Promocija romana „Gde ptica peva najlepše“ Alehandra Hodorovskog biće upriličena u Klubu Polet (Cetinjska 15, Beograd) u petak 03. marta 2017. godine s početkom u 19 časova. O knjizi će tom prilikom govoriti: Tamara Krstić, Nataša Vujnović i Igor Stanojević a moderator će biti Ana Marija Grbić.

Kvaziautobiografski roman „Gde ptica peva najlepše“ majstorsko je istraživanje − uporedivo s Markesovom porodičnom sagom „Sto godina samoće“ i Beninijevim filmom „Život je lep“ − o porodici, mitologiji i o tome koliko će nam daleko umovi ići u potrazi za samoodržanjem i šansom da se uhvati neki prividni smisao u svetu koji je tako često van našeg razumevanja, kako u svojoj lepoti tako i u svom nasilju.

Ova višegeneracijska hronika uvodi gomilu nezaboravnih likova, od prostitutke kepeca i duha Rebea, do krotitelja lavova koji jede sirovo meso i uči svoje zveri da skaču kroz zapaljene obruče. Ako ostavimo postrani fantastične elemente, „Gde ptica peva najlepše“ žestoko je originalna priča o imigrantima koja kulminira piščevim rođenjem u Čileu 1929 – što je bio zamršen vremenski period u istoriji te nacije. Udružite to s poezijom, tarotom i jevrejskim misticizmom i oživljava nadrealna vizija jednog genija.

Alehandro Hodorovski je čileansko-francuski scenarista, reditelj, glumac, pisac, muzičar, pisac stripova i duhovni guru, najpoznatiji po svojim avangardnim filmovima „Fando i Lis“ (1968), „El Topo“ (1970) – koji je postao kultni hit i uveo fenomen „ponoćni film“ – „Sveta planina“ (1973) i „Sveta krv“ (1989). Kao što svedoči nedavni film „Dina Hodorovskog“, 1975. počeo je da radi na kolosalnoj adaptaciji „Dine“ Frenka Herberta – gde je trebalo da glume Orson Vels i Salvador Dali a muziku da uradi Pink Flojd – koja nikad nije završena. (Verziju „Dine“ kasnije je snimio Dejvid Linč, a okupljeni kreativni tim Hodorovski uticao je na generaciju naučno-fantastičnih reditelja.) Nedavno, posle dvadeset trogodišnjeg odsustva sa filmskog platna, Hodorovski je snimio autobiografski film „Ples stvarnosti“, o odrastanju u čileanskom rudarskom gradu. U njegovim filmovima pojavili su se i on sam, i njegova prva žena Valeri, i njegovi sinovi Brontis, Aksel i Adan.

Cirkuski klovn i lutkar u mladosti, Hodorovski je otišao u Pariz u dvadeset trećoj godini da uči pantomimu kod Marsela Marsoa. Tu se sprijateljio s nadrealistima Rolanom Toporom i Fernandom Arabalom i njih trojica su 1962. obrazovali „Panični pokret“, kolektiv izvođačkih umetnosti inspirisan Luisom Bunjuelom i Antoninom Artaom, nazvan u čast boga Pana. Hodorovski je postao stručnjak za tarot i plodan pisac romana, poezije, kratkih priča, eseja, dela o tarotu i „psihomagijskom“ isceljenju, više od trideset uspešnih stripova, među kojima su i „Inkal“, „Tehnosveštenici“ i serijal „Metabaroni“, radeći s tako cenjenim umetnicima kao što su Mebijus (Žan Žiro) i Žorž Bes.