U okviru emisije „Klub 2“ na Radio Beogradu 2, u ponedeljak 9. septembra emitovan je razgovor sa profesorkom emeritom Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Ljiljanom Pešikan Ljuštanović, povodom ovogodišnje nagrade za proučavanje i popularizaciju fantastične književnosti „Art-Anima“.

Kroz razgovor sa urednicom i voditeljkom emisije, Sonjom Milovanović, Ljiljana Pešikan Ljuštanović je otkrila kako se još u detinjstvu odlučila za bavljenje književnošću, zašto je fantastika za nju suštinski važna i kako ta vrsta književnosti širi granice našeg sveta.

„Pre svega, ja sam se opredelila za priču. Mislim da sam jako rano shvatila da čovek svoje uspomene, svoje vreme, svoje iskustvo, organizuje u priču i da najlepša i da najstrašnija stvar dobija nekakav smisao, onda kada se ispriča“, navela je Ljiljana Pešikan Ljuštanović. „Ograničeni svet realnosti mene nikada nije privlačio. Postoji uvek mogućnost da postoji još nešto, i dobro bi bilo da postoji još nešto. Sposobnost fantastike da u naš život uključi naše snove, našu maštu, naše slutnje i strahove, mene je uvek fascinirao.“

Bilo je reči i o naučnim interesovanjima Ljiljane Pešikan Ljuštanović, o ljudima koje posebno pamti, kao i o istraživačkom i pedagoškom pečatu koji ostavlja u srpskoj književnosti i kulturi. Bitan deo razgovora posvećen je kursu „Savremena srpska fantastika“ koji je akreditovan kao izborni predmet na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

Omiljen među studenatima, kurs je doveo do toga da se brojni mladi ljudi opredele za bavljenje fantastikom. Govoreći o motivaciji za pokretanje kursa, profesorka je istakla da je njime obuhvatila pisce i dela koja je rado čitala:

„Kurs ’Savremena srpska fantastika’ postao je moja lična antologija. Tu je bio Zoran Živković. O njemu sam posle i knjigu napisala“, podsetila je profesorka na teorijsku analizu Zatočnik pete sile – fantastična proza Zorana Živkovića objavljenu 2016. godine. „Jako volim taj njegov hladni, distancirani stil. Tu njegovu beskrajnu duhovitu prozu, koju on piše skoro bez osmeha, kao da ne vidi na momente koliko je to onaj pravi humor koji počiva između ljudske beznačajnosti i ogromnosti sveta“.

„Zatim tu je bio Goran Skrobonja sa Tihim gradovima (2007). Tada sam počela da čitam Skrobonju i sada je on moja redovna lektira. Tu je bio moj nekadašnji student Slobodan Vladušić, sada etablirani pisac. Tada je napisao svoj prvi roman Forward (2009) u kome je pripovedač jedna sveznajuća kamera, neka vrsta veštačke inteligencije. Tu je bio moj prijatelj Uroš Petrović, tu je bio Đorđe Pisarev izvanredan pisac koji je u samom vrhu srpske proze…“, navela je profesorka niz domaćih stvaralaca, među kojima su se našla i imena pisaca poput Ilije Bakića, Vladimira Lazovića, Ivane Nešić, Nastasje Pisarev, Miloša Mihailovića…

Snimak gostovanja Ljiljane Pešikan Ljuštanović u emisiji „Klub 2“ dostupan je na sajtu RTS-a i može mu se pristupiti preko sledećeg linka.