Kralj Čemer (King Sorrow), novi roman američkog pisca Džoa Hila, objavljen je na srpskom jeziku u izdanju Veselog četvrtka, u okviru edicije Kraken. Ovo izuzetno obimno delo, koje pred domaće čitaoce stiže na gotovo 1.000 strana, dostupno je u dva toma, a za prevod se pobrinuo Goran Skrobonja, jedan od najistaknutijih domaćih pisaca i prevodilaca fantastike i horora.

Izvorno objavljen 2025. godine, Kralj Čemer je prvi Hilov roman posle pauze duge devet godina. Delo je ubrzo po objavljivanju dospelo na listu bestselera Njujork Tajmsa, a kritika ga opisuje kao napeti i atmosferični horor roman, u kome se natprirodni elementi prepliću sa crnim humorom i izuzetno uverljivim likovima.

U središtu priče nalazi se Artur Ouks, student i strastveni ljubitelj starih knjiga, koji spletom okolnosti zapada u ozbiljnu nevolju. Kada ga lokalni kriminalci primoraju da ukrade vredne knjige iz biblioteke svog koledža, Artur i njegovi prijatelji odlučuju da potraže izlaz u drevnom ritualu pronađenom u jednoj retkoj knjizi. Njihov plan je jednostavan i opasan: da prizovu zmaja iz natprirodnog sveta i upotrebe ga protiv svojih neprijatelja.

Ali biće koje prizivaju, Kralj Čemer, nije stvorenje kojim se može jednostavno upravljati. Ono što počinje kao pokušaj osvete pretvara se u pakt čije će posledice obeležiti živote šestorice prijatelja. Cena njihovog dogovora nije jednokratna: Kralj Čemer zahteva novu žrtvu svake godine, a oni koji odbiju da ispune obećanje mogu i sami postati njegov plen.

Drugi deo romana vremenski produbljuje priču i prati posledice pakta. Ono što je počelo kao očajnički pokušaj mladih ljudi da se oslobode problema, prerasta u dugotrajnu borbu sa silom koju ne mogu da zaborave niti da kontrolišu. Prošlost se vraća, stari prijatelji ponovo se okupljaju, a granica između njihovog sveta i onoga što su prizvali postaje sve nejasnija.

Priča o posledicama jedne pogrešne odluke prerasta u široku sagu o prijateljstvu, krivici, osveti i ceni koju čovek plaća kada pokuša da kontroliše sile koje ne razume u čemu se može prepoznati obrazac koji je Stiven King, otac Džoa Hila, uspostavio u nekim od svojih najpoznatijih dela. Upravo o toj, ali i drugim sličnostima i razlikama između dvojice autora, kao i o izazovima prevođenja Kralja Čemera, razgovarali smo sa Goranom Skrobonjom, prevodiocem ovog romana i jednim od najistaknutijih prevodilaca dela Stivena Kinga na srpski jezik.

Art-Anima: Džo Hil je sin Stivena Kinga, a Vi ste tokom svoje prevodilačke karijere preveli veliki broj Kingovih dela. Da li je ta činjenica uticala na Vaš pristup prevođenju Hilovog novog romana, ili ste svesno pokušali da ta dva autora potpuno razdvojite?

Goran Skrobonja: Zapravo, niti jedno, niti drugo. Pristupio sam prevođenju Kralja Čemera jednako kao što pristupam prevođenju svake druge knjige, ali moram priznati da je postojala prilično velika doza radoznalosti, prevashodno oko toga pada li iver daleko od klade. U suštini, zanimalo me je koliko je King Junior preuzeo od oca – bilo namerno, bilo prirodnim putem, odrastajući uz tako plodnog i slavnog autora. I moram reći da sam bio prijatno iznenađen time koliko me je Kralj Čemer, prevashodno specifičnim duhom, neposrednošću i svežinom podsetio na neka od najboljih dela Stivena Kinga iz njegovog perioda koji najviše volim (druga polovina sedamdesetih i osamdesete godine prošlog veka). Sam posao prevođenja takvog teksta bio je lak i nekako… razgaljujući. Veoma mi je drago što sam imao priliku da radim tu knjigu, predstavim je našim čitaocima što bolje mogu.

AA: Naslov King Sorrow dobio je vrlo zanimljivo rešenje na srpskom jeziku – Kralj Čemer. Kako je došlo do tog rešenja i koliko je bilo teško pronaći naslov koji istovremeno čuva značenje, zvučnost i atmosferu originala?

GS: Prva pomisao vam je da bi ime trebalo prevesti kao „Kralj tuge“, ali s obzirom na to da je reč o nazivu stvorenja koje u sebi ovaploćuje sva ona najmračnija i najzlokobnija predanja o zmajevima, od Beovulfa preko Šmauga u Hobitu, pa do zmajeva u Igri prestola, bila je potrebna reč koja direktnije ukazuje na sve tragične posledice koje u romanu ima pakt glavnih junaka sa tim nemilosrdnim entitetom. Predložio sam redakciji Veselog četvrtka da to bude „Kralj Čemer“, i čini se da smo svi bili zadovoljni tim rešenjem. Nadam se da to važi i za čitaoce.

AA: Roman ima gotovo 900 strana u originalnom izdanju. Da li je rad na ovako obimnom romanu za prevodioca pre svega pitanje izdržljivosti ili se kod velikih romana javljaju i neki posebni prevodilački problemi netipični za rad na kraćim proznim delima?

