U “Mačjim snovima” tragovi Gejmena i Karterove

Podelite sadržaj:

Ivana MilakovićNa sinoćnjoj tribini Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” predstavljena je zbirka priča “Mačji snovi”. Knjigu su predstavile autorka Ivana Milaković i vlasnica izdavačke kuće “Tardis” Spomenka Stefanović Pululu.

Priče objavljene u zbirci nastajale su tokom poslednjih šesnaest godina. Najstariju “Vetar iz Hamala” Ivana je napisala kada je imala osamnaest godina, i ta priča je tada više predstavljala eksperiment u kome je autorka pokušala da prikaže svest drugačiju od one koju sama poseduje. Bila je to priča o senilnoj starici, koja se namah prisećala svoje burne prošlosti.

Nakon pisanja ove priče, usledila je pauza: “Prošlo je izvesno vreme pre nego što sam ponovo napisala neku priču”, kaže Milakovićeva. “Bile su to studije dramaturgije tokom kojih sam se  bavila pisanjem drugih stvari i neko vreme sam pisala na engleskom, jer mi se činilo da je to perspektivnije. U to vreme ovde je fantastiku objavljivao samo Znak Sagite praktično, a Znak Sagite je izlazio vrlo retko.”

Međutim, Ivanin povratak pisanju priča na srpskom jeziku usledio je nakon završetka literarnog konkursa sajta Screaming-Planet, na kojem je učestvovala upravo pomenutom pričom “Vetar iz Hamala”. Od posetilaca tog sajta dobila je veoma povoljne povratne informacije, što je bilo dovoljno da se ponovo vrati pisanju priča na maternjem jeziku.

Poslednja napisana priča zastupljena u zbirci “Mačji snovi” je priča “Snovi” o mački koja sanja da postaje pisac. Upitana odakle tolika opčinjenost mačkama, Ivana je objasnila da je od rođenja okružena mnoštvom mačaka i da su te životinje važan deo njenog života i sveta.

Poznato je da ova mlada autorka u svojim pričama često podražava bajke i da ih neretko pretače u forme horor priča, kao što je to činila poznata engleska književnica Anđela Karter. Ivana ne krije da je na ovakvu ideju došla upravo zahvaljujući čitanju knjige Anđele Karter “Krvava odaja” u kojoj je otkrila mnoštvo zanimljivih obrada bajki. Jednom od njih nije bila potpuno zadovoljna, pa je počela i sama da stvara na ovaj način: “U priči ‘Vukodlak’ mi se nije dopalo njeno rešenje gde vuk gine, pa sam napravila svoju verziju znatno vedriju i luđu – ‘Vučja priča'”.

Iako se dobar deo  Ivaninih priča može svrstati u horor žanr, ona kaže da nije oduvek bila ljubitelj strašnih priča. Presudan uticaj na njen ulazak u svet žanra strave izvršile su “Knjige krvi” Klajva Barkera.

Ipak, kada je reč o piscima koji su najdublji trag ostavili na njeno pisanje, mlada autorka kaže da su to Karterova i Nil Gejmen, dok Barker čiju prozu veoma voli, nije imao tu vrstu uticaja: “On je ipak više dog-person, dok sam ja cat-person. Tako da imamo drugačije poglede na svet i na stvari“, objašnjava.

Na pitanje iz publike da li su postojali filmski uzori za pisanje priča zastupljenih u zbirci “Mačji snovi”, Ivana kaže: “‘Company of Wolves’ od Nila Džordana, koji je rađen prema delima Anđele Karter je nekim svojim delovima i poetikom imao uticaja na moje pisanje. ‘Vučja priča’ je najdirektniji primer'”.

Za kraj, Ivana je otkrila da trenutno radi na novoj zbirci priča, koja bi trebalo da bude završena u narednih godinu dana. Zbirka će biti tematska i sadržaće priče o duhovima, utvarama, prikazama u najširem smislu reči. U njoj će se naći priče “o utvarama prošlosti, bukvalno duhovima ili stvorenjima koja liče na duhove”, pojašnjava Ivana.