Udruženje studenata opšte književnosti i teorije književnosti „Klub 128“ sinoć je uvodnim izlaganjem „Od utopije do distopije: Istorijski pregled“ dr Zorice Đergović Joksimović pokrenuo ciklus predavanja „Distopijski književni klasici“ – javlja PISB.

Predavanje je održano na Filološkom fakultetu, sasvim logično u slušaonici 128, koja je bila ispunjena do poslednjeg mesta, pa se i stajalo, sedelo na podu… Da je ciklus odlično tempiran govori i podatak da je sada upravo 500 godina od objavljivanja „Utopije“ Tomasa Mora, što je dr Đergović-Joksimović istakla na početku svog predavanja, da bi odmah nastavila o nedoumici značenja same reči i postojanja dve „struje“ od kojih jedni to vide kao „ne-mesto“, a drugi „dobro-mesto“, u zavisnosti od prevoda prefiksa „u“. S obzirom da je Tomas Mor bio vrstan poznavalac starih jezika, možda je mislio upravo o spoju te dve varijante prevoda.

Međutim, utopija je – kao fenomen, starija od Mora i 1516. godine, kada je ona objavljena (prvo na latinskom, pa na francuskom, pa engleskom), tako da se može reći da ona tada postaje žanr (ili podžanr), dok se na „definiciju“ čekalo do 1590. godine kada je Filip Sidni napisao da je „utopija isto što i poezija“.

Profesorka Đergović-Joksimović je potom prešla na priču o tome kako „utopije“ imamo još od „Epa o Gilgamešu“, pa preko „Odiseje“, „Poslova i dana“, „Lizistrata“, i brojnih drugih dela iz antičkog doba, ali i potonjih vremena. Dakle, književnost je svakako, s jedne strane, uticala na Morovu „Utopiju“, ali tu su i religijski doprinosi – gotovo da nema religije koja nema neki svoj Eden! Tu su i oni koji su pokušavali da ideju utopije ostvare u praksi – od Platona i „prosvećenog vladara“, zatim je primetan i uticaj arhitekture gde u doba renesanse imamo Albertijeve „Gradove sreće“ koji su kasnije „pretočeni u stvarno izgrađena mesta“.

Istorijski događaji su, takođe, doprineli utopiji – izuzetno je bio značajan kontakt sa drugim svetom (otkriće Amerike) gde je bilo interesantno posmatrati kako se antički „mit o zlatnom dobu“ pretače u „potragu za zlatom“. Kartografi srednjeg veka su, nepoznate delove planete, obavezno popunjavali utopijskim mestima, a i putopisci su, na sličan način, obogaćavali svoja dela.

Kako je vreme prolazilo tako se ideja o jednakosti sve manje vezivala za relgijski doprinos utopiji, već su ljudi svojim delovanjem omogućavali jednakost, a potom je došla i nauka i tehnologija koji su viđeni kao nešto što doprinosi utopiji, ali kod pojedinaca ona i nije bila viđena na taj način.

Dvadeseti vek je doneo i distopije, ali ona postoji i pre Jevgenija Zamjatina i njegovog čuvenog dela „Mi“. Naime, još 1908. godine Džek London je napisao „Gvozdenu petu“ (priča o beskompromisnom kapitalizmu) koja je bila velika inspiracija Oldosu Haksliju („Vrli novi svet“) ali i Džordžu Orvelu za „1984“.

Isprepletanost uticaja na utopiju je veliki, i očigledno bi detaljnije posmatranje zahtevalo mnogo više vremena od nepunih dva sata. Dovoljno je istaći da je dr Zorica Đergović-Joksimović pomenula da su lunarne utopije prvi put predstavljene još u antičkoj književnosti, tako da bi svi zainteresovani za ove teme trebalo da pročitaju njene radove u kojima se bavi utopijama. Inače, ona na Filološkom fakultetu u Novom Sadu predaje Utopiju u engleskoj književnosti i Naučnu fantastiku.