U organizaciji Blum izdavaštva, Češkog kulturnog centra i Udruženja scenarista Srbije, od 15. do 17. septembra u Beogradu će gostovati Klara Vlasakova, autorka distopijskog romana Naprsline koji je pred kraj prošle godine objavljen u prevodu na srpski jezik.
Klara Vlasakova se smatra jednim od najvećih talenata češke književnosti. Bavi se novinarstvom, piše scenarije za filmove, stripove i radio-drame. Stalni je saradnik više medijskih kuća, među kojima su Češka televizija, Češki radio, kulturna rubrika lista Pravo, kao i portali Alarm i Respekt.
Predviđeno je da tokom trodnevnog gostovanja u Beogradu, češka književnica uzme učešće u više programskih celina.
U ponedeljak 15. septembra u prepodnevnim časovima, Vlasakova će voditi radionicu za petnaestak studenata Filološkog fakulteta i Fakulteta dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu. Radionica će se fokusirati na razlike u pisanju sinopsisa za knjigu i sinopsisa za filmski scenario.
Nešto kasnije, u popodnevnim časovima biće organizovana panel-diskusija za mlade srpske profesionalce i studente relevantnih oblasti pod nazivom „Za gledaoca ili čitaoca? Najvažnije razlike između autorskog pisanja knjiga i kreiranja scenarija“.
Pored Vlasakove, panelisti će biti Dimitrije Vojnov, poznati srpski dramaturg, scenarista i pisac, i Aleksandar Šurbatović, pisac, urednik i prevodilac. Diskusiju će moderirati Tamara Krstić.
U utorak, 16. septembra, u Češkom domu u Beogradu biće upriličena promocija romana Naprsline, koji je 2024. godine objavljen u srpskom prevodu Uroša Nikolića. Takođe, biće reči i o novom autorkinom romanu – Těla. Razgovor će se voditi na češkom jeziku i konsekutivno prevoditi na srpski. Pored šire javnosti, na događaj će biti pozvani i lokalni studenti bohemistike, polaznici jezičkih kurseva Češkog centra u Beogradu i pripadnici češke dijaspore.
Razgovor će biti emitovan uživo putem Fejsbuk stranice Češkog centra Beograd, a snimak će naknadno biti dostupan na sajtovima Češkog centra Beograd i izdavačke kuće Blum.
Poslednjeg dana gostovanja, Vlasakova će govoriti za predstavnike srpskih medija.
Pronicljiva i precizna naracija Klare Vlasakove posebno se ističe živopisnim i suptilnim prikazima ljudskih osećanja, kao i neuvijenim komentarom fenomena koji opterećuju savremeno društvo.
Zaplet njenog romana Naprsline počinje kada se misteriozna kugla gotovo spusti na Zemlju i ostane da levitira na jednom mestu, malo iznad tla. Kugla ne može da se pomeri, ne može da se uništi, ali takođe – na okolinu ne utiče na bilo koji način.
Ljudi, u želji da objasne ovu tajanstvenu pojavu, počinju da smišljaju najrazličitije priče o njenom nastanku i odjednom nastaje promena u društvu: dugo potiskivane frustracije, strahovi i problemi s klimatskim promenama više ne mogu da se ignorišu.
Ovu postavku Vlasakova je iskoristila da prikaže plejadu likova koji žive u blizini kugle, oslikavajući stvarnost savremenog sveta ili ne tako daleke budućnosti, u kojoj ljudi pate od osećaja potpunog otuđenja prema poslu koji moraju da obavljaju unutar velikih korporacija. Radno vreme im proždire svu energiju, tako da nemaju snage da pobegnu u privatni svet – u njemu samo prenoće ili klonulo odmaraju, jer svuda vlada ogromna vrućina i suša.
Otupelo preživljavanje moguće je izdržati samo zahvaljujući lekovima i alkoholu, ali i njih je sve teže nabaviti. Likovi u romanu zato uglavnom leže ili se nestalno teturaju, a njihova osećanja neprimetno prelaze u halucinacije ili noćne more.
Roman Naprsline je na češkom jeziku prvi put objavljen 2020. godine i iste godine nominovan za prestižnu književnu nagradu namenjenu autorima do 30 godina starosti „Jiřího Ortona“.
