Nebojša Petković – NOĆNI LEPTIR i ostale priče
(Reakcija, Beograd, 2026)
Piše: Vladimir Kolarić
Zbirku od sedam horor priča Noćni leptir Nebojša Petković započinje konciznim predgovorom u kojem objašnjava svoju motivaciju da se bavi ovim žanrom. On ovde izdvaja potrebu čoveka za suočavanjem sa nevidljivim, nepojmljivim i onostranim, odnosno prevazilaženjem puke vidljive stvarnosti kao celovitog egzistencijalnog i spoznajnog okvira i racionalnosti kao sredstva ovladavanja njome, zatim razmatranje prirode zla i ljudske sklonosti da ga (pa čak i svesno) čini, kao i faustovski motiv sticanja znanja po svaku cenu, pri čemu se znanje sagledava primarno kao sredstvo moći i dominacije u ovom svetu, dodatno ojačano ovladavanjem uticajem na onostrane entitete.
To su motivski raznorodne, dobro i komunikativno ispripovedane priče, u kojima, slično njegovom romanu S one strane dominira motiv smrti, odnosno tanke granice između smrti i života, živih i mrtvih, kao i različitim pokušajima da se ona prevlada, što se najčešće ne završava dobro za ovozemaljsku (a slutimo i nešto gore od toga) sudbinu njihovih aktera.
Petković je osvešten autor, ujedno poznavalac žanra i šire obrazovan, ali tako da niti nas zasipa referencijalnošću na dela i obrasce horora, niti je sklon isticanju erudicije ili eksplicitnoj idejnosti i intelektualnosti.
On svoje priče ne piše kako bi njima ilustrovao nekakve već gotove predstave i tehnike razumevanja stvarnosti i ovladavanja njome, već nas književnim i žanrovskim sredstvima suočava sa pitanjima koja ga okupiraju. Efekat strave koji postiže nije rezultat (samo) žanrovskih mehanizama, već počiva na ozbiljnom egzistencijalnom iskustvu suočavanja sa smrću, zlom i grehom, zrelo i konkretno, što ovo čini prozom za zrele ljude, koji u žanru i literaturi ne traže samo utočište od neizvesne i turbulentne stvarnosti i osećanje pripadnosti, već su spremni za suočavanje sa važnim egzistencijalnim izazovima, a pre svega sa samim sobom.
