Den Simons – ILION

TROJANSKI RAT BUDUĆNOSTI ili KO ĆE POBEDITI U VELIKOM BOJU

Den Simons – ILION
(Čarobna knjiga, Beograd, 2023)

Den Simons - Ilion

Piše: Ilija Bakić

Den Simons (1948) dobro je znan čitaocima naučne fantastike i horora obzirom da jednako uspešno piše u oba žanrovska ključa. U istoriju naučne fantastike upisao se romanom Hiperion (1989) koji je u više anketa proglašavan jednim od ponajboljih žanrovskih dela u 1980-tim. Ove „Kenterberijske priče budućnosti“ plenile su pažnju kritičara i publike kako snagom vizije tako i rafiniranim, nenametljivim stilom. Hiperion je u sledećim godinama dobio romaneskne nastavke (uz poneku prateću priču) i prerastao u serijal koji je (s promenjivim uspehom) držao pažnju onih koji su zagrizli iz prve. Nakon avantura u dalekoj budućnosti i dubokom svemiru, Simons je težište svoje stvaralačke energije prebacio na horor napisavši nekoliko zapaženih romana (Teror, Drud). Činilo da će Simonsa proza strave i užasa (sa kojom je i započeo karijeru – romanom Pesma boginje Kali, 1985) potpuno zaokupiti tako da je roman Ilion (2003) bio prijatno i uzbudljivo iznenađenje, posebno kada se ima u vidu da je reč o delu koje domaša visine proslavljenog Hiperiona. Obimni roman (686 strana; izdanje „Čarobna knjiga“, 2023. godina), otkriće znatiželjni čitaoci, prvi je deo epopeje koja se nastavlja u romanu Olimp (2005). Mada se priča prekida u pola reči ostavljajući sve niti frustrirajuće nezavršenim, naknadno prelistavanje Iliona  potvrđuje utisak da je reč o vanrednom štivu autora na vrhuncu stvaralačke snage i imaginacije.

Da bi stvorio lik daleke budućnosti Simons se ponovo vratio u duboku prošlost. Elem, svemoćni bogovi, u svemu nalik onim starogrčkim, koji stoluju na Olimpu ali onom na Marsu (najvišoj planini Sunčevog sistema), zarad svoje zabave priređuju na Zemlji živu verziju Homerovog epa „Ilijada“, sa pripadajućim pokoljima, razmiricama, svađama, intrigama i ljubavima. Da bi sve teklo prema literarnom predlošku angažovani su i posmatrači, ljudi dignuti iz mrtvih. Jedan od njih, naš savremenik, dobija tajni zadatak od boginje Afrodite, da poremeti dešavanja, što ga vodi od tople postelje Jelene Trojanske do prostranih holova marsijanskih bogova… Ovu, centralnu liniju zapleta prate još dve. U drugoj se nižu doživljaji grupe ljudi koji žive u svojevrsnom ispraznom Raju na Zemlji stvorenom od mističnih post-ljudi koji su se odavno preselili na veštačke prstenove koji obavijaju Zemlju. Potpuno bezazleni i neinventivni, zatočenici izobilja uživaju u beskrajnim zabavama. No, sticajem okolnosti jedna grupe će sresti ženu koja nije upisana u registre a potom i originalnog Odiseja; svi zajedno kreću u potragu za istinama i razrešenjem tajne, potragu koja ih vodi u orbitalne prstenove… Junaci treće priče su biomehanički organizmi poslati sa ruba Sunčevog sistema da istraže anomalije zabeležene na Zemlji i Marsu. Dva robo-prijatelja, ljubitelji Prusta i Šekspira, kreću na neizvesno putovanje sa neočekivanim ishodima… Na poslednjim stranicama vidimo, spremne za veliku bitku, dve suprotstavljene vojske, onu bogova i onu njihovih dotadašnjih igrački, Grka i Trojanaca, potpomognutih malim zelenim robovima i robotima.

Mnoštvo tajni treba biti – i biće – razrešeno u drugom delu romana, od one ko i šta su ‘novi – stari’ bogovi, gde su nestali post-ljudi i zašto su ostavili Zemlju takvom kakva je, otkud Odisej među dalekim potomcima, kakva je istorija robota i malih zelenih robova, te, konačno, ko će pobediti u velikom boju.

Simonsov zahvat i zamah sveobuhvatni su, vizija složena i intrigantna, pripovedanje lako i tečno, tenzije precizno dozirane, stil uglačan i uglađen. Prizori bitaka pod zidinama Troje uzbudljivi su kao u vrhunskim istorijskim romanima, skice ljudskih sudbina prepuštenih na milost i nemilost onostranim silama inventivne i uverljive, intrige bogova otkrivaju vrhunsko poznavanje njihovog partenona, pikanterije iz života i dela Šekspira i Prusta šarmantne su a analize njihovih dela znalačke; opisi neznanih ustrojstava drugih svetova, Zemlje kao sumnjivog Raja, svakodnevice robova i robota, u duhu su najbolje tradicije naučne fantastike. Rečju, snabdeven širokom paletom svakovrsnih znanja, Simons je pustio mašti na volju i stvorio veliku sagu koja ljubitelje naučne fantastike ostavlja bez daha.