U nedelju 08. maja, u književnom dodatku lista Blic, prikazan je roman Gorana Skrobonje „Čovek koji je ubio Teslu“. Prikaz je objavljen u rubrici „S+F=SF“ u kojoj se predstavljaju po jedno delo iz domena popularne nauke i fantastike. Rubriku vodi novosadski književni kritičar Slobodan Ivkov, a tekst o poznatom Skrobonjinom alternativno-istorijskom romanu, prenosimo u celosti:
Čovek koji je ubio Teslu AUTOR: Goran Skrobonja IZDAVAČ: Laguna BROJ STRANA: 480 ISBN: 978-86-521-0396-6 POVEZ: Mek CENA: 740 dinara
Pseudodokumentarističke proza pred nama, koja prvenstveno pripada podžanru fantastike „alternativna istorija“, srodna je delima i paralelnim svetovima Filipa Dika i ovde već prikazivanog Ijana Mekdonalda („Brazil“), a nesumnjivo predstavlja jedan od najboljih romana srpskog pisca, inače najpoznatijeg po „hororu“. Oslobodivši se još pre deceniju-dve kreativnih uticaja Stivena Kinga, Klajva Barkera i još nekih majstora, sada već živih klasika F i SF beletristike, Skrobonja (1962) je izrastao u originalnog pisca čija dela odavno zaslužuju prevode u inostranstvu. Iza višeznačnog podnaslova „Dnevnik apsinta i krvi“ krije se paralelni univerzum u kojem Nikola Tesla živi i radi u Beogradu. Naratoru Jevremu Radivojeviću, asistentu u „Laboratoriji Tesla“, u Srbiju čiji je kralj Stefan III Sinđelić, dolazi Vilijam Kodi. On, pod maskom svoje trupe koja na svetskoj turneji dvadesetih kod Careve ćuprije ima predstavu „Bufalo Bil sa Divljeg zapada“, ispred predsednika Unije, pokušava da ga zavrbuje i podmiti, da bi pomogao u pridobijanju Tesle na svoju stranu. Zbirno delovanje Henrija Forda, Lenjina, Apisa, Marka Tvena, Lazara Komarčića i nebrojenih drugih dovodi do ugrožavanja opstanka planete. Ovo je možda najbolji žanrovski F-roman objavljen u 2010!
Pseudodokumentarističke proza pred nama, koja prvenstveno pripada podžanru fantastike „alternativna istorija“, srodna je delima i paralelnim svetovima Filipa Dika i ovde već prikazivanog Ijana Mekdonalda („Brazil“), a nesumnjivo predstavlja jedan od najboljih romana srpskog pisca, inače najpoznatijeg po „hororu“. Oslobodivši se još pre deceniju-dve kreativnih uticaja Stivena Kinga, Klajva Barkera i još nekih majstora, sada već živih klasika F i SF beletristike, Skrobonja (1962) je izrastao u originalnog pisca čija dela odavno zaslužuju prevode u inostranstvu. Iza višeznačnog podnaslova „Dnevnik apsinta i krvi“ krije se paralelni univerzum u kojem Nikola Tesla živi i radi u Beogradu. Naratoru Jevremu Radivojeviću, asistentu u „Laboratoriji Tesla“, u Srbiju čiji je kralj Stefan III Sinđelić, dolazi Vilijam Kodi. On, pod maskom svoje trupe koja na svetskoj turneji dvadesetih kod Careve ćuprije ima predstavu „Bufalo Bil sa Divljeg zapada“, ispred predsednika Unije, pokušava da ga zavrbuje i podmiti, da bi pomogao u pridobijanju Tesle na svoju stranu. Zbirno delovanje Henrija Forda, Lenjina, Apisa, Marka Tvena, Lazara Komarčića i nebrojenih drugih dovodi do ugrožavanja opstanka planete. Ovo je možda najbolji žanrovski F-roman objavljen u 2010!
