Tihomir Đorđević je bio jedan od naučnika koji su između dva svetska rata uspostavili temelje za proučavanje naše narodne religije. Etnologiju i folkloristiku shvatao je veoma široko i interdisciplinarno ‒ povezivao ih je sa istorijom, arheologijom, muzeologijom, antropologijom, etnopsihologijom, balkanologijom.
Kao poznavalac više jezika, pratio je sve tadašnje aktuelnosti na polju folkloristike, i ostvarivao važne kontakte sa svetskim stručnjacima iz te oblasti. Radio je na predstavljanju srpske i balkanske tradicije na gostovanjima u inostranstvu. Bio je vrlo plodan naučnik ostavivši iza sebe oko 700 stručnih priloga.
Đorđević je koristio već objavljenu etnografsku i folklorističku građu i arhivsku građu iz doba kneza Miloša, u kojima je pronašao podatke o verovanjima u vampire i ritualnom samoubistvu.
Najveći deo njegovih stručnih radova o narodnim verovanjima u natprirodna bića, poput vampira, veštica, vila, more, zduhaća i psoglava nalazi se upravo u knjigama Veštica i vila u narodnom verovanju i predanjuiVampir i druga bića u narodnom verovanju i predanju, koje su prvi put objavljene 1953. godine, nepunu deceniju nakon autorove smrti.
Veštica i vila i druga bića u našem narodnom verovanju i predanju
Na dokolici, za vreme rata, ja sam pokušao da grupišem svoje beleške o različitim bićima koja žive u mašti našega naroda. Te beleške sam prikupljao kroz više od 50 godina. Rezultat toga posla je ova i naredna knjiga iz našeg narodnog života.
Ja sam svestan toga da u ovoj knjizi nije izrečena poslednja reč o stvarima kojima se bavi. Naročito je u njoj malo analize i komparativnog ispitivanja. Ja je i pored toga objavljujem, jer držim da pre no što bi se pristupilo analizama i poređenjima naših imaginarnih bića treba imati što potpunije njihove slike. Stvaranje tih slika, to je glavni cilj ove knjige. Ako su naše slike dobre, lako ih je analizirati i porediti.
Tihomir Đorđević
Vampir i druga bića u našem narodnom verovanju i predanju
Verovanje da poneki mrtvaci mogu noću izlaziti iz grobova,prerušivati se u različite prilike, uznemiravati svet, praviti štetu, moriti ljude i stoku i činiti svakojaka druga zla, u našem narodu je, koliko se zna, bilo rašireno od davnih vremena. Ono u njemu nije iščezlo čak ni do dana današnjega. Simo Matavulj priča kako u njegovom Šibeniku „nema noći kad vukodlaci ne lutaju po ulicama”. U Kučima se 1900 godine proneo glas da se povampirio neki J. V. Ivanović. U selu Tupanarima, u srezu vlaseničkom, pojavio se vampir u maju 1923. U našim dnevnim listovima i dan-danji čitamo s vremena na vreme kako se tu i tu pojavio vampir, pa noću uznemirava i plaši svoju familiju i druge ljude. U jednom dopisu od 30 decembra 1933 javlja se kako su dva brata u selu Čičkovi, u srezu ariljskom, probili u groblju telo svoje mrtve matere držeći da se povampirila. U avgustu 1934 godine pojavili su se vampiri u Smederevu. U jednom dopisu opširno se govori o vampiru u selu Kneževcu „na domak Beograda”, koji svake noći čini čuda po selu. I tako dalje. U širokoj masi narodnoj ljudi se teško odlučuju da prolaze noću kroz groblja, ili pored njih, jer se boje da se ne namere na vampira koji je te noći napustio grob.
Tihomir Đorđević
Tihomir Đorđević je rođen 1868. godine u Knjaževcu. Preminuo je 1944. u Beogradu. Fakultet je završio na istorijsko-filološkom odseku, a onda je otišao na školovanje u Beč i Minhen. Doktorirao je 1903. godine sa temom „Cigani u Srbiji“. Bio je profesor u gimnaziji u Aleksincu, a 1906. godine je postao docent na katedri za etnologiju, zatim profesor, a kasnije i član Akademije nauka.
Napisao je više nezaobilaznih monografija, među kojima su: Iz Srbije kneza Miloša, Arhivska građa za zanate i esnafe u Srbiji, Zle oči u verovanju Južnih Slovena, Priroda u verovanju i predanju našega naroda, Veštica i vila, Vampir i druga bića u našem narodnom verovanju i predanju, Naše narodne igre i zbirku članaka Naš narodni život u deset tomova.
Tihomir Đorđević – VEŠTICA I VILA / VAMPIR I DRUGA BIĆA U NAŠEM VEROVANJU I PREDANJU
