U izdanju Lagune upravo je objavljen roman „Gnusno“ Dena Simonsa – jeziva avantura o smrti i opstanku na snežnim vrhovima Mont Everesta, prepuna neizvesnosti u kojoj autor spaja istorijske činjenice sa hororom.

Godina je 1924. a trka do vrha najviše planine na svetu prekinuta je šokantnim nestankom Džordža Malorija i Sendija Irvina na velikim visinama Mont Everesta. Do kraja godine tri planinara – britanski pesnik i veteran iz Prvog svetskog rata, mladi francuski vodič iz Šamonija i mladi američki idealista – koriste svoju priliku da se popnu do vrha. Sredstva im obezbeđuje ožalošćena ledi Bromli čiji je sin takođe nestao na Mont Everestu 1924. Mladi Bromli mora biti da je mrtav, ali njegova majka odbija da poveruje u to i plaća im da ga pronađu i vrate kući.

Duboko na Tibetu i visoko na Everestu tri planinara, koje spaja majka nestalog mladića, cele noći prati neko… ili nešto. Košmar se pretvara u pitanje života i smrti na 8500 metara nadmorske visine. Ali šta ih to prati? I šta se krije iza nestanaka na Mont Everestu 1924? Dok se probijaju do vrha sveta, tri prijatelja otkrivaju tajnu gnusniju od bilo kakvog mitskog bića.

Den Simons je rođen 1948. u gradiću Piorija. Odrastao je u više malih gradova američkog Srednjeg zapada. Jedan od njih, Brimfild, poslužio je kao inspiracija za imaginarni Elm Hejven, mesto u kom se odvija radnja dva Simonsova romana – „Leta noći“ i „Uklete zime“.

Kao student, Simons je dobio najviša univerzitetska priznanja za literarni i novinarski rad. Po diplomiranju se zaposlio kao nastavnik i na tom poslu ostao sledećih osamnaest godina u različitim mestima ruralnih delova Amerike. Dobitnik je nekoliko nagrada za prosvetni rad, uključujući i „Nastavnik godine“ države Kolorado.

Prvu priču Simons je objavio 1982, dana kada se rodila njegova kći. Godine 1987. u potpunosti se posvetio pisanju i od tada veći deo vremena provodi u planinskoj kolibi na 3000 metara visine, u Stenovitim planinama. Jedan je od malobrojnih pisaca današnjice čiji rad obuhvata toliko žanrova – od fantastike, horora i trilera, preko istorijskih romana do mejnstrim fikcije. Dela su mu prevedena na više od dvadeset jezika i objavljena u preko trideset zemalja.

Mnoge Simonsove priče i romani pretočeni su u filmske scenarije ili su planu za adaptaciju, uključujući serijal „Hiperion“, „Darvinovu oštricu“, „Reka Stiks teče uzvodno“, „Kraj gravitacije“ i „Teror“.