Isak Asimov - Zadužbina

Romani koji prethode ciklusu ”Zadužbina” Isaka Asimova

U izdanju Čarobne knjige, nedavno su objavljeni romani Preludijum za Zadužbinu i U susret Zadužbini – dela koja predstavljaju most između trilogije o Carstvu i originalne trilogije „Zadužbina“ Isaka Asimova i čine deo šireg ciklusa „Zadužbina“.

Preludijum za Zadužbinu (1988) konačno otkriva događaje koji su samo nagovešteni u originalnoj trilogiji „Zadužbina“ i predstavlja maestralnu uvertiru u serijal koji je dobio nagradu Hugo za najbolji naučnofantastični serijal svih vremena.

Radnja nas vodi u 12.020. godinu galaktičke ere, u vreme kada Kleon I, poslednji galaktički car dinastije Entun, nespokojno sedi na svom prestolu. Uprkos tehnološkom i kulturnom dometu carstva, vremena su burna i Kleon I traži način da uvede red. Kada mladi matematičar Hari Seldon stigne na Trantor da održi predavanje na temu psihoistorije – svoje teorije predviđanja – Kleon I misli da je našao odgovor u Harijevim neverovatnim proročkim sposobnostima. Hari, vodeći računa da njegova teorija ne padne u pogrešne ruke, postaje najtraženiji čovek u carstvu: osoba koja će stvoriti ključ budućnosti – moć koju će zauvek zvati Zadužbina.

Isak Asimov - Preludijum za Zadužbinu i U susret Zadužbini
Isak Asimov – Preludijum za Zadužbinu i U susret Zadužbini

Druga knjiga, U susret Zadužbini (1992), poslednji je roman Isaka Asimova i ujedno predstavlja krunu spisateljskog rada i veličanstveni dokaz autorovog stvaralačkog genija. Centralna figura i ovog romana je Hari Seldon, profesor matematike na Univerzitetu Striling na planeti Trantor, začetnik psihoistorije, naučne discipline zahvaljujući kojoj je moguće predvideti budućnost u probabilističkom smislu.

Dok Hari Seldon pokušava da usavrši svoju revolucionarnu teoriju i  obezbedi čovečanstvu mesto među zvezdama, Galaktičko carstvo  klacka se na ivici propasti. U tom vihoru, Seldon i sve do čega mu je stalo postaju nevoljni pioni u borbi za prevlast. Ko god bude kontrolisao Seldona, kontrolisaće i psihoistoriju – kao i budućnost same galaksije.

Među onima koji bi psihoistoriju da pretvore u najopasnije oružje jesu jedan politički demagog, neodlučni car i okrutni, militantni general. U nastojanju da pomogne čovečanstvu poslednji put, Hari Seldon mora da spreči da njegovo životno delo padne u ruke onih koji ga očajnički žele, ali i da pronađe one koji će iskreno nastaviti njegov rad. Ta potraga krenuće od njegove unuke i sna o novoj Zadužbini…

Obe knjige na srpski jezik preveo je Žika Bogdanović.

Isak Asimov (1920–1992) jedan je od najvećih pisaca naučne fantastike. Radio je kao profesor biohemije na Univerzitetu u Bostonu. Bio je poznat po svojim naučnofantastičnim delima i delima popularne nauke. Najveću slavu doživeo je zahvaljujući serijalima o Zadužbini i robotima, koje je u kasnijem periodu života spojio u jedinstven ciklus, kao i po nizu izvanrednih samostalnih romana i priča.