Grafička novela Čarobnjak Zemljomorja (A Wizard of Earthsea), koju je prema istoimenom klasiku Ursule K. Le Gvin adaptirao i nacrtao Fred Fordam (Fred Fordham), ovenčana je Hugo nagradom za najbolju grafičku novelu. Nagrada je dodeljena 30. avgusta na konvenciji LAcon V u Anahajmu, u okviru 84. Svetske konvencije naučne fantastike.
Fordamova adaptacija prvog romana iz čuvenog ciklusa o Zemljomorju objavljena je 2025. godine. Knjiga ima 288 strana i predstavlja ambiciozan pokušaj da se jedan od temeljnih tekstova moderne fantastike prevede iz jezika proze u jezik sekvencijalne umetnosti.
Roman Čarobnjak Zemljomorja, objavljen 1968. godine, prati Geda, mladog čarobnjaka koji, vođen sujetom i željom za moći, tokom školovanja na ostrvu Rouk priziva senku koju više ne može da kontroliše. Njegova potraga za tim bićem istovremeno je i unutrašnje putovanje, suočavanje sa sopstvenim strahom, ohološću i granicama vlastite moći. Upravo je ta dimenzija Le Gvininoj knjizi omogućila da, uprkos jednostavnom fantastičnom zapletu, postane jedno od najuticajnijih dela žanra.
Kritičari ocenjuju da se Fordam u adaptaciji nije opredelio za spektakularni, akcioni pristup. Njegovo Zemljomorje je pre svega svet atmosfere, pejzaža i tišine. Akvarelni crtež, prigušena paleta i široke kompozicije daju knjizi gotovo slikarski kvalitet.
Kao posebno značajan aspekt ističe se što Fordam vizuelno pripovedanje koristi i onda kada tekst može da bude izostavljen. Pojedine sekvence odvijaju se bez dijaloga i naracije, dok promene pejzaža, svetlosti i godišnjih doba sugerišu protok vremena i Gedovo sazrevanje. Jedan od prikaza ističe upravo sposobnost crteža da „govori“ samostalno, bez potrebe za stalnim tekstualnim objašnjenjima.
Takav pristup odgovara prirodi Le Gvinine fantastike. Čarobnjak Zemljomorja nije priča o osvajanju sveta, već o razumevanju njegovih granica. Magija u Zemljomorju nije tek spektakularna sila, već način spoznavanja stvarnosti, zasnovan na imenovanju i ravnoteži. Fordam je tu ideju uspeo da prenese bez pretvaranja romana u konvencionalnu avanturističku grafičku novelu.
Važna je i vernost originalnoj viziji sveta. Ged je prikazan kao tamnoputi junak, u skladu sa opisima u Le Gvininoj knjizi, čime Fordam izbegava problem koji je pratio pojedine ranije ekranizacije Zemljomorja.
Kritike, ipak, nisu jednoglasne. Pojedini recenzenti smatraju da sažimanje romana u grafički format donekle umanjuje emocionalnu složenost Gedovog unutrašnjeg razvoja i da pojedine scene gube jasnoću koju imaju u originalu. Drugi, međutim, upravo u Fordamovoj meri i ritmu vide jednu od najvećih vrednosti adaptacije: prostor koji je ostavljen slikama da razviju atmosferu i značenje.
Hugo nagrada tako predstavlja priznanje ne samo za uspešnu adaptaciju jednog književnog klasika već i za samostalnu umetničku vrednost Fordamove interpretacije. On nije pokušao da Le Gvinino Zemljomorje učini većim, spektakularnijim ili savremenijim po svaku cenu. Umesto toga, pronašao je njegov vizuelni jezik.
