U izdanju beogradske izdavačke kuće ProPolis Books upravo je objavljena knjiga „Negde drugde, daleko od svega“ jedne od najznačajnijih američkih savremenih književnica, Ursule K. Le Gvin.

Iako stiže iz pera, po mnogima, najvećeg živog pisca fantastike, ova knjiga zapravo ne pripada toj vrsti književnosti, već predstavlja delo o odrastanju i sazrevanju dvoje tinejdžera i njihovoj potrazi za mestom pod suncem.

Roman „Negde drugde, daleko od svega“ je priča o sedamnaestogodišnjem Ovenu, koji se oseća kao izgnanik iz sopstvene stvarnosti, sa snom da postane vrhunski naučnik, i osamnaestogodišnjoj Natali koja želi da bude kompozitorka. Iako znaju šta žele da budu u budućnosti, ne znaju šta su sada, ko su, ni kuda da krenu.

Oven je autsajder, usamljenik, neshvaćen, izopšten… ili se bar tako oseća. Natali je pametna, bistra, samosvesna, talentovana, neobična i smatra da je i Oven isti takav. Natali se smeje Ovenovim dečačkim šalama, dok se glupira kao majmun, trudeći se da bude što bolji čovek.

Sreli su se u pravom momentu za oboje. On je njoj bio potreban da je nauči da se smeje i uživa u sitnicama, a ona njemu da ga nauči da sledi snove i da nikada ne odustaje. Ovenu nedostaje hrabrosti, a Natali nedostaje spontanosti.

Oboje su u osetljivim godinama na prelazu iz detinjstva u mladost, svesni da su drugačiji. Ne žele ni da se ukalupe, ali ni da štrče iznad vršnjaka. Ostati dosledan sebi a ipak biti prihvaćen, biti različit a ne odskakati suviše, to je alhemičarski poduhvat svakog tinejdžera.

Ursula K. le Gvin (1929) jedna je od najznačajnijih američkih savremenih spisateljica, koja uglavnom slika zamišljene buduće svetove, u kojima promišlja o politici, prirodnom okruženju, polovima, religiji, seksualnosti. Autorka je romana: „Leva ruka tame“, „Zemljomorje“, „Svet se kaže šuma“, „Rokanonov svet“, „Čovek praznik šaka“ i mnogih drugih.

Kaže da je pisanje za nju istraživački proces, da ne želi da izmišlja, niti da prepričava doživljeno, već želi da istražuje raznolike svetove i ljude u njima. Čin stvaranja umetničkog dela za nju je jednak naučnoistraživačkom radu. Ovaj način gledanja na stvari i dominantna tema kulturne interakcije postaju jasniji kada se ima u vidu činjenica da je odrasla kraj dva antropologa, i da je u njenom detinjstvu bio prisutan Iši – Indijanac koji je u to vreme smatran ,,poslednjim divljim Indijancem”, koji je studirao i radio kao asistent na fakultetu na kom je Ursulin otac predavao antropologiju. Njena majka, spisateljica, napisala je bestseler „Iši u dva sveta“, i otud slični elementi i u njenim delima.

Obožava da crta mape i razmišlja o različitim emocionalnim vezama. Smatra da su mešavina svetla i tame prisutna u svakom aspektu života i da je to mešanje uzrok svekolikom bolu koji doživljavamo. Koristi svaku priliku da iznese svoje feminističke stavove, i nije propustila to da uradi ni u ovoj knjizi. Za nju ne postoje muške i ženske stvari, već samo ljudske. Za nju ne postoji boja kože, samo čovek, često predstavljen kao vanzemaljac, jer je istraživanje vanzemaljca i mogući međusobni odnosi mnogo jednostavnije, jer je podložno proizvoljnosti. Za nju je sve moguće, jer ništa nije nemoguće.