Darko Tuševljaković (Zenica, 1978), pripovedač i romansijer. Kraću i dužu prozu od 2002. godine objavljuje u raznim domaćim i regionalnim časopisima i antologijama.
Autor je zbirki priča Ljudske vibracije (2013), Naknadne istine (2017) i Hangar za snove (2022), kao i romana Senka naše želje (2010), Jaz (2016), Jegermajster (2019), Uzvišenost (2021) i Karota (2025).
Dela su mu se našla u užim i najužim izborima za relevantne književne nagrade u zemlji i regionu. Dobitnik je nagrade „Lazar Komarčić“ za najbolju novelu (2004), Evropske nagrade za književnost za roman Jaz (2017) i Andrićeve nagrade za zbirku priča Hangar za snove (2023).
Dela su mu dosad prevedena na osam evropskih jezika.
