U Moskvi je 25. oktobra 2015. godine umro jedan od najznačajnijih savremenih ruskih pisaca i mislilaca, Jurij Mamlejev (1931). Značajno ime sovjetske „podzemne“ kulture, ostvario je veliki uticaj na savremenu književnu scenu u Rusiji, ali ostvario i ozbiljnu recepciju i ugled u inostranstvu. Njegove mističke i metafizičke ideje o svetu, Bogu, kosmosu i Rusiji, duboko ukorenjene u tradicijama Evrope i Azije, među najatraktivnijima su u savremenoj ruskoj misli, i za njih su interesovanje pokazali umetnici i mislioci najrazličitijih, često sasvim oprečnih, ideoloških, političkih ili estetičkih uverenja.
Kao osnivač „Kluba mezafizičkog realizma“, njegovo delo je često posmatrano u kontekstu književne fantastike. Ovde ćemo se ukratko osvrnuti na njegove ideje vezane sa fantastiku i metafizički realizam, kao i razlike među njima.
Prema Mamlejevu, fantastika je u dvedesetom veku često služila kao pokriće za izražavanje okultnih ili mističkih ideja. U Sovjetskom Savezu je bilo zabranjeno ispoljavanje skoro svega što je imalo veze sa realnim duhovnim životom, dok su se na Zapadu prema njemu odnosili s podozrenjem, kao mogućim ometajućim faktorom za ideologiju ekonomske nužnosti. I upravo je u fantastičkoj kniževnosti bilo moguće izražavanje onog ljudskog iskustva koje je izlazilo iz okvira „običnog“ realizma. Tako je fantastika postala forma za izražavanje slobodnog mišljenja. Pored toga, veliki deo fantastike, posebno naučne, posedovao je u sebi element nekakvog polunaučnog proročanstva, što je vidljivo u delima Žila Verna i drugih predstavnika naivne fantastike u 19. veku.
Ipak, metafizički realizam, zastupljen u delima Gogolja ili Dostojevskog, na primer, treba jasno razlikovati od fantastike. Tačno je da realizam podrazumeva predstavljanje stvarnosti, ali stvarnost je po sebi izuzetno obuhvatan pojam. Za razliku od „naturalnog“ realizma okrenutog ka „vidljivoj“ stvarnosti, metafizički realizam ne podrazumeva sjedinjenje realizma sa fantastikom, već sa određenim oblicima metafizičkog znanja, ozarenjima i vizijama. Drugim rečima, to je realizam koji proniče u drugi svet, bez u fantastici prisutne žanrovske uslovnosti i bez izmišljanja. Ovaj vid realizma nije, dakle, zasnovan na igri mašte, već pre svega na znanju, i na knjigama, ali pre svega na ličnom iskustvu duhovnog života i duhovne realnosti. Ako je za „obični“ realizam bitno čulno i razumsko poimanje i predstavljanje vidljivog sveta, a za fantastiku imaginacija, za metafizički realizam je najvažnije ovladavanje vizionarskim tipom mišljenja. S obzirom da je i naučna spoznaja uveliko prešla granice vidljivog sveta, Jurij Mamlejev metafizičkom realizmu predviđa veliku budućnost.
Pored nevelikog prisustva u antologijama i periodici, u Srbiji je u okviru čuvene edicije „Reč i misao“ 1995. godine objavljen izbor iz proze Jurije Mamlejeva pod naslovom „Odraz“, u prevodu Zorislava Paunkovića i Duška Paunkovića.
