Slavni britanski pisac fantastike Nil Gejmen održao je predavanje u Londonu na kome je naveo tvrdnju da naša budućnost zavisi od biblioteka, čitanja i sanjarenja.
Predavanje je organizovala “Agencija za čitanje” (Reading Agency), a Gejmen je istakao važnost ideje koju ova ustanova širi, a ona se ogleda u opismenjavanju i pružanju mogućnosti ljudima da postanu strastveni čitaoci. A koliko je važna ova ideja Gejmen otkriva kroz primer da u modernim društvima postoji primetna razlika u prisustvu kriminala, u sredinama u kojima je stanovništvo vično čitanju od onih u kojima to nije slučaj.
Decu je najlakše odgojiti ako ih naučimo da čitaju i ako im pokažemo da je čitanje užitak, tvrdi Gejmen. On smatra da za decu nema loših knjiga, iako je u poslednje vreme postalo popularno određene knjige, autore i žanrove proglašavati nepogodnim.
Beletristika, tvrdi Gejmen, deci usađuje osećaj empatije i pokazuje im da svet ne mora biti ovakav, da može biti drugačiji. Prisetio se 2007. godine, kada je u Kini prisustvovao prvoj konvenciji naučne fantastike u istoriji te zemlje.
“U jednom trenutku zaustavio sam visokog zvaničnika i pitao ga ‘Zašto naučna fantastika dugo nije bila odobravana. Šta se promenilo?’ Jednostavno je, rekao mi je. Kinezi su bili genijalni u proizvodnji stvari ako bi im drugi dali planove. Ali nisu izmišljali i otkrivali. Nisu maštali. Stoga su poslali delegaciju u SAD, u ‘Apple’, u ‘Microsoft’, u ‘Google’, i tamo ispitivali ljude koji osmišljavaju budućnost. I otkrili su da su svi oni čitali naučnu fantastiku kad su bili dečaci ili devojčice”, objašnjava Gejmen.
Deca neće razviti ljubav prema čitanju ako nisu okružena knjigama, i zato su tu biblioteke, koje za Gejmena simbolišu slobodu ne samo čitanja, već i slobodu ideja i komunikacija. Gejmen se boji kako u 21. veku ljudi pogrešno doživljavaju biblioteke, smatraju ih zastarelima i vide ih tek kao police pune knjiga, i naglašava kako su biblioteke mnogima vrata u budućnost. Uveren je kako je pismenost u digitalnom dobu važnija nego ikada pre.
Gejmen je svoje izlaganje zaključio time kako smo svi u obavezi da podržavamo biblioteke, da naglas čitamo svojoj deci i koristimo jezik, a pisci su u obavezi prema svojim čitaocima – “da pišu istinite stvari, što je posebno važno kad stvaramo priče o ljudima koji ne postoje u mestima koja nikad nisu postojala – razumeti da istina nije ono što se događa već ono što nam govori ko smo. Beletristika je laž koja govori istinu”.
