Krajem protekle godine u izdanju pančevačke izdavačke kuće “Mali Nemo” objavljen je roman “Otrantski zamak” Horasa Volpola. Ovo delo, prvi put štampano 1764. godine, smatra se začetnim ostvarenjem gotik žanra.

Među delima nastalim pod uticajem “Otrantskog zamka” su klasici poput: “Drakule” Brama Stokera, “Frankenštajna” Meri Šeli, “Misterija Udolfa” En Redklif, “Sveštenika” Metjua Gregorija Luisa…

Radnja romana prati Manfreda, nezakonitog gospodara Otrantskog zamka, i njegovu porodicu. Manfredov sin, Konrad, na dan venčanja sa princezom Izabelom, gine tako što na njega iz vedra neba pada džinovski šlem. Ovaj neverovatni događaj priziva drevno proročanstvo koje kaže da će zamak i vladavina Otrantom biti oduzeti od sadašnje vladarske porodice onda kada zakoniti vlasnik postane suviše veliki da bi taj zamak nastanjivao. Manfred u očajanju pokušava da, pored žive supruge, sklopi brak sa princezom Izabelom ne bi li na taj način produžio vladarsku lozu i sprečio ostvarenje proročanstva.

Srpsko izdanje “Otrantskog zamka” sadrži dva Volpolova predgovora pisana za prvo i drugo izdanje romana, kao i pogovor koji potpisuje prevodilac Milena Dasukidis.   

Iako roman deluje naivno i nedovršeno u odnosu na kasnija žanrovska literarna ostvarenja, on je posebno važan jer je udario kamen-temeljac gotika i horora, pa je namenjen pre svega ljubiteljima natprirodne strave, a posebno onima koji žele da se ozbiljnije bave proučavanjem pomenutih žanrova.