Goran Skrobonja je rođen 1962. godine u Beogradu. Pisac fantastike, scenarista, prevodilac, urednik i izdavač. Diplomirao je 1985. na beogradskom Pravnom fakultetu. Od 1985. godine piše i objavljuje književne radove iz oblasti fantastike.
Svoju prvu priču objavio je u Sirijusu 1986. godine. Kao pisac, na sebe je skrenuo pažnju delima objavljenim u antologijama Tamni Vilajet i časopisu Znak sagite.
Do sada je objavio romane: Nakot (1992, 1994, 2011), Vojnici Korota (1992), Čovek koji je ubio Teslu (2010), Sva Teslina deca (2013), Kada kažeš da sam tvoj (2017), Proročanstvo Korota (2018), Firentinski dublet – Sfumato (sa Ivanom Nešićem, 2020), Firentinski dublet – Kjaroskuro (sa Ivanom Nešićem, 2021); zbirke priča Od šapata do vriska (1996), Šilom u čelo (2000, 2019), Tihi gradovi (2007), Poklade i druge priče (2014), Vampirske priče (2016) i Klopka i druge priče (2020).
Osnivač je izdavačke kuće Paladin specijalizovane za dela iz žanrova fantastike. Urednik i izdavač prve domaće privatne edicije posvećene hororu – „Košmar“.
Priredio je antologije domaće slipstrim proze Beli šum (2009), Istinite laži (2010), Apokalipsa juče, danas, sutra (2011), U znaku vampirice – Ženske priče o krvopijama / U znaku vampira – Muške priče o krvopijama (2012) i Nova srpska pripovetka (2013).
Goran Skrobonja je prevodilac velikog broja romana najboljih svetskih pisaca naučne fantastike i horora. Istaknuto mesto u njegovom prevodilačkom opusu drže ciklusi o „Hiperionu“, „Endimionu“ i „Ilionu“ (Dena Simonsa) kao i o „Mračnoj kuli“ (Stivena Kinga).
Sa Vladimirom Vesovićem i Draženom Kovačevićem je svoju novelu Točak (objavljenu 1987. u Alefu) uobličio u istoimeni strip, koji je 2003. godine, na konkursu francuske izdavačke kuće Glenat, osvojio prvu nagradu.
Zajedno sa Rastkom Ćirićem je radio na muzičkom projektu Rubber Soul, pišući, komponujući i izvodeći pesme Bitlsa, koje ovi nikada nisu snimili.
Za svoje literarno stvaralaštvo zavredio je više nagrada „Lazar Komarčić“: za roman Nakot (1992), za novele Gumena duša (1993), Sveti rat (1996) i Supernova (1997), kao i za prevod romana Plavi motel (1996). Za priču „U 5 i 15 za Nekropolis“ dobio je nagradu „Ljubomir Damnjanović“.
Godine 2015. dodeljena mu je nagrada „Art-Anima“ za doprinos popularizaciji fantastike.
