U sredu, 30. novembra navršava se dve godine od smrti književnika i akademika Milorada Pavića. Tim povodom će na spomenik piscu u Tašmajdanskom parku u 12 časova vence položiti, osim porodice, predstavnici izdavačke kuće “Dereta” i predstavnici ambasade Azarbejdžana u Beogradu, zemlje koja je i podigla spomenik ovom srpskom piscu u njegovom rodnom gradu.
Tokom 2010. i 2011. godine širom sveta pojavila su se nova ili obnovljena izdanja knjiga Milorada Pavića. Reč je o dvadeset prevoda. Tako su u Rusiji izašli romani “Predeo slikan čajem”, “Unutrašnja strana vetra”, “Poslednja ljubav u Carigradu”, “Kutija za pisanje”, “Zvezdani plašt”, “Drugo telo” i zbirka pripovedaka “Raznobojne oči”. U Americi su se u okviru Kindl elektronskih izdanja na amazon.com pojavili “Unikat”, “Plava sveska” i “Drugo telo”, a tokom jeseni se očekuje multimedijalno izdanje “Hazarskog rečnika” koje će sada biti dostupno širom sveta u digitalnoj formi.
Slovaci su u okviru izdavačke kuće “Slovart” štampali “Predeo slikan čajem” i “Veštački mladež”. Grci su objavili zbirku priča “Dve lepeze iz Galate”, a u Vilnusu, u Litvaniji, izašao je “Hazarski rečnik”. Azerbejdžan je objavio “Hazarski rečnik”, jubilarno izdanje, sa slikom spomenika Miloradu Paviću u Tašmajdanskom parku.
Česi su “Hazarski rečnik” pustili u slobodnu prodaju samo kao ženski primerak, dok se muška verzija može naručiti jedino preko interneta.
Gruzijci su u Tbilisiju izdali “Unutrašnju stranu vetra” i “Hazarski rečnik”, dok su Turci obnovili “Hazarski rečnik” štampajući ga sada kao androgino izdanje (ujedinjeni muški i ženski primerak) sa autorovim predgovorom.
Interesantno je pojavljivanje “Hazarskog rečnika” u Indoneziji, koga je pratila burna književno-piraterijska priča.
U Srbiji je po pitanju Pavićevih knjiga potpuno druga situacija. Zbog neprimereno dugog trajanja ostavinske rasprave izazvanog reformom sudstva, do sada je objavljeno jedino novo izdanje “Kratke istorije Beograda” i Pavićev prevod Puškinovog “Evgenija Onjegina”, dok će se do kraja godine konačno pojaviti u izdanju “Zavoda za udžbenike” “Hazarski rečnik”, “Unutrašnja strane vetra” i “Drugo telo”, romani kojih već više od godinu dana nema na srpskom jeziku.
Slična situacija je i sa Pavićevim posthumnim pozorišnim životom. Prisutan je svuda, sem u Srbiji. Tokom 2010. i 2011. izvedene su premijere u Moskvi, Bukureštu i Prijedoru. Moskva je u formi mjuzikla izvela dramu “Krevet za troje”, Teatar Mik iz Bukurešta je dramatizovao “Zvezdani plašt”, dok je Gradimir Gojer, sarajevski reditelj, postavio u Prijedoru predstavu “Petkutin i Kalina – Play Pavich”, zasnovanu na dramatizaciji celokupnog Pavićevog dela.
Interesantan je i multimedijalni ruski projekat “Hazarski rečnik – uživo”, predstavljen na Sveruskom festivalu nauke u Moskvi ove godine. To je koncept prilaska ovom romanu sa modernog lavirintskog stanovišta koji podrazumeva arhitekturu, kompjuterske igre, pozorište, film, muzeološki prilaz, itd.
