Divlja kapela - Dejan Ognjanović

DIVLJA KAPELA – zbirka horor priča Dejana Ognjanovića

Podelite sadržaj:

Iz štampe je izašla prva zbirka horor priča Dejana Ognjanovića, Divlja kapela i druge priče. Knjiga sadrži pet pripovesti, od kojih su četiri („Crni čovek“, „Noćenje“, „Sekta prljavih“ i „Divlja kapela“) prethodno već objavljivane u raznim antologijama, dok je peta, „Mladež“, sada po prvi put stavljena čitalačkoj javnosti na uvid.

Koncept koji objedinjuje sve priče jeste ruralna strava često inspirisana srpskim paganskim nasleđem, ponegde iznova osmišljenim u sudaru ruralnog i urbanog. Na planu podteksta, sve priče opisuju zemlju ozbiljno poljuljanih vrednosti.

Prema rečima autora, sve priče koje su ranije već doživele izdanja, za ovu priliku su redigovane, a najviše izmena doživela je upravo naslovna priča „Divlja kapela“.

Knjiga, osim priča, sadrži opširan pogovor u kom autor piše o svojim počecima pisanja proze, o odnosu prema kratkoj priči i dugoj prozi, i otkriva neke detalje o mestima, likovima i događajima koji mu poslužili kao inspiracija.

Pored pogovora, u knjizi se nalazi i kompletna Ognjanovićeva bibliografija kada su u pitanju objavljene priče.

Priče i dodaci ilustrovani su atmosferičnim fotografijama „srpskog gotika“ sa snažnim ligotijevskim ugođajem koje je načinio Toni Tošić. Tošić se do sada predstavio jednom samostalnom izložbom fotografija „Introspekcija“ i nekolicinom grupnih (Refoto). Njegovi radovi, pored ove zbirke, našli su se i u američkom časopisu za horor Vastarien (vol. 1, issue 3; vol 2, issue 1).

Zbirka Divlja kapela i druge priče štampana je u tvrdom povezu. Knjiga košta 800 dinara (+ poštanski troškovi), a naručuje se direktno od autora putem mail adrese: dogstar666 at yahoo dot com.

Prva promocija zbirke u Beogradu biće upriličena 05. jula 2022. godine u okviru VIII Festivala fantastične književnosti Art-Anima.

Dejan Ognjanović je pisac, filmski i književni kritičar, prevodilac, esejista. Objavio knjige Faustovski ekran (2006), U brdima, horori (2007), Studija strave (2008), Poetika horora (2014), Više od istine: Kadijević o Kadijeviću (2017), The Weird World of H.P. Lovecraft (2017) i Kult Gula (2019), i tri romana (Naživo, 2003; 2010), Zavodnik (2014; 2015) i Prokletije (2021). Priredio antologiju H. F. Lavkrafta, Nekronomikon (2008; 2012; 2018). Urednik je edicije „Poetika strave“ u Orfelinu. Njegove priče su uvrštene u brojne domaće antologije. Stalni je saradnik vodećeg svetskog horor magazina Rue Morgue. Uvršten je u najuži izbor za jednu od najprestižnijih svetskih nagrada za horor književnost „Brem Stoker“ (2022).

Opis priča:

1. DIVLJA KAPELA
Dvojica prijatelja putuju Srbijom u potrazi za slikovitim ruševinama iz prošlosti kao što su zidine starih tvrđava, pusti manastiri, polumrtva sela, stara groblja i vodenice, koje fotografišu za blog „Srpski gotik“. Međutim, na jednom putovanju naiđu na kapelu kraj puta u kojoj susretnu nešto što možda nije sasvim mrtvo… a što ima veze sa selom iza obližnjeg šumarka…

2. CRNI ČOVEK
Jedna žena u planinskom selu, nakon više spontanih pobačaja, nikako da rodi zdravo i živo dete. Ako već bog ne pomaže, možda će pomoći – Onaj Drugi? Ona potraži savet vračare iz susednog sela. Ispostavi se da, ako želi dete, mora da ode u jednu pećinu u šumi i tamo dočeka – Crnog Čoveka… Ova priča kazuje dešavanja koja su prethodila onima opisanim u romanu Zavodnik.

3. NOĆENJE
U mračnoj, olujnoj noći tajanstveni ćelavi putnik svrati u zabačeni motel daleko od bilo kog naselja. Motelijer nasluti mušteriju dubokog džepa i posebnih zahteva i pošalje mu u sobu dežurnu prostitutku. Međutim, oni će dobiti noć kakvoj se nisu nadali ni u najgorim košmarima…

4. SEKTA PRLJAVIH
Čovek se odrekne svih veza sa tzv. normalnim životom i počne da živi kao beskućnik. Isprva oseća pročišćenje zbog distance od sveta kojega se gadi, međutim, ubrzo od drugih lutalica dozna da na obodu ovog sveta margine, kraj zidina stare tvrđave, obitava sekta beskućnika od koje svi drugi zaziru. On oseti radoznalost i reši da im se približi…

5. MLADEŽ
Jedan čovek srednjih godina vozi noću kroz ruralne srpske predele i na ivici šume pokupi mladog autostopera. Između njih se razvije razgovor koji vremenom poprima sve zlokobnije, predatorske konotacije, ali ko se tu kojom stazom kreće i ka kojem se cilju zaputio – teško da ćete pogoditi pre samog kraja.