Slaven Radovanović (1947-2026) bio je pisac, scenarista, dramaturg i esejista.
Prozu je objavljivao od 1968. godine u listovima i časopisima širom nekadašnje Jugoslavije. Njegova prozna dela zastupljena su u više antologija.
Napisao je zbirke priča Letopis Tešnjarski (1975), Kolubara na nebu (1983), Udarac viteškom čizmom (2014), Pripovetke (2017), te romane Kremanska ruža (1982, 1988. – prošireno izdanje, 2017), Obrnuta crkva (1990), Povest o spisu Rajmonda Lila (2001), Nije bilo sunca (2010), Tri dana trista godina (2018).
Dobitnik je nagrade Mladost za neobjavljenu priču (1972) i književne nagrade UK Kosova „Lazar Vučković“ (1996).
Autor je filmskih scenarija Atoski vrtovi (1990/91) i Nečista krv (1992/93). Dobitnik je nagrade za filmski scenario za film Nečista krv (1996). Isti film je prikazan na Kanskom festivalu 1996. godine.
Bio je član Udruženja književnika Srbije.
