U izdanju “Samizdata B92” objavljen je roman Džejmsa Lajona “Poljubac leptira” u prevodu Tanje Milosavljević.
Harizmatični profesor istorije Marko Slatina iz Kalifornije i pismo nepoznatog čoveka na samrti iz Novog Sada iznenada će odvesti Stivena Robertsa u lavirint ratnog vihora na Balkanu: neplanirano istraživanje, na tragu duboko zakopane tajne Svetog apostolskog rimskog cara, davno zaboravljeno zlo koje će ponovo biti probuđeno i ljubav koja prkosi večnoj smrti…
Zaboravljena legenda o 12 vampira i njihovom nestalom vođi nenadano će prerasti u očajničku potragu za misterioznim rukopisom koji je izgubljeni ključ za vrata spasa. Gde je granica zla? Ko mu se može suprotstaviti? Kolika je cena velike ljubavi? Put ka istini je težak, on vodi od sunčane Kalifornije, preko Budimpešte, Beograda i Beča do Srebrenice, Hvara, Venecije, i suočava Stivena sa mnogim demonima, uključujući i sopstvene.
Poljubac leptira uzbudljiv je triler o običnim ljudima u neobičnim i teškim vremenima koji snagom volje i svesnim odlukama da se bore za dobro a protiv zla vraćaju veru u humanost.
“Fikcija i istorija su skladno pomešani, priča ima i svoj romantični sporedni kolosek, a njena atmosfera i tempo su ‘denbraunovski’. Primetna je namera autora da napravi jednu alegoriju zla koja počinje sa Srebrenicom 1476, kada ju je posetio Vlad Cepeš III – grof Drakula, da bi tamo počinio krvavi masakr – i onog od 500 godina kasnije. U važnoj ulozi je i Petrovaradinska tvrđava (druga najveća u Evropi), a opisi vampira zasnovani su na onome što je o njima etnološki sistematizovano”, u svom osvrtu na roman napisao je Milan Mišić, novinar Politike.
Dr Džejms Lajon je ugledni politički analitičar i istoričar čiji se slučajni prvi susret s nekadašnjom Jugoslavijom, pre tridesetak godina, pretvorio u neraskidivu i turbulentnu ljubavnu vezu s balkanskim prostorima, gde i provodi poslednjih osamnaest godina svog profesionalnog života.
Dolazi iz porodice koja generacijski daje profesore na istaknutim univerzitetima u Americi. Doktorirao je istoriju Balkana na prestižnom Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA) i time sebi popločao put koji će ga dugoročno, kako profesionalno tako i privatno, vezati za teritoriju bivše Jugoslavije. Angažovan je i kao viši naučni saradnik u Centru za jugoistočne evropske studije Univerziteta u Gracu.
U toku svoje višedecenijske karijere radio je u nevladinom sektoru, diplomatiji i kao poslovni konsultant na projektima posleratne rekonstrukcije, dok je paralelno s tim intenzivno pisao i objavljivao na temu Balkana. Od decembra 2011. nadzire, pro bono, projekat digitalizacije starih arhivskih građa na Balkanu.
Iako svojim domom naziva San Diego, živeo je i radio u Masačusetsu, na Floridi, u Nemačkoj, Juti, Sovjetskom Savezu i Velikoj Britaniji. Govori nemački, ruski i srpsko-hrvatski jezik, a studirao je i drevni hebrejski i koptski jezik. Svira violinu. Danas vreme provodi na relaciji između Beograda, Sarajeva i jadranske obale.