Britanska obaveštajna služba MI5 je čak 20 godina pratila dobitnicu Nobelove nagrade za književnost Doris Lesing zbog sumnje da je bila „špijun komunističkih sila“ – piše Danas. Informacija da su prisluškivali njene telefonske razgovore, čitali njenu poštu i pratila svaki njen pokret, obelodanjena je nakon otkrivanja arhive o aktivnostima britanskih tajnih službi. Podaci pokazuju da su obaveštajci uz pomoć britanske policije pratili sve njene aktivnosti, kao i njenih prijatelja i saradnika, dugo nakon što je napustila komunističku stranku, razočarana nakon gušenja Mađarske revolucije 1956. godine. U objavljenoj arhivi stoji da su Britanci tokom 1950-ih godina strahovali da se njene simpatije prema komunizmu graniče sa fanatizmom.
Doris Lesing rođena je u Iranu 1919, kao ćerka britanskog vojnika i medicinske sestre. Nedugo nakon rođenja njeni roditelji su se preselili u Južnu Rodeziju (današnji Zimbabve). Kako se može videti iz dokumenata, postala je predmet interesovanja MI5 kada se 1940-ih udala za Gotfrida Lesinga, komunističkog aktivistu. Taj brak je, kako je jednom izjavila, bila njena „revolucionarna dužnost“, a zadržala je muževljevo prezime i kada se rastala sa suprugom i preselila u Britaniju. Za obaveštajce njeno odrastanje u Rodeziji imalo je veliki uticaj na njenu borbu za jednakost crnaca i belaca.
„Kolonijalna eksploatacija je njena omiljena tema i postala je gotovo neodgovorna u svojim izjavama govoreći da je sve crno divno i da su svi beli ljudi zli“, piše između ostalog u izveštajima MI5. Oni između ostalog navode i da njen stan u Londonu često posećuju ljudi raznih nacionalnosti, uključujući i Amerikance, Induse, Kineze i Afrikance, te da je moguće da taj prostor „koristi u nemoralne svrhe“. U izveštajima se može naći i njen kasniji sukob sa komunističkom partijom, nakon nereagovanja britanskih levičara na gušenje Mađarske revolucije, gde je opisana kao „privlačna, moćna, opasna žena, čak i nemilosrdna kada je to potrebno“. Nastavili su i dalje da prate njeno kretanje, govore i pisanjem, a poslednji izveštaj zabeležen je 1962. godine, šest godina nakon što je napustila komunističku partiju.
Lesingova je preminula 2013. i poznata je i po feminističkim delima. Njen roman „Zlatna beležnica“ smatra se ključnom feminističkom knjigom. Nobelovu nagradu za književnost dobila je 2007. uoči 88. rođendana i najstarija je dobitnica ovog prestižnog priznanja. Napisala je više od 50 dela od političke kritike do naučne fantastike, a na mnoga je uticalo upravo njeno odrastanje u Africi i radikalna, levičarska politika.