GS: Kad se bavite nekim poslom bezmalo četiri decenije, steknete određenu rutinu i disciplinu. Imao sam iskustva sa prevođenjem obimnih romana, tako da je u pitanju bilo samo kako organizovati vreme i tako postavljeni raspored i cilj poštovati sve do kraja. Ali od ogromne pomoći bilo je i to što je roman toliko zanimljiv, uzbudljiv i prevodioca podstiče koliko i svakog drugog čitaoca, da uroni u izmaštani svet i saživi se sa junacima – uostalom, baš kao što je to za mene bilo sa junacima Kingovih romana To i Uporište.

AA: Džo Hil se u svojim knjigama oslanja na veoma snažnu atmosferu američkog prostora, kulture i svakodnevice. Da li je prevođenje Kralja Čemera iziskivalo dodatna istraživanja izvan samog teksta kako bi se sve to verodostojno prenelo srpskom čitaocu?

GS: Ne, u ovom konkretnom slučaju. Kad imate takve knjige, u kojima predmeti, brendovi, sportovi iz američke svakodnevice igraju važnu ulogu u radnji, prinuđeni ste da pribegavate fusnotama – one su, doduše, u današnje doba sveprisutnog sveznanja u obliku izvora na internetu postale donekle nepotrebne, ali opet, ne možete očekivati od čitaoca da prekida čitanje kako bi na telefonu izguglao neki pojam i tako poremeti taj sveti proces, nasilno sebe iščupa iz sveta u koji je tako rado uronio. U Kralju Čemeru ima fusnota, ali one su većinom rezervisane za reference kojima se Džo Hil poziva na razne momente iz očevih dela, reference koje bi manje upućenom čitaocu mogle da promaknu. Međutim, svet Kralja Čemera jako dobro poznajemo, i ti svakodnevni detalji sasvim lepo funkcionišu i u originalu i, rekao bih, u prevodu.

AA: Da li vam se čini da je Kralj Čemer po svom obimu, ambiciji i načinu spajanja žanrova bliži tradiciji obimnih dela američkog horora, poput romana Stivena Kinga, ili Džo Hil ovde ipak gradi nešto sasvim svoje?

GS: Kralj Čemer se sasvim lepo uklapa u tu tradiciju, ali Hil je toliko svež i razigran u svom pisanju da se pre čini kako je rešio da tu dobru staru tradiciju malo ispraši i preuredi, prilagodi je novom vremenu. A rezultat je nepobitan: u ovo naše doba kratkih sadržaja i još kraćeg raspona pažnje, ovako obiman roman neosetno nas vraća vremenu čitanja uz kamin i provođenja dugih večeri uz dobro štivo – umesto ekrana, koje god veličine oni bili.

AA: Posle rada na ovom romanu, kako danas vidite Džoa Hila kao autora? Da li biste rekli da je Kralj Čemer samo veliki povratak posle pauze ili predstavlja neku novu fazu njegovog pisanja?

GS: Hil je definitivno sazreo kao pisac. Nije slučajno od samog početka svoje karijere insistirao na tome da se što manje, ili po mogućstvu ni najmanje, ne pominje to da je sin slavnog oca. Očigledno je želeo da njegovo delo bude cenjeno samo na osnovu kvaliteta koji donosi. I očigledno je uspeo u tome. Jeste imao dugu pauzu u objavljivanju, ali čini se da je sada više nego spreman za nove podvige. I jedva čekam da pročitam njegovu sledeću knjigu. I, možda, da je prevedem.

AA: Kada biste morali da preporučite Kralj Čemer nekome ko nikada nije čitao ni Kinga ni Hila, kako biste to učinili u par rečenica?

GS: Pominje se da je Kralj Čemer kombinacija romana To i Hobit, ali ja to ne bih baš toliko pojednostavljivao. Da, kao u romanu To, imamo grupu prijatelja (tamo ih je sedam, ovde šest), koji se u dužem vremenskom periodu nose sa iskonskim, neprirodnim zlom, ali činjenica da je to zlo otelotvoreno u zmaju ne čini ovaj roman naročito bliskim Tolkinu, izuzev u smislu da je Čemer jednako zao i inteligentan kao Šmaug. Ja bih ovaj roman pokušao da predstavim kao sagu o prijateljstvu izloženom košmarnim iskušenjima i proslavu odanosti i ljubavi kao jedinih sila kadrih da se suprotstave nadmoćnom mraku koji nam iz dana u dan preti.

AA: Hvala Gorane, na vremenu koje ste izdvojili za ovaj razgovor.

Džo Hil, autor romana Kutija u obliku srca, Rogovi i NOS4A2, poznat je i po strip-serijalu Lokot i ključ, koji je, u saradnji sa crtačem Gabrijelom Rodrigezom, poslužio kao osnova za istoimenu Netfliksovu seriju. Njegova dela više puta su adaptirana za film i televiziju.

Prevod romana Kralj Čemer objavljen je u dva toma u broširanom izdanju. Knjiga prva ima 458 strana, Knjiga druga 532. Redovna cena svake od knjiga je 2.700 dinara, dok je za naručivanje preko sajta izdavača predviđen značajan popust i u tom slučaju cena po knjizi iznosi 1.890 dinara.

Izvor: Art-Anima.com