Dela Rastka Petrovića

Dela Rastka Petrovića inspirisana slovenskim panteonom

Podelite sadržaj:

Zahvaljujući izdavačkoj kući Sumatra, pred čitaocima su dva nova izdanja književnih dela jednog od najznačajnijih domaćih avangardnih pisaca prve polovine XX veka, Rastka Petrovića.

Pored romana Burleska gospodina Peruna boga groma, objavljeno je i unikatno izdanje pod nazivom Otkrovenje staroslovenskih priča u kome su objedinjene dve Petrovićeve zbirke Otkrovenje (poezija) i Staroslovenske priče (proza).

Ključni motivi ovih Petrovićevih dela, bili su uloga i značaj slovenstva, elementi slovenske mitologije i paganstva, kao i umetnikova vizija slovenskog panteona.  

Aleksandra D. Matić u predgovoru knjizi Otkrovenje staroslovenskih priča navodi da je Rastko Petrović „višestruko značajan za srpsku književnost i kulturu u celini: s jedne strane, Petrović je prenosio ideje aktuelne evropske, pre svega francuske književnosti, umetnosti, filozofije, a s druge strane, potvrđivao je vrednost tradicije sopstvenog naroda, isticao njegovo slovensko poreklo, mitologiju i folklor. Iako je svoje obrazovanje sticao u pariskim bibliotekam i galerijama (a možda upravo stoga, smatra Marko Ristić), Petrović se zanimao za mitsku prošlost i arhetipske predstave, čije tragove je pronalazio i proučavao u narodnim umotvorinama.“

Burleska gospodina Peruna boga groma iz 1921. godine Petrovićev je prvi i po mnogima najoriginalniji roman srpske avangardne književnosti. Ovo delo obiluje mitovima, bajkama, predanjima, apokrifima…

Petrovićeva prva i jedina zbirka pesama Otkrovenje donosi oprečne ocene savremenika. Dok je kritika bila skeptična i s neodobravanjem gledala na Rastkovu poetiku, pohvale su stizale od Crnjanskog, Andrića, Vinavera, Ristića i Isidore Sekulić.

Stanislav Vinaver navodi da je bio „neizmerno srećan“ kad je dobio rukopis Burleske: „Iznenada sam došao do nečeg što nisam umeo sam da zamislim, a što sam slutio. Ja sam bio uveren da i mi (pa i baš mi) možemo i moramo stvoriti veliku poeziju, svetsku, kosmičku. Ne nekakvu otužnu i bljutavu imitaciju slučajnih tuđinskih odsjaja, već nešto prisno naše, vezano za naš jezik i naše živce.“

Rastko Petrović (1898- 1949) potomak je umetničke porodice koja je dala i slikarku Nadeždu Petrović. Kao dete ostaje bez majke. U Beogradu završava osnovnu školu i pohađa gimnaziju, ali školovanje prekida zbog Prvog svetskog rata i odlaska na front. Preživljava albansku golgotu i odlazi u Francusku gde nastavlja školovanje. Po završetku srednje škole, u Parizu upisuje pravo i za vreme studija počinje da se druži s raznim pariskim umetnicima, pa i sam počinje da piše pesme i pripovetke.

Zajedno sa značajnim beogradskim piscima 1920-tih godina dovodi do pojave književnog pravca nadrealizma. Putuje po Evropi i Africi, a Drugi svetski rat provodi u Sjedinjenim Američkim Državama. Njegova najznačajnija dela bila su: Otkrovenje, Burleska gospodina Peruna boga groma, Dan šesti, Ljudi govore… Preminuo je u Vašingtonu 1949. godine. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u Beograd 1986. godine.