Izuzetno obiman rad, koji sadrži 470 strana, prema Ognjanovićevim rečima, predstavlja njegovo životno delo, odnosno, pokušaj da definiše i objasni horor u književnosti, posmatran uopšte, ali i konkretno, kroz istorijska ispoljavanja žanra, od gotika 18. veka, do današnjih dana, kroz analizu ključnih faza u poetici horora: rani (objašnjeni) i pozni (natprirodni) gotik, Poova kratka priča, priča o duhovima, viktorijanski neo-gotik, lavkraftovska čudna priča, stivenkingovski horor bestseler – i moderne tendencije (feministički gotik, moderna priča o duhovima, telesni horor, neo-lavkraftovski horor i psiho-triler horor).
Mentor ovog rada bio je vodeći srpski anglista prof. dr Zoran Paunović, profesor engleske i američke književnosti i upravnik katedre za Anglistiku Filološkog fakulteta u Beogradu. A pored prof. Paunovića, u komisiji su još bile: prof. dr Radojka Vukčević, profesor engleske i američke književnosti, predsednica Matice srpske u Crnoj Gori, i prof. dr Dubravka Popović-Srdanović, profesor opšte (svetske) književnosti i upravnica Departmana za srpsku i komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Nišu.
Prof. dr Dubravka Popović – Srdanović je, govoreći o Ognjanovićevom radu, istakla da nakon objavljivanja njegovog dela više ništa neće biti kao ranije, kada je u pitanju percipiranje horor književnosti od strane domaće naučne javnosti. Prof. dr Popović – Srdanović pohvalila je veoma opsežnu i temeljnu disertaciju, naglasivši da ju je veoma obradovala činjenica da je taj doktorski rad pripremio neko ko je ujedno i neskriveni ljubitelj horor književnosti. Prema njenim rečima, ta privrženost žanru se itekako oseti u rukopisu, ali ne na uštrb objektivnosti kakvu zahteva naučni rad. Kao još jednu posebnost “Istorijske poetike horor žanra u anglo-američkoj književnosti” prof. dr Popović – Srdanović nalazi i u tome što je ovaj rad napisan rukom pisca, pa je za nju čitanje ovog pozamašnog naučnog dela predstavljalo i pravo čitalačko zadovoljstvo.
Ognjanović je najavio mogućnost da bi njegov doktorat u neko dogledno vreme mogao da se nađe u knjižarama. A rad bi bio publikovan u vidu dva ili možda tri toma. Takođe, Ognjanović je rekao da će se njegove naučne aktivnosti u budućnosti najverovatnije baviti komparacijom anglo-američkog horora sa književnim delima u kojima se javljaju horor elementi iz vodećih evropskih književnosti poput španske, italijanske, nemačke, ali i nekih drugih, kao što je srpska za koju Ognjanović kaže da itekako poseduje potencijale u tom smislu.
Odbrani doktorske disertacije Dejana Ognjanovića prisustvovalo je tridesetak ljudi, a u publici se našao i velikan srpske kinematografije, režiser kultnog horor filma “Leptirica” Đorđe Kadijević.