Četiri godine nakon Bele sobe, Zoran Živković je objavio svoj novi roman Crna soba, koji ne predstavlja samo puki nastavak. Likovi i narativni obrasci iz Bele sobe prelaze u novi roman, ali se u njemu pojavljuju u obrnutim ulogama, stvarajući svojevrsnu ogledalsku strukturu dva dela. Dok je u Beloj sobi junakinja Ivana Đurić bila predmet Zoranove potrage, sada Ivana traga za nestalim Zoranom Živkovićem.
Radnja Crne sobe počinje naizgled jednostavnom, ali neobičnom situacijom. Nakon što održi svoj uobičajeni onlajn čas kreativnog pisanja, profesor Živković iznenada napušta stan, ostavljajući ga otključanim, i odlazi u beogradsku zimsku noć bez šešira, kaputa, rukavica i šala. Dva i po sata kasnije pojavljuje se na klupi u parku, bez sećanja na to gde je bio i bez posledica koje bi se očekivale nakon dugotrajnog boravka na hladnoći.
Njegov nestanak ponovo pokreće policijsku istragu, u koju se uključuje i Agencija za nacionalnu bezbednost. Međutim, slučaj ubrzo prerasta okvire uobičajene istrage: dešavaju se misteriozni telefonski pozivi, neočekivani nestanci i pojavljivanja, kao i događaji koji postepeno uvode fantastiku u naizgled realističan svet romana.
Dodatna pitanja otvara dokument koji se nalazi na desktopu Živkovićevog računara. Datoteka nosi jednostavan naslov – „Novi roman“ – ali ne može da se otvori. Taj detalj dobija na težini kada se uzme u obzir čvrsta odluka profesora Živkovića da više nikada neće napisati novo romaneskno delo.
Ispripovedana iz perspektive Ivane Đurić, Crna soba istovremeno je potraga za nestalim čovekom, fantastična misterija i roman o samom činu književnog stvaranja. Kako primećuje Aleksa Đukanović u prikazu romana objavljenog u Politici, Živković i u ovoj knjizi fantastiku uvodi postupno, kroz pukotine svakodnevice, da bi se realistička situacija gotovo neprimetno pretvorila u nešto nemoguće.
U središtu romana nalazi se pitanje stvaralačke praznine i trenutka u kojem pisac odlučuje da svoje delo okonča. Crna soba tako postaje metafora prostora iz kog, paradoksalno, sadržaj nastaje iz prividnog ništavila. Istovremeno, roman nastavlja autoreferencijalnu igru započetu u Beloj sobi, pretvarajući prethodni roman u deo nove književne stvarnosti.
Đukanović Crnu sobu vidi kao „drugi deo diptiha“, ističući da se oba romana bave odnosom pisca prema sopstvenom delu i samim činom pisanja. Dok je Bela soba bila zamišljena kao zaokruživanje Živkovićevog opusa, Crna soba to zaokruživanje dovodi u pitanje i pokazuje da nijedna „poslednja soba“ ne mora zaista biti poslednja.
Roman Crna soba objavljen je u samostalnom autorskom izdanju. Knjiga sadrži 176 strana, rađena je u tvrdom povezu, a može da se naruči preko imejl adrese zoranziv@gmail.com po ceni od 1.500 dinara (+ troškovi dostave).
Živkovićevo novo delo uskoro će doživeti dva američka izdanja – u tvrdom i mekom povezu.
Izvor: Art-Anima.com