Britanski pisac M. Džon Harison, dobitnik ovogodišnje Bukerove nagrade za roman The End of Everything (Kraj svega), jedan je od najznačajnijih autora savremene književne naučne fantastike. U intervjuu za britanski Gardijan, datom povodom osvojene nagrade, Harison je govorio o svom književnom stvaralaštvu, odnosnu prema žanrovskoj književnosti, društvenim krizama koje su oblikovale njegov najnoviji roman i upozorenjima koja pisac treba da uputi čovečanstvu.

Harison je postao najstariji pisac koji je osvojio Bukerovu nagradu za proznu književnost, a The End of Everything je ujedno prvi naučnofantastični roman nagrađen ovim priznanjem tokom njegove 58 godina duge istorije. Za nastanak knjige bilo je potrebno oko petnaest godina, tokom kojih su se u njenoj tematskoj osnovi smenjivali i preplitali različiti problemi savremenog sveta: veštačka inteligencija, kasni kapitalizam, ekološke krize, izbeglička kriza, Bregzit…

Iako ga smatraju jednim od velikana naučne fantastike, Harison se opire čvrstom žanrovskom određenju. „Zanimljivo je što nešto što ima prizvuk naučne fantastike može da bude prepoznato kao ozbiljna knjiga i nagrađeno Bukerovom nagradom“, izjavio je pisac. „Moj problem je oduvek bio u tome što ne verujem u žanr. Ni u kom smislu.“

Kako objašnjava, njegova ambicija još od početka književne karijere bila je da ukloni podele između žanrova. Smatra da pisanje naučne fantastike ne podrazumeva odricanje od književnih kvaliteta, kompleksnih likova i pripovedačkih postupaka karakterističnih za takozvanu književnost glavnog toka.

„Zašto bismo morali da budemo loši pisci samo zato što pišemo naučnu fantastiku? Zašto ne bismo mogli da stvaramo dobre likove? Zašto ne bismo mogli da radimo sve?“, zapitao se Harison.

U romanu The End of Everything ova težnja dolazi do izražaja kroz neobičnu kombinaciju gotičkog horora, naučne fantastike, satire i romana o primorskom mestu. Radnja je smeštena u neimenovani grad u engleskoj grofoviji Kent, u ne tako dalekoj budućnosti, u kojoj se Britanija suočava sa raspadom nakon invazije misteriozne vanzemaljske vrste iGeti (iGhettis). Ovi entiteti pojavljuju se u obliku visokih izvijajućih prikaza svetlosti.

Harison se poigrava i samim nazivom vanzemaljske vrste, u koji je utkao različite asocijacije na objašnjenje kapitalizma, ekstremnog bogatstva, tehnologije i Frojdovog shvatanja ljudske psihe.

Ipak, u središtu romana nije samo fantastična predstava o vanzemaljskoj invaziji već i raspad društvenih sistema i načina na koje ljudi razumeju stvarnost. Harison objašnjava da je knjiga osmišljena tako da prikaže „urušavanje mogućnosti objašnjenja i epistemološki kolaps“ karakterističan za društva koja su iznenada izgubila svoja dotadašnja uporišta. Svet se, prema njegovom viđenju, ne završava uz prasak, već u beskrajnoj konfuziji.

Zanimljivo je da se začetkom romana smatra kratka priča „Crisis“ („Kriza“), nastala iz autorovog promišljanja finansijske krize 2007-2008. godine. Harison je prvobitno odustao od započetog rukopisa, ali mu se 2015. godine vratio i iskoristio ga kao osnovu za priču koja će kasnije poslužiti kao nacrt za čitav roman.

Priča „Kriza“ objavljena je na srpskom jeziku u časopisu Književna fantastika 2024. godine u prevodu Darka Tuševljakovića. U njoj Harison opisuje najezdu misterioznih vanzemaljskih entiteta na London, koristeći elemente naučne fantastike kako bi progovorio o dubokim protivrečnostima savremenog društva. Otuđenje, kulturna degradacija, psihološke posledice ekonomskog kraha i osećaj društvene dezorijentisanost čine važan deo ove uznemirujuće vizije, koja će se u proširenom obliku razviti u romanu The End of Everything.

Govoreći o odnosu književnosti i stvarnosti, Harison ne skriva pesimizam kada je reč o budućnosti čovečanstva. „Ne osećam baš nikakvu nadu. Samo hodamo kroz san, pravo u očajnu situaciju. Neko nekako mora da nas podseti da svaki postupak ima posledice i da ih mi uporno ignorišemo“, kaže pisac.

Upravo u tome vidi i jednu od odgovornosti književnika. Pored toga što treba da očara i zabavi čitaoca, pisac ima zadatak da upozorava. I upravo ovakav pogled na književnost možda najbolje objašnjava utemeljenje Harisonovog proznog stvaralaštva u žanru naučne fantastike, čiji se najkvalitetniji izdanci upravo bave upozoravanjem čovečanstva na opasnosti od potencijalnih stranputica.  

„Ja sam uvek bio Kasandra. U mojim delima uvek je reč o upozorenju: Pazite šta radite“, kaže M. Džon Harison, autor koji je decenijama nastojao da pokaže kako naučna fantastika može istovremeno da bude književno zabavna, formalno inovativna i duboko angažovana u promišljanju savremenog sveta.

Izvor: Art-Anima.com / Gardijan