U ediciji Horizonti novosadske izdavačke kuće Akademska knjiga, nedavno je objavljena knjiga Futurofantastika koju koautorski potpisuju ugledni filolozi i proučavaoci fantastične književnosti prof. dr Dejan Ajdačić i prof. dr Zorica Đergović-Joksimović.

Knjiga Futurofantastika pruža sveobuhvatan pogled na hibridne svetove naučne fantastike, utopije i fikcionalne književnosti. Istražuje različite prikaze budućnosti kroz književnost, film, strip, gejming i druge multimedijalne forme, koristeći interdisciplinarni pristup koji obuhvata književnu teoriju, kulturologiju, sociologiju i estetiku.

Autorski dvojac se u knjizi bavi predstavljanjem književne fantastike kao sredstva koje na uverljiv način prikazuje moguću budućnost čovečanstva kroz veze sa sadašnjošću i prošlošću. Na tom planu ističe se i subverzivna priroda žanra, koja ne služi samo za zabavu, već i za kritičko preispitivanje postojećih društvenih koncepata, nudeći alternativne vizije budućnosti koje nisu uvek po volji vladajućih struktura, ali podstiču promišljanje i raspravu.

„Svet koji nas okružuje prenosi se i u budućnost, prelamajući se kroz dve prizme: kroz oneobičeni govor o sadašnjosti i kroz ekstrapolaciju o budućem vremenu, bilo u vidu maštanja o boljoj budućnosti ili kao predviđanja gore sutrašnjice. Naposletku, poslednjih par godina, pojedine knjige iz ove druge kategorije, o zastrašujućoj distopijskoj budućnosti, doživele su svojevrstan recepcijski preporod – više nego ikada govori se o Orvelovoj 1984 (1949) i Hakslijevom Vrlom novom svetu (1932), ali i o drugim manje-više davno objavljenim romanima, poput Mi (1924) Evgenija Zamjatina, Sluškinjine priče (1985) Margaret Atvud i Bredberijevog Farenhajta 451 (1953), koji doživljavaju nova izdanja i čitanja zauzimajući visoka mesta na listama najčitanijih i najprodavanijih knjiga kao da su tek nedavno objavljeni. Čini se da se kod čitalačke publike pojavila neutaživa glad za društveno-politički angažovanim tumačenjima budućnosti, ali i sadašnjosti. Jasno je da hajtek gedžeti, superbrze letelice i sprave nisu jedino što čini naučnu fantastiku, niti sve što čitaoce i gledaoce zagledane u budućnost zanima“, navodi se između ostalog u Uvodu izdanja.

SADRŽAJ

• Uvod
• Ose vremena
• Nauka – preuzeta i izmišljena znanja
• Ideologija u književnoj futurofantastici
• Jezik, nove reči i izrazi budućnosti
• Motivi i teme futurofantastike
• Svetovi futurofantastike
• Poetika smešnog u futurofantastici
• Žanrovi na rubu futurofantastike
• I dalje…

• Spisak književnih dela
• Spisak filmskih i televizijskih dela
• Literatura
• Imenski indeks
• Beleška o autorima

Knjiga Futurofantastika sadrži 270 strana. Urađena je u broširanom povezu sa klapnama. Redovna cena izdanja je 1.540 dinara, dok je na sajtu izdavača dostupna po povlašćenoj ceni od 1.155 dinara.

Dejan Ajdačić (Beograd, 1959) slavista, filolog, folklorista, etnolingvista, prevodilac i urednik. Radio je u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu do 2003. Predavao je na katedrama slavistike Univerziteta u Kijevu i u Lođu, a od 2019. godine predaje u Gdanjsku. Objavljuje radove uglavnom na slovenskim jezicima i prevodi sa nekoliko slovenskih jezika. Osnivač je i glavni urednik časopisa Kodovi slovenskih kultura(1996–2008), Ukrajinsko-srpski zbornik Ukras(2006–2013), Novorečje(od 2019). Autor je knjiga na srpskom jeziku, ukrajinskom i poljskom jeziku, među kojima Futuroslavija(2008, 2009, 2010), Демони і боги у слов’янських літературах(2011), Odblesci slovenske fantastike (2020). Priređivač je tematskih slavističkih zbornika između ostalog o antiutopijama, čudima, slovenskoj fantastici, telu, Tesli, bajkama, naučnoj fantastici kod Srba i drugih Slovena) objavljivanih u Beogradu, Krakovu, Kijevu, kao i zbornika autorskih radova više autora (opširnija bibliografija). 

Zorica Đergović-Joksimović (Zaječar, 1968) redovna je profesorka za užu naučnu oblast Anglistika na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, gde, između ostalih predmeta, predaje i Naučnu fantastiku, Utopiju u engleskoj književnosti i Distopiju u književnosti i na filmu. Bavi se naučnim radom i, povremeno, prevođenjem. Članica je domaćih i međunarodnih stručnih i naučnih udruženja, kao i Savetodavnog odbora međunarodnog časopisa Utopian Studies. Objavila je više desetina naučnih radova u Srbiji i inostranstvu. Autorka je tri naučne monografije: Utopija: Alternativna istorija(2009), Ijan Makjuan: Polifonija zla(2009) i Pevanja Vuka i Vrane(2016). Priredila je zbirku studentskih priča na engleskom jeziku  Embracing Utopian Horizons(2014), prevod na engleski jezik drame Posle milijon godinaDragutina J. Ilića (Dragutin J. Ilić, A MillionYears After, 2016), temat „Konteksti: Utopija“ (Književnaistorija, br. 167, 2019), kao i tematski zbornik radova Anglofona naučna fantastika kod Srba (2023). Uže oblasti interesovanja: utopija, naučna fantastika, komparativna književnost (opširnija bibliografija).