Izdavačka kuća Kontrast nedavno je objavila dve knjige iz Hainskog ciklusa legendarne autorke fantastike Ursule K. le Gvin: Svet se kaže šuma (The Word for World is Forest, 1972) u prevodu Darka Tuševljakovića i Lišeni svega (The Dispossessed, 1974) u prevodu Mladena Jakovljevića.

Za roman Svet se kaže šuma Le Gvin je 1973. godine dobila nagradu Hugo. Ovo delo predstavlja jednu od najznačajnijih osuda rata u Vijetnamu u naučnofantastičnoj književnosti. Roman Lišeni svega objavljen je 1974. a naredne godine je dobio nagrade Nebula, Hugo i Lokus. Veruje se da je delimično inspirisan periodom hladnog rata između Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza.

„Za razliku od većine pisaca naučne fantastike, Ursula K. le Gvin u svojim delima koja su smeštena u Hainski svemir akcenat stavlja na svoje junake koji se upoznaju sa različitostima sveta na koji su dospeli, suočavaju se sa sopstvenim predrasudama i stereotipima, i neki od njih uspevaju da ih prevaziđu a neki ne“, ističe dr Mirjana Vučković, teoretičarka književnosti čiji ćemo esej o Ursuli K. Le Gvin čitati u predstojećem 10. broj u časopisa Književna fantastika.

„Ova spisateljica se u osnovi bavi međuljudskim odnosima i u svojim delima daleko više pažnje posvećuje detaljnom opisivanju pripadnika različitih vrsta, naroda i društava i njihovim sličnostima sa svetom u kome danas živimo, nego opisivanju i gomilanju tehnoloških pronalazaka kako bi dočarala život u izmaštanom svetu daleke budućnosti“, kaže Mirjana Vučković.

SVET SE KAŽE ŠUMA

Ljudi su na Teri iscrpli resurse i generacijama unazad niko tamo nije video pravo, živo drvo. No, drvna građa je Teranima i dalje preko potrebna. Stoga su otišli na drugi svet, Atše, sačinjen od okeana i ostrva prepunih šuma, kako bi sekli to blago i transportovali ga na matičnu planetu. Plan deluje vrlo jednostavno i ostvarivo, izuzev jedne začkoljice: Atše nije lišen svesnog života. Na njemu žive ljudi visoki oko jedan metar i prekriveni zelenim krznom, ljudi koji obitavaju u savršenoj harmoniji sa šumovitom i senovitom okolinom, miroljubiv sićušni narod koji ume svesno da sanja i koji ne poznaje nasilje. Međutim, zahvaljujući ljudima i njihovim šumarskim logorima sa „dobrovoljnom” radnom snagom, upoznaće ga u njegovom najsurovijem obliku…

Svet se kaže šuma delo je autorke koja se ne miri s nepravdom koju čovek nanosi drugom čoveku, drugim živim bićima i svetu u kom živi. Iako je napisan u vreme Vijetnamskog rata, kom se Ursula K. le Gvin žestoko protivila, još uvek je savršeno aktuelan, jer se bavi temama kao što su invazija, eksploatacija, represija, nužnost otpora, neophodnost staranja o planeti i njenim resursima, potreba za tolerancijom i razumevanjem između nacija, rasa, polova.

Oštar, provokativan i subverzivan, ovaj kratki roman, koji pripada neformalnom autorkinom Hainskom ciklusu, navodi čitaoca da se zamisli nad postavljenim pitanjima i odredi prema njima, drugim rečima, da se, po mogućstvu, promeni i sagleda svet u drugačijem svetlu. Aktuelnost ovakve vrste štiva treba da nam služi kao tužni podsetnik da u mnogim aspektima naša civilizacija ima još mnogo toga da nauči i fino podesi ne bi li dosegla nivo na kom slične literarne indignacije ne bi bile nužne.

LIŠENI SVEGA

Dva sveta, Anares i Uras, jedan su drugome mesec, u zavisnosti od toga na kojem se nalazite. Na Urasu su oni koji žele nadmoć i žele da poseduju sve i svakoga. Na Anaresu žive oni koji, odrekavši se posedovanja, žele da ostanu verni zamisli o deljenju svega, pa i sebe sa drugima, i zamisli o obećanju, datom drugima, ali i sebi.

Fizičar Ševek, spreman da ode sa druge strane zida koji razdvaja dva sveta, pokazaće kako oni koji ne poseduju ništa mogu imati i dati više nego oni koji poseduju sve. Svom svetu i svim drugim svetovima Ševek će podariti zamisao koja će iz temelja promeniti odnos i komunikaciju između poznatih svetova.

Najveće bogatstvo je ono koje nosimo u sebi i koje nesebično delimo sa drugima a jedina nagrada i jedini zakon jesu lično zadovoljstvo i poštovanje drugih. Ovaj roman uveriće nas u to da i oni koji imaju sve mogu biti siromašni: duhom, dobrotom i ljudskošću.

Roman Svet se kaže šuma može da se naruči preko sajta izdavača po ceni od 849 dinara, dok roman Lišeni svega sa iste veb lokacije može da se naruči po ceni od 934 dinara.

Usula K. le Gvin (1929 – 2018) je u okvire fantastičkog žanra unela mnoge novine i temeljno izmenila njegov senzibilitet u pravcu feminizma, sa antropološkim i kulturološkim intervencijama na polju uvrežene koncepcije ljudskog pola. Napisala je više od 20 romana, a pored toga se bavila i pisanjem pripovedaka, pesama i eseja i književnosti za decu. Knjige su joj prevedene na više od 40 jezika i prodate su u milionima primeraka. Pažnju svetske književne javnosti je stekla knjigama poput Leva ruka tame i serijalom „Zemljomorje“. Čuveni književni kritičar Harold Blum hvalio ju je kao „stvaraoca briljantne mašte i vrhunskog stila“, a njen uticaj primećuje se kod svih vodećih autora i autorki fantastike danas. Osvojila je sva relevantna američka književna priznanja i nagrade, kao i odlikovanja za životna postignuća na polju književnosti i kulture. Pet puta je dobila nagradu Lokus, četiri puta nagradu Nebula, dva puta nagradu Hugo i jednom World Fantasy Award.