Na današnji dan 1960. godine, u Portčesteru, u Engleskoj, rođen je Nil Gejmen, jedan od najznačajnijih savremenih pisaca fantastike. Od 2006. živi u SAD. Piše poeziju, romane, filmske scenarije, a poznat je i kao autor stripova.
Njegov strip serijal „Sendmen“ koji je izazvao veliku pažnju i kritike i publike, po nekima je najkontroverzniji strip svih vremena. Univerzitet Kalifornija je „Sendmena“ uvrstio kao obaveznu lektiru na predavanjima o mitologiji, a Norman Majler je svojevremeno rekao da je konačno dočekao jedan strip za intelektualce.
Ivana Mijić u svom izlaganju na naučnom skupu „Jezik, književnost, marginalizacija“, u Nišu, 2013. godine, skreće pažnju da „Sendmen pomera granice oblikovanja stripa na više nivoa. Pored poigravanja sa klasičnom formom i otvaranja jedne nove dimenzije prepletaja tekstualnih i vizuelnih umetnosti, jedna od ključnih inovacija jeste intertekstualnost.“
U ovom delu koje je za mnoge i više od stripa, intertekstualne veze se kreću od mitologije (antičke, nordijske…), preko Biblije, Hiljadu i jedne noći, Miltonovog Izgubljenog raja, pa do Šekspira. Gejmen je 1991. osvojio Svetsku nagradu za fantastiku (World Fantasy Award) upravo za epizodu San letnje noći iz serijala „Sendmen“.
Njegov roman Američki bogovi osvojio je brojne književne nagrade. Više njegovih romana i stripova ekranizovani su kao filmovi ili televizijske serije.
Gejmen je veliki zagovornik biblioteka i poznati su njegovi tekstovi, predavanja i nastupi po bibliotekama širom sveta. U predavanju „Zašto naša budućnost zavisi od biblioteka, čitanja i sanjarenja“ kaže: „Biblioteke su sloboda. Sloboda da se čita, sloboda ideja, sloboda komunikacije. One su stvar obrazovanja, što nije proces koji se završava kada završimo sa školom ili fakultetom, one su stvar zabave, stvaranje bezbednih zona i pristup informacijama.“
Pred prepunom Njujorškom javnom bibliotekom 2013. je kostiminiran kao Čarls Dikens, čitao „Božićnu pesmu“ i to verziju koju je Dikens adaptirao za čitanje pred publikom.
Danas kada mnogi pisci javno čitanje svojih dela uzdižu do nivoa umetnosti teško nam je da razumemo da se u Dikensovo doba javno čitanje tretiralo kao skrnavljenje sopstvene umetnosti.
„Trebaju nam biblioteke. Trebaju nam knjige. Trebaju nam pismeni građani. Nije me briga, niti mislim da je to važno, da li su knjige od papira ili digitalne, da li čitate odmotavajući svitak papirusa ili klizeći prstom po ekranu. Sadržaj je ono što je važno.“ – Nil Gejmen
„Pre nekoliko godina pojavile su se slutnje da živimo u svetu koji je prevazišao čitanje, svetu u kome sposobnost da nalazimo smisao u pisanoj reči postaje suvišna. Sumnja je otklonjena, reči su važnije nego ikada: putujemo svetom preko reči pošto se svet preneo na internet, imamo potrebu da pratimo, delimo i shvatimo ono što čitamo. Ljudi koji ne mogu da razumeju jedni druge ne mogu da razmenjuju ideje, ne mogu da komuniciraju (programi za prevođenje posao rade samo donekle).“ – Nil Gejmen, predavanje za londonsku „Agenciju za čitanje“, 14. oktobra 2013. godine
