Nedavno je objavljena grafička novela Mrak – prvo izdanje novoosnovane izdavačke kuće Hoya Books i tandema koji čine autor Denis Musajev (30) i ilustrator Jurij Zamišljajev (aka Jan Vernes, 29). Priča koju ovo luksuzno opremljeno izdanje donosi na oko 260 strana u koloru, inspirisana je srpskom mitologijom i vampirom Savom Savanovićem.

Musajev i Vernes su se preselili u Srbiju pre tri godine i odmah pokušali da se uklope u novu sredinu. Iza motiva da se uradi jedno izdanje, kakvo je Mrak, prema rečima autorskog dvojca, stoji želja da se upozna srpska istorija, kultura i tradicija. Upravo iz tog interesovanja za lokalne mitove i kulturnu zaostavštinu, proistekla je i priča koja čini okosnicu grafičke novele.

Centralna figura priče je devojka Dragana, koju će splet okolnosti gurnuti na samu granicu između svetova živih i onih koji su već jednom umrli.

Dugo pre nego što se u Evropi čulo za reč „vampir“, na Balkanu se uveliko živelo u dodiru sa nečistom silom. Ljudi su pričali kako su povampireni pokojnici uzimali živote svojih bližnjih, ubijali stoku, odnosili rod i donosili nevreme. Ali, ako su vampiri tako moćni i krvoločni, zašto stanovnici jednog sela već 40 godina nisu videli monstruma? Dragana će, mimo svoje volje, saznati odgovor na ovo pitanje.

Dvojica mladih ruskih autora prihvatila su poziv da se predstave posetiocima sajta Art-Anima.com i kažu nešto više o svom temeljno pripremanom izdavačkom projektu.

Denis Musajev je autor-urednik i suosnivač izdavačke kuće Hoya Books. U Rusiji je izdavao štampani časopis posvećen kulturi kafe, ali je projekat zamrznut 2022. godine. Po obrazovanju je istoričar, a oduvek ga je zanimala srpska kultura i tradicija, čijem proučavanju se potpuno posvetio odmah po dolasku u Srbiju. Grafički roman Mrak postao je njegova prva autorska knjiga i rezultat mnogih amaterskih istraživanja. Danas Denis radi kao glavni urednik i izdavač na novim projektima Hoya Books, koje očekujemo već ovog leta.

Jan Vernes je ilustrator stripova i drugi osnivač Hoya Books. Pre nego što je počeo rad na Mraku, Jan je crtao stripove za češku izdavačku kuću Wild Cat. Ove godine, pored Mraka, izlaze još tri njegova rada, uključujući i adaptaciju po motivima čuvenog romana Jadnici. Trenutno radi na novom grafičkom romanu koji će ovog leta objaviti u okviru Hoya Books.

„Kada napustite svoj dom, stvari koje su ranije stvarale osećaj doma prestaju da budu važne“ – ističe autorski dvojac. Denis je morao da se odrekne sna o velikoj biblioteci, a Jan brojnih kućnih biljaka. Ali tokom poslednjih godinu dana prihvatili su situaciju i počeli da se uklapaju u novu sredinu. Tako je Jan počeo da prikuplja sorte azijskih penjačica pod nazivom hoja, a Denis da kupuje knjige i stripove. Otuda je i poteklo ime izdavačke kuće.

Ideja da napišu grafički roman zasnovan na srpskoj mitologiji pojavila se slučajno, kada je Denis u autobusu upoznao ženu koja je na Duolingu vežbala ruski jezik. Razgovarali su i ona mu je ispričala legendu o Savi Savanoviću. Nakon tog susreta Denis je počeo aktivno da čita i proučava mitove, kao i poznatu pripovetku Milovana Glišića „Posle 90 godina“, u kojoj se vampir pojavljuje tek na nekoliko stranica. Tada je nastala ideja da se kroz strip ispriča priča o fenomenu balkanskog vampira i njegovim razlikama u odnosu na popularizovane viktorijanske pandane.

„Od samog početka smo odustali od klasične ideje da je vampir apsolutno zlo“, otkriva za sajt Art-Anima.com Denis Musajev. „Želeli smo da pokažemo da mitovi nastaju kada nešto ne možemo da objasnimo i da se stalno menjaju kada se nečija istina ne poklapa s našom. Zašto se udubljivati kada je uvek moguće okriviti vampira koga niko zapravo nije ni video? Tako je glavna tema knjige postala potraga za pravim zlom i odnosima među ljudima, kada svako veruje u svoju istinu. Naravno, nismo želeli da Savu prikažemo kao čudovište, pa smo ga učinili humanijim, i spolja i iznutra. Umesto uobičajenog bledog čudovišta sa krvlju na usnama, pokušali smo da prikažemo vampira kao refleksivnog mrtvaca sa nedovršenim poslovima“, kaže Denis.

U radu na scenariju Musajev se oslanjao na radove brojnih balkanskih etnografa i folklorista, počev od Vuka Karadžića i Vuka Vrčevića, pa do Sretena Petrovića, Špire Kulišića i drugih istraživača narodne tradicije. Srpski mitološki rečnik postao je njegova stalna literatura, a u potrazi za receptima narodne medicine upoznavao se s radovima Radenkovića, Lazarevića, Živkovića i mnogih drugih.

Informacija je bilo mnogo, ali su se ponekad međusobno razlikovale, pa je bilo potrebno sklapati celovitu sliku, kombinujući tradicije iz različitih delova Srbije i Balkana. Autori nisu pretendovali na potpunu istorijsku tačnost, ali su nastojali da uvaže sve detalje i verodostojno prikažu život u Srbiji početkom XIX veka.

Uprkos temeljnom pristupu radu na projektu, grafička novela Mrak prvobitno nije bila zamišljena kao uvodni deo opširnijeg serijala, ali nakon iznenađujuće dobrog prijema čitalačke publike, i ambicije dvojice autora su porasle.

„U početku nismo očekivali da će knjiga privući pažnju, pa nismo ni razmišljali o nastavku ili novoj priči inspirisanoj legendama. Jednostavno smo primetili da se ova tema retko obrađuje, a nama je bilo zanimljivo da saznamo što više o zemlji koju sada zovemo svojim domom. Već sada vidimo reakcije čitalaca i razmišljamo o idejama za nove priče“, kaže Denis uz osmeh.

Grafička novela Mrak sadrži 266 strana u boji, objavljena je u tvrdom povezu i u tri jezičke varijante – na srpskom, ruskom i engleskom jeziku.

Na zvaničnom sajtu izdavača cena izdanja na srpskom jeziku iznosi 2.690 dinara. Knjiga je objavljena i u elektronskom izdanju, a cena PDF verzije iznosi 1.050 dinara.