U dnevnom listu Pravda od 03. januara 2011. godine, objavljen je intervju sa Đorđem Bajićem, autorom horor romana “Ostrvo prokletih”. Tekst razgovora, koji je vodio Srećko Milovanović, prenosimo u celosti:

Kada jedan debitantski roman izazove veliku pažnju ne samo ljubitelja pisane reči, već i onih koji uglavnom ne prate književnost, onda je jasno da se radi o svojevrsnom umetničkom, ali i sociološkom fenomenu. Sama činjenica da roman “Ostrvo prokletih” Đorđa Bajića za junake ima zombije, vampire, ali i jednu porno-glumicu, retko je koga među publikom i kritikom ostavio ravnodušnim. O svom romanu prvencu, horor žanru u srpskoj književnosti i kulturi danas, u intervjuu za “Pravdu” govori Đorđe Bajić.

– “Ostrvo prokletih” je prvi srpski roman o zombijima i jeste horor, ali sam se trudio da kombinujem različite žanrove, kao što su detektivski i avanturistički. Možda bih mogao da svoj roman opišem kao horor-avanturu – kaže na početku razgovora za naš list Bajić.

Otkuda zombiji (živi mrtvaci) kao inspiracija za književno delo?

– U “Ostrvu prokletih” nema samo zombija, tu su i vampiri, glumci iz “filmova za odrasle”… Glavni lik je Marko, mladić koji iz Srbije odlazi u Los Anđeles i radi razne poslove ne bi li preživeo. Upoznaje se sa misterioznom lepoticom i taj susret ga odvodi na jedno egzotično ostrvo, koje je nastanjeno zombijima. Tu nastaje zaplet, ali ne bih da sada otkrivam sve. A što se tiče zombija kao inspiracije, moram da priznam da su tu najveću ulogu odigrali filmovi čuvenog reditelja Džordža Romera, koji je stvorio pravu filmsku sagu o zombijima. Pokušao sam da kroz knjigu dočaram sve ono što sam u svojoj mašti stvorio gledajući takve filmove.

Kako je nastajao roman “Ostrvo prokletih”?

– Sam proces pisanja je trajao godinu dana, a ideja je nastala još 2003. godine. Imao sam sreću da se za moj rukopis zainteresuje pisac i izdavač Goran Skrobonja, tako da je ubrzo došlo do objavljivanja “Ostrva prokletih”. O knjizi su se pohvalno izjasnili i Dimitrije Vojnov, zatim reditelj Mladen Đorđević, a vidim da je i čitalačka publika lepo prihvatila ovo delo, što me posebno raduje i puno mi znači.

Da li ste imali bojazan upuštajući se u horor žanr, koji nije baš prisutan u srpskoj književnosti?

– Ne, jer verujem u ono što radim, a i “Ostrvo prokletih” je na neki način beg od stvarnosti. Primarni cilj mi nije bio da uplašim čitaoce, već da ih prvenstveno zabavim. U romanu postoje i komični elementi, koji su apsolutno u funkciji radnje, i nadam se da će čitaoci to prepoznati.

Koliko je mladom piscu danas teško da se probije i stekne književno ime?

– Smatram da je svako ko misli da će se od pisanja obogatiti u ovoj zemlji pogrešio profesiju, jer je broj književnika koji u Srbiji zarađuju isključivo od pisanja zanemarljiv. Želeo sam da “Ostrvom prokletih” privučem neku novu čitalačku publiku. Završio sam srpski jezik i književnost, ali ne mislim da je to presudno da bi se neko bavio pisanjem – najvažniji su talenat, volja i upornost. Danas postoje brojni primeri da mnoge glumice, manekenke, novinarke i pevačice objavljuju romane, i to svrstavam u tzv. estradnu književnost. Izgleda da je postalo “in” pisati romane i kolumne.

Koliko svetski uspeh knjige i filma “Sumrak” i pomama za vampirskom tematikom može da pomogne čitanosti “Ostrva prokletih”?

– Činjenica je da su vampiri trenutno hit u svetu, pogotovo posle ogromne gledanosti filma “Sumrak”, rađenog po bestseleru Stefani Majer. Ipak, “Ostrvo prokletih” se mnogo razlikuje od “Sumraka”, a jedina zajednička nit im je da se u oba dela pojavljuju vampiri, tačnije kod mene samo jedan, ali vredan. Moj vampir Časlav je atipičan predstavnik svoje vrste, voli da leškari i da gleda filmove, i verujem da će se posle neprikosnovenog Save Savanovića primiti kod Srba.

Ima li u vremenu užasa u kome živimo mesta i za horor književnost?

– Mesta za književnost i umetnost generalno mora da ima u svakom vremenu, a slažem se sa vama da, nažalost, živimo u pravom vremenu strave i užasa. Svaki dan kada otvorim novine ili pogledam vesti na televiziji shvatim da je horor svuda oko nas. Ako idemo po izreci “klin se klinom izbija”, onda neka se pisanjem i objavljivanjem horor romana i filmova, dakle fikcijom, eliminiše horor iz naših života i stvarnosti. Bilo bi lepo kada bi sve bilo tako jednostavno, da horor ostane samo u filmovima i knjigama, i da ga nestane iz realnosti i svakodnevice.