U izdanju Kulturnog centra Vojvodine objavljena je knjiga S(t)udije fantastike mr Dragane Bošković. Reč je o zbirci istraživačkih radova o različitim aspektima i aktuelizaciji književne fantastike u korpusu srpske i svetske književnosti, nastalih tokom protekle dve decenije.

Svi radovi su predstavljeni na nekom od domaćih ili međunarodnih književnonaučnih skupova, a potom objavljeni u komplementarnim zbornicima ili u okviru posebnih temata, i pokazuju jasno usmerenje ka tome da se osvetle manje poznata mesta u istoriji srpske književnosti ili prevrednuju poetike pojedinih književnih stvaralaca koji su tavorili na marginama.

Studije su podeljene tako da prvi deo čine one čija ishodišta fantastike jasno upućuju na mitsku podlogu i folklornu tradiciju. Drugi odeljak su pisci koji su stvarali u periodu srpskog realizma, ali paradoksalno aktuelizuju pojedine aspekte fantastičkog diskursa u svojim delima, dok treći odeljak pokriva književne stvaraoce iz posleratne srpske književnosti o kojima autorka donosi nove aspekte čitanja.

Poslednji rad je izdvojen kao specifičan vid komparativnog istraživanja koje iznosi i dokazuje gledište da je srpska književnost imala naučnofantastičko književno delo u svom korpusu nekoliko godina pre nego što se to u svetu misli i pripisuje H. Dž. Velsu. Na taj način se ovom monografijom aktuelizuje prevrednovanje književne tradicije sa aspekta fantastičnog upliva i novine u pogledu poetika pojedinih pisaca.

U svom osvrtu na S(t)udije fantastike, književna kritičarka Vladislava Gordić Petković, između ostalog, kaže:

„Dragana Bošković piše o mitskim i folklornim korenima fantastike, o piscima srpskog realizma koji su aktualizovali aspekte fantastičkog diskursa, a i o posleratnim stvaraocima. U fokusu autorkine analize biće proza Stanislava Vinavera, Dragiše Vasića, Miloša Crnjanskog, Ive Andrića, Miodraga Bulatovića, proizvodnja fantastičnog kroz mit, arhetip, paradoks, motiv ludila i niz drugih neumornih mehanizama.“

„Ne izostaje ni bavljenje savremenim predstavama o vampiru i poreklom današnje ideje o demonizovanom biću grofa Drakule. Pionir srpske fantastike Dragutin Ilić doveden je u vezu sa Herbertom Džordžom Velsom tako što se drama Posle milijon godina poredi sa Vremeplovom: to je prilika da se osvetli uticaj okultnog i spiritualnog na stvaranje slike društva u nekom budućem svetu“, piše Vladislava Gordić Petković.

Knjiga S(t)udije fantastike štampana je u mekom povezu na 202 strane, a može da se naruči direktno od izdavača, putem telefona 021/47-54-128 ili mejl adrese office@zkv.rs po ceni od 900 dinara.

Dragana Bošković je diplomirala i magistrirala na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na katedri za Srpsku književnost. U svojim naučnim studijama bavi se fenomenom književne fantastike, teorijom recepcije i mitološkim korenima u srpskoj književnosti 19. i 20. veka. Piše književne studije, kritičke eseje i članke za domaću periodiku o savremenoj književnosti i kulturi. Učesnik je brojnih međunarodnih i nacionalnih književnih konferencija. Objavila je naučne monografije Moć fantastike (2018) i S(t)udije fantastike (2024), kao i zbirku kratkih priča Faunomenologija (2008) u ediciji „Prva knjiga“ Matice srpske. Priče su joj uvrštene u nekoliko zbirki kratke proze i domaćim književnim časopisima, a neke su prevedene na poljski, engleski i nemački. Član je Društva novosadskih književnika, saradnik Matice srpske i drugih kulturnih institucija u lokalnoj zajednici, a uvrštena je u Leksikon pisaca srpske književnosti, knj. 1 A-B. Radi kao profesor u gimnaziji u Novom Sadu.

---

SADRŽAJ

Predislovije

I FANTASTIKA I MIT

• Simbolika biljaka u varijantnom krugu pesama sa motivom smrću rastavljenih/sastavljenih ljubavnika
• Amalgam Književnosti: između mita i istorije – vampir i grof Drakula
• Poštovalac duge kose: Ženski princip u Koderovom epu
• Maksim Crnojević: istorija, balada, drama
  • Ekspozicija
  • Zaplet
  • Rasplet
  • Peripetija
  • Epilog
• Mitsko i arhetipsko u romanu Na Drini ćuprija

II FANTASTIKA NA RUBU

• Fantastika u pripoveci Đul–Marikina prikaženja Jelene Dimitrijević
• Gorski car Svetolika Rankovića: studija o zločincu
• Fantastika kao politički angažovana alegorija

III ISKORAK FANTASTIKE

• Ekspresionistički topos ludila
• Postupak karnevalizacije u romanu Heroj na magarcu Miodraga Bulatovića
• Kap tuđe krvi
• Fantastika i onirika u prozi Stanislava Vinavera

IV TRIJUMF FANTASTIKE

• Ko je bio prvi: počeci naučnofantastične književnosti