Iz Kontrast izdavaštva stižu najave da će do početka ovogodišnjeg Beogradskog sajma knjiga biti objavljena nova izdanja trećeg i četvrtog dela Klarkove „Odiseje“: 2061: Treća Odiseja (1987) i 3001: Poslednja Odiseja (1997) u prevodu Nikole Matića.

Artur Klark se smatra jednim od najpoznatijih pisaca naučne fantastike. U svojim delima čvrsto se držao nauke i njenih realnih dometa i hipoteza, a kulturni uticaj „Odiseje“ učvrstiće njegovu poziciju dežurnog autoriteta po pitanju budućnosti čovečanstva sve do njegove smrti 2008. godine.

Roman 2061: Treća Odiseja prati dve ekspedicije u svemiru, koje postaju neraskidivo prepletene. Hejvud Flojd, koji je preživeo dva prethodna susreta sa misterioznim monolitima, mora ponovo da se suprotstavi Dejvu Baumanu, superkompjuteru HAL-u i vanzemaljskoj rasi koja je odlučila da će Čovečanstvo igrati ulogu u evoluciji galaksije želelo to ili ne.

U završnom delu serijala 3001: Poslednja Odiseja, Klark nas vodi u daleku budućnost, hiljadu godina nakon što je Jupiterova misija za istraživanje misterioznog Monolita uništena, a Dejv Bauman transformisan u Zvezdano dete. Frenk Paul, koji je onseposobio superkompjuter HAL, još uvek lebdi svemirom, smrznut i zaboravljen. Ipak, njegovo telo biva pronađeno a on ponovo oživljen. Kada se probudi, naći će se u svetu daleko drugačijem od onog koji je ostavio za sobom…

Artur Č. Klark (1917–2008) kultni je autor naučne fantastike, koji je svetsku slavu stekao romanom 2001: Odiseja u svemiru. Nakon studija matematike i fizike na Kings koledžu u Londonu, Klark se posvetio pisanju. Tokom Drugog svetskog rata služio je u Kraljevskom ratnom vazduhoplovstvu kao specijalista za radare i učestvovao je u izgradnji prvih sistema za rano uzbunjivanje i automatsko navođenje pilota sa zemlje. Njegova ljubav prema nauci svoj novi izraz našla je kako u knjigama (zbog čega su njegova dela neretko nagoveštavala nova naučna otkrića), tako i u brojnim izmumima i patentima koje je potpisao. Napisao je više od dvadeset romana, dvanaest zbirki kratkih priča i petnaest knjiga u kojima govori o budućnosti, istraživanjima svemira itd. Kao dominantne teme Klarkovog književnog dela, kritika navodi čovekov „duhovni” preobražaj i ljudsku potragu za mestom u univerzumu.