U izdanju Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ u Somboru, nedavno je objavljen drugi roman mladog pisca Miloša Mihailovića, „Ereja“. Reč je o romanu u kome se fantastika obrađuje iz postmodernističkog aspekta na jedan nov i drugačiji način. Delo donosi brojne paralele sa grčkom mitologijom, antičkom dramom, ali korespondira i sa raznim svetskim delima i autorima poput Borhesa, Markesa i Pavića.
Glavni junak je Arkam er Ahon – mladi Erejac, drski, egocentrični cinik, koji biva uključen u erejski pokret otpora, unutar koga otkriva neslućene razdore između par frakcija. U samu zoru građanskog rata prinuđen je da napusti svoju okupiranu državu ne bi li se sklonio od pokreta otpora koji ga goni zbog podmetnutih optužbi, i zato je prinuđen da ode u izgnanstvo. Beži preko mora i dospeva u veliku Gotiju, gde biva primljen na Likejon, prestižnu školu vojnih veština. Tamo stiče nove prijatelje i neprijatelje – ali zbog počinjenog zločina opet je prinuđen da umakne. U pustinji u koju je umakao susreće se sa neočekivanim otkrićima, među kojima je najčudnije i najjezivije kanibalistički kult Vulpikos, koji iz jedenja ljudskog mesa crpi neočekivane moći.
Suštinski, roman pripada žanru epske fantastike, ipak autor se ne ograničava samo na taj žanr, već pokušava da se svojim delom obrati i probirljivim čitalačkim krugovima.
„Ovo delo je dekonstrukcija epske fantastike u istom smislu kao što je ‘Don Kihot’ dekonstrukcija viteškog romana“, kaže autor romana, Miloš Mihailović. „Naravno, da bi neko mogao da izvrši kvalitetnu dekonstrukciju epske fantastike, on mora da bude odličan poznavalac tog žanra i on mora da voli i poštuje taj žanr, pošto će to njegovo delo biti prijemčivo – bar se nadam da je moje delo takvo – i onima koji vole žanrove, kao jedno nesvakidašnje žanrovsko delo, ali i onima koji ne vole žanr, kao jedno delo koje ima pretenzije ka višim vrednostima.“
Lektor, mr Lidija Nerandžić Čanda, o ovoj knjizi kaže: „Primetna je dekonstrukcija žanrova, prisustvo satiričnih elemenata koji nisu karakteristika epske fantastike. Na primer u epskoj fantastici imamo elemente proročanstva koje se ispunjava, ali ovde to nije osnovna namera, nego nešto što se stalno menja i namera je sasvim suprotna – da se ukaže na to da nema ustaljenih šablona, da se širi semantičko polje i da se sukob premešta na metafizički plan, ljudsko-neljudsko, prostorno-vremensko određenje.“
Iako je u prvom planu sve podređeno navedenom sukobu, u njegovoj pozadini se javlja mnogostrukost značenja, što se od strane kritike, takođe, predstavlja kao dodatni kvalitet Mihailovićevog romana. A zapažena je i autorova minucioznost prilikom detaljnog osmišljavanja novih naroda, religija, pa čak i jezika, poezije i veštine ratovanja.
Knjiga se za sada ne distribuira u domaćim knjižarama, ali se može naručiti od izdavača ili autora (putem mejla: m.m.zeon at gmail.com) po ceni od 500 dinara.
Miloš Mihailović je rođen 1998. godine u Beogradu. Živi u Somboru, gde pohađa gimnaziju „Veljko Petrović“. Bavi se pisanjem proze i poezije. Objavljuje kratke priče u zbornicima fantastičke proze. Godine 2013. objavljuje roman prvenac „Zeon“ (Alnari, Beograd). Dobitnik je prozne nagrade za mlade, „Golubić Gran Pri“, kao i više nagrada za poeziju na međunarodnim takmičenjima. Vodi blog http://divinamens.blogspot.rs/.
