Darko Tuševljaković (Zenica, 1978), pripovedač i romansijer. Kraću i dužu prozu od 2002. godine objavljuje u raznim domaćim i regionalnim časopisima i antologijama.
Autor je zbirki priča Ljudske vibracije (2013), Naknadne istine (2017) i Hangar za snove (2022), kao i romana Senka naše želje (2010), Jaz (2016), Jegermajster (2019) i Uzvišenost (2021).
Dela su mu se našla u užim i najužim izborima za NIN-ovu, Andrićevu i Vitalovu nagradu.
Dobitnik je nagrade „Lazar Komarčić“ za najbolju novelu (2004) i Evropske nagrade za književnost za roman Jaz (2017). Jaz je dosad preveden na engleski, italijanski, bugarski, albanski, rumunski, slovenački i španski jezik.
