Kao 36. knjiga u popularnoj Orfelinovoj ediciji „Poetika strave“ uskoro će biti objavljena zbirka priča Ne gledaj sada engleske književnice Dafne di Morije (1907-1989) najpoznatije po romantičnim trilerima čija se radnja dešava na obali Kornvola.
Ono što je manje poznato jeste da je ova autorka, pored popularnih dela pisanih za najšire čitalaštvo, pisala kratke atmosferične priče sa elementima paranormalnog, koje su na čitaoce ostavljale veoma snažan utisak, govoreći o univerzalnim temama i iskustvima.
Majstor trilera, Alfred Hičkok, ekranizovao je više dela Dafne di Morije. Krajem 30-ih godina, na filmsko platno preneo je romane Rebeka (1939) i Krčma Jamajka (Jamaica Inn, 1940), da bi 1963. njenu novelu „Ptice“– koja se nalazi u zbirci Ne gledaj sada – pretočio u kultno ostvarenje strave i užasa.
Ipak, kako će priređivač zbirke i urednik edicije „Poetika strave“ dr Dejan Ognjanović naglasiti, adaptacija „Ptica“ nije verna proznom izvorniku: „Iako je novela ’Ptice’ poslužila kao predložak za čuveni Hičkokov film, on je iz nje uzeo samo polaznu premisu – ptice u jatima napadaju ljude i ubijaju ih, oni se izoluju u kući, društvo se polako raspada“.
Ognjanović ističe da prozno delo, u odnosu na ekranizaciju, donosi kvalitetniji ugođaj i još uvek uspešno korespondira sa savremenim čitaocem: „Slojevita, mračna priča, iznenađujuće visceralna i sa izrazitim smislom za akciju, mnogo je bolje ostarila od Hičovog filma, odnosno, modernija je i aktuelnija!“
Zbirka Ne gledaj sada sadrži sedam proznih ostvarenja. Pored kratke priče „Lutak“ tu je još šest novela Dafne di Morije u izboru Dejana Ognjanovića, koje prikazuju autorku u njenim najjezivijim i psihološki najpronicljivijim trenucima:
- „Lutak“
- „Planina Istine“
- „Poljubi me ponovo, stranče“
- „Ptice“
- „Proboj“
- „Nipošto nakon ponoći“
- „Ne gledaj sada“
Kao i svi drugi naslovi unutar edicije „Poetika strave“, tako i zbirka Ne gledaj sada sadrži dodatne priloge. Pored detaljne biografije autorke, knjiga donosi opširan pogovor Dejana Ognjanovića „Dafne di Morije: Širom otvorenih očiju“.
„Uopšteno gledano, priče Dafne di Morije odlikuju se svedenim uplivima natprirodnog, bez preteranih i eksplicitnih prodora onostranog (kao npr. kod Lavkrafta); radije su posvećene tananim psihološkim portretima likova, minuciozno dramski izgrađenim situacijama i realistički opisanim ambijentima koji retko odudaraju od prozaičnih: nema tu drevnih hramova, kiklopskih katakombi, vanzemaljskih gradova“, navodi Ognjanović u uvodnom delu pogovora.
„Strava se neosetno plete u gradovima, selima i prirodi opisanim tako da tu numinozno i zlokobno izviru neosetno, iz pomno građene realističke osnove, kao npr. kod Roberta Ejkmana, kojem njene priče strave nalikuju po mnogo toga: ekscentrična psihologija ne uvek prijemčivih likova, višesmislenost i nedokučivost, otvoreni krajevi, ambivalentna fantastika, poigravanje s klišeima žanra i jedva prikrivena seksualna tenzija, često rođena iz nemogućnosti da bude utažena“, zapisuje Ognjanović.
Priču „Lutak“ preveo je Sava Kuzmanović dok je sve novele preveo Strahinja Mlađenović.
Knjiga je ilustrovana radovima Aleksandre Dević. Biće urađena u tvrdom povezu i imaće 416 strana čime će postati najobimnije izdanje u ediciji „Poetika strave“.
Za sada nije poznata cena zbirke, ali izvesno je da će se naći na štandu Orfelin izdavaštva u Hali 1 predstojećeg Beogradskog sajma knjiga.
Više detalja o zbirci možete pronaći na blogu cultofghoul.