Odmah posle Drugog svetskog rata bilo je jasno da će Amerika napustiti Zemlju.

Svi stanovnici Amerike su 2009. potpisali sporazum o „virtuelnoj nedodirljivosti“. On je garantovao da će se korišćenjem novih tehnologija život održavati u elektronskom svetu, gde će biti štićen oružjem koje će na Zemlju stizati putem digitalno-analognih konvertora.

Po etapama, gradovi su prelazili u virtuelnu sferu. Ogromni Teslin elektromagnetni generator je obezbedio transmisiju života iz fizičkog u virtuelni. Prava namena NASA se konačno otkrila. I kao takve, SAD su aktivno učestvovale u fizičkim poslovima UN. Virtulnim konferencijama i preko plaćenika u stvarnom svetu, SAD su čuvale dominaciju.

A stvarni svet je posle odlaska Amerike zahvatila manija nuklearnih ratova, bolesti, novih religija. Posle revolucija, koje su prepolovile broj stanovnika, pobedio je Komandant. Prvi put je neko održao obećanje. Nije bilo gladi, diktatura, bolesti – svet je izgledao kao lepše mesto. Postavilo se pitanje: da li smo našli rešenje? Da li je ovako najbolje za sve?

Kada je Komandant umro, virtuelna Amerika je zaključila da je fizički svet ozbiljno zahvatila korupcija. Vratio im se pionirski duh pravde. Došlo je vreme je za ozbiljnu elektronsku vojnu intervenciju. Amerika je rešila da se vrati. Prvi projektili upućeni Evropi i Rusiji su krenuli iz Vajominga, ali ih je Kaspersky antivirus prepoznao kao malware i dezintegrisao. SAD su uložile žalbu UN zbog upotrebe nekonvencionalnog naoružanja i monopolizacije interneta. UN su tu žalbu odbile.

Vladimir Putin se nasmejao: To better efects, you must restart computer, sricao je poruku s monitora, a onda pritisnuo dugme na računaru.