Utopija i distopija u književnosti bila je tema najnovijeg izdanja emisije Čitalište, emitovane na Prvom programu RTS-a 26. marta 2021. Gost emisije bio je dr Mladen Jakovljević profesor anglistike, pisac, prevodilac i urednik časopisa Književna fantastika.

Jakovljević je autor značajnog broja naučnih radova o fantastičnoj književnosti. Doktorirao je na temi Paralelni svetovi: odnos postmoderne proze prema fantastičnoj i naučnofantastičnoj u kojoj je obradio dela Vilijema Gibsona, Tomasa Pinčona i Filipa. K. Dika, a stavio je i autorski potpis na monografije Mit i tehnologija Rodžera Zelaznija i Alternativne stvarnosti Filipa K. Dika u kojima se detaljno bavio stvaralaštvom dvojice svetskih velikana fantastike.

Sa Jakovljevićem su razgovarali: Hristina Vasilijević, Jovan Marković i Ivan Isailović, a pre početka razgovora pušten je prilog o jednoj od najpoznatijih distopija svetske književnosti, romanu Džordža Orvela 1984 kome se čitaoci vraćaju iz generacije u generaciju već 70 godina.

Na pitanje zašto je distopija toliko popularna u savremenom dobu, Jakovljević kaže: „Mi smo danas u situaciji da posmatramo izuzetno brz tempo promena i mnoge od tih promena ovaj svet čine ako ne lošijim onda barem opasnijim za život i mislim da je to razlog zašto se okrećemo pojedinim delima u kojima su pisci pre, recimo, pola veka u neku ruku predvideli ono što se dešava danas. To nije bio toliko pokušaj da se pronikne u to šta budućnost donosi koliko da se pronikne u samu ljudsku prirodu.“

Jakovljević je u svojim naučnim radovima često obrađivao teme kiberpanka, uključujući i stvaralaštvo rodonačelnika tog podžanra Vilijema Gibsona, što je predstavljalo priliku da se progovori i o kiberpanku kao vrsti distopije.

„Kiberpank je u tesnoj vezi sa distopijom zato što vrlo često opisuje postapokaliptična distopijska okruženja. Vilijem Gibson, kao jedan od rodonačelnika, postavio je standarde skupa sa filmom Blejdraner. Okruženje koje opisuju jeste distopijsko. Ali opet, kada gledamo iz ove naše perspektive, ili nakon nekoliko decenija, oni nisu govorili o sutrašnjici, samo su bili jako dobri dijagnostičari stvarnosti, tendencija kuda ceo ovaj svet ide i same ljudske prirode“, objašnjava Jakovljević.

U svojstvu urednika Književne fantastike, ali i kao autor dva romana fantastike (Vrata sumraka i Izbledele duše), Jakovljević se osvrnuo i na stanje domaće fantastične književnosti i njenom položaju u odnosu na stranu. Kako navodi, domaća produkcija je malo zasenjena stranom jer čitaoci prednost daju stranim autorima, na šta su uticaja imali mediji, a naročito filmske i televizijske adaptacije. Ipak, primetno je da kod domaćih autora opstaje entuzijazam.

Govoreći o žanrovskim pravcima prisutnim u domaćem fantastičkom stvaralaštvu, Jakovljević ističe razlike u interesovanjima starijih generacija pisaca, u odnosu na mlađe autore, budući da su prethodne generacije više bile okrenute naučnoj fantastici, dok je trenutno popularnija fantazijska književnost, pri čemu je primetan trend spajanja motiva i elemenata fantazijske književnosti sa lokalnim područjem, što daje zanimljive spojeve koji nailaze na dobar prijem publike.

Upitan da kaže nešto više o svojoj poslednjoj knjizi romanu grobljanske fantastike Izbledele duše (Akademska knjiga, 2019), čija je radnja smeštena na domaćem tlu i dobrim delom bazirana na motivima iz narodne tradicije, gost Čitališta kaže:

„Ideja je bila da se pričom spoji nekoliko različitih nivoa. Jedan je susret sadašnjosti i prošlosti, budući da se radnja dešava početkom 19. veka. Drugi nivo bio bi jezički, zato što junaci govore dijalektom koji se koristi u jednom mestu u zapadnoj Srbiji, podno Gučeva. Naravno, taj dijalekt nije verno rekonstruisan zato što je nemoguće vratiti se toliko u prošlost, ali ideja je bila da se predstavi jezik koji je nekada bio korišćen i koji jako brzo nestaje ponajviše zbog uticaja medija. I treći nivo bio bi prostor koji nas vezuje sve. Svi smo mi vezani za jedan određeni prostor. Spojem ovih navedenih stvari želeo sam da predstavim i približim jednu drugu temu, a to je tema zaborava i smrti.“

Na kraju razgovora, Jakovljeviću je postavljeno pitanje zašto savremeni čitalac utopiju doživljava kao dosadno štivo?

„Mislim da taj osećaj da je utopija dosadna dolazi od činjenice da je utopija nemoguća. I kao takva, prosto je neuverljiva. I tu ćemo se susresti sa onim s o čemu su i Kolridž i Tolkin govorili a to je suzbijanje neverice. Utopija ne može da suzbije našu nevericu i to je njen problem. Distopija može. U distopiji možemo da zaboravimo na sve što je nemoguće i da uđemo u taj svet i da se posvetimo njemu. A kada je utopija u pitanju to je prosto nemoguće“, zaključio je Mladen Jakovljević, čiji će novi roman Kad se vratim uskoro biti objavljen u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada.

Snimak emisije Čitalište posvećene distopiji i utopiji možete pogledati na Youtube kanalu RTS-a: