju okreće se slovenskim predanjima.
Radnja romana Vukovi rata smeštena je u fantastičnu verziju Kijevske Rusije, u vreme sukoba dvojice prinčeva. Glavni junak Ivan pokušava da zaštiti svoju porodicu od nadolazećeg rata, dok njegova ćerka Halija otkriva neobične sposobnosti.
Iako naizgled bespomoćna, Halija dok spava napušta svoje telo i stupa u vezu s vukovima i natprirodnim bićima šume, među kojima su rusalke, upiri i strige. Kako se rat približava, ona mora da nauči da kontroliše svoje novootkrivene moći kako bi zaštitila sebe i svoju porodicu.
Posebno mesto u romanu zauzima šuma, koju Gvin vidi gotovo kao zaseban lik. Opisujući atmosferu svoje nove priče, pisac je istakao da šuma inspirisana slovenskom mitologijom nije mesto prijatne šetnje, već mračno, zlokobno i zastrašujuće okruženje.
Zanimljivo je da je Gvinu u istraživanju slovenske mitologije i istorije pomagao upravo njegov prevodilac na srpski jezik, Ivan Jovanović. Pisac je istakao da mu je Jovanović pomogao da pronađe retke knjige i izvore koji su mu omogućili da bolje upozna bogatstvo slovenske mitologije i folklora.
„Volim istraživački deo pisanja i obično provodim mnogo meseci čitajući i istražujući“, rekao je Gvin govoreći za iffysreads. „Imam sjajnog prevodioca na srpski, Ivana, koga s ponosom mogu da nazovem svojim prijateljem. On je uložio mnogo truda da me upozna sa slovenskom mitologijom i istorijom. Slovensku mitologiju je prilično teško istraživati jer ne postoji mnogo dostupne građe kao o, recimo, nordijskoj ili grčkoj mitologiji, ili bar nema toliko izvora prevedenih na engleski jezik.
Ivan mi je pomogao da pronađem retke knjige koje su bile izuzetno korisne kako bih bolje razumeo bogatstvo i duh slovenske mitologije i folklora. A ja sam s velikim interesovanjem pročitao svaku knjigu. Veoma mi je značilo što sam mogao da dobijem njegovo mišljenje i sugestije.“
Izdanje romana na engleskom biće objavljeno 3. novembra, dok se Lagunino izdanje na srpskom jeziku, u prevodu Ivana Jovanovića, očekuje uskoro.
Izvor: Art-Anima.com
