Predstavljena knjiga “Telo u slovenskoj futurofantastici”

Podelite sadržaj:

U okrivu predstavljanja knjiga agencije “SlovoSlavia”, u Univerzitetskoj biblioteci “Svetozar Marković”, u četvrtak 26. januara bilo je prilike da se čuje nešto više i o zborniku radova pod imenom “Telo u slovenskoj futurofantastici” – javlja PISB. O samoj knjizi govorili su: urednik zbornika Dejan Ajdačić i autori Zorica Đergović Joksimović i Bojan Jović.

Bojan Jović je prvo istakao da je ovo zbornik gde je moguće proveravati neke teme koje su vezane za “trivijalnu književnost”, što nije bio slučaj do pre samo jedne decenije. “Telo u slovenskoj futurofantastici” karakterišu tri teme – problemski tekstovi vezani za autore (ruske ili poljske) i manje poznate knjige, Borislava Pekića (i njegova dela “Besnilo”, “Atlantida” i “1999”) i Stanislava Lema (uglavnom literarne radove, ali i “Summa Technologiae”).

Pošto je Jović u zborniku zastupljen radom pod nazivom “Dr Mengele sreće Frankenštajna”, u kojem se bavi nekim aspektima medicinske antiutopije u romanu Ivana Ivanjija “Na kraju ostaje reč” (objavljena u Kentauru). Ono što je naročito interesantno vezano za ovaj roman je njegova idejna strana (sa književne svakako nije reč o vrhunskom delu), pošto on predstavlja prvenac u obradi “medicinske utopije”, što je još jedan doprinos svetskom SF-u u kojem imamo i “prvu SF dramu” (Dragutin Ilić, “Posle milijon godina” (objavljena je davne 1889. godine, a igrana je 106 godina kasnije,1995).

Zorica Đergović-Joksimović se u zborniku pojavila sa tekstom “Telo pod opsadom: Besnilo Borislava Pekića”. Ona je prvo rekla da se oseća “kao Alisa u zemlji čuda”, pošto je jedini anglista među srbistima i slavistima. Ona se, stoga, okrenula temi “Pekićeva Engleska (iz ugla utopije-distopije, čime se često bavi) i opredelila se za “Besnilo” i odnosa telo/epidemija/demokratija gde se ispostavlja da, uprkos što se “demos” javlja i u rečima epidemija i demokratija, epidemija ukida demokratiju. Izolovani i karantinski prostor aerodroma u Pekićevom “Besnilu” postaje distopija, gde se vremenom zaboravlja pravi razlog za uspostavljanje takvog stanja i ograničavanja sloboda, dok se individuo samo svodi na telesni aspekt.

Dejan Ajdačić, urednik zbirke, zadovoljan je što su srpski pisci dobro predstavljeni u zborniku, i kaže da ga “Telo u slovenskoj futurofantastici” nagoni da se okrene pokretanju novih tema. Naime, bitno je da se već oformila grupa autora sa velikim znanjem i fantastike/naučne fantastike i književnosti, koja može da napravi validne naučne radove.