Pisac M. Džon Harison (M. John Harrison) postao je najstariji dobitnik Bukerove nagrade u istoriji ovog prestižnog književnog priznanja. Nagrada mu je dodeljena za postapokaliptični roman The End of Everything (Kraj svega).
Harison (81), koji je tokom svoje šezdesetogodišnje karijere stekao kultni status među čitaocima, proglašen je dobitnikom nagrade vredne 50.000 funti na ceremoniji održanoj u ponedeljak u Londonu.
Radnja romana Kraj svega smeštena je godinama nakon misteriozne katastrofe koja je dovela do sloma britanskog društva kakvo poznajemo. Knjiga je izazvala podeljena mišljenja među čitaocima, a jedan kritičar opisao ju je kao „sumornu, ali briljantnu“ i „snovitu i zbunjujuću“.
Meri Bird (Mary Beard), predsednica žirija Bukerove nagrade, izjavila je: „Ovo je zahtevno štivo, ali neka od najboljih književnih dela upravo su takva.“
Dodala je: „Ova knjiga preokreće vaš pogled na svet, izaziva ironičan osmeh – i, što je iznenađujuće s obzirom na njenu tematiku, ostavlja vas s tračkom optimizma.“
Harison je počeo da piše šezdesetih godina prošlog veka i do sada je objavio 13 romana, pet zbirki kratkih priča i jednu „antimemoarsku“ knjigu. Ovim priznanjem nadmašio je Margaret Atvud (Margaret Atwood) i postao najstariji dobitnik Bukerove nagrade u istoriji.
Iako ne voli žanrovske odrednice poput naučne fantastike i epske fantastike, Harison je često nazivan „titanom književne naučne fantastike“. Izvršna direktorka Bukerove nagrade Gabi Vud (Gaby Wood) istakla je da je on „prvi dobitnik Bukerove nagrade koji potiče iz autentičnog sveta naučne fantastike“.
„On je istinski originalan mislilac, pisac koji prevazilazi žanrovske granice i ideje shvata ozbiljno“, izjavila je Vud.
„Iako veoma uznemirujuć, Kraj svega zapravo nije neobična knjiga. To je realistično delo o neobičnom svetu, naseljenom očajnim i izgubljenim likovima.“
Priča prati muškarca i njegovu ostarelu tetku koji pokušavaju da se snađu na jugoistočnoj obali Engleske, nakon neobjašnjive katastrofe i dolaska misterioznih vanzemaljskih bića.
Autor je izjavio da je namerno izostavio što je više moguće objašnjenja o pozadini događaja, želeći da kod čitalaca izazove isti osećaj dezorijentisanosti kakav doživljavaju i sami likovi.
„Kraj svega govori o pokušaju da se živi kao da ništa nije pošlo po zlu. To je priča o katastrofi u kojoj se katastrofa ogleda u nemogućnosti da se ona shvati“, rekao je Harison.
Dodao je: „Na čitaoca sam preneo deo zbunjenosti i nedoumica koje osećaju likovi u knjizi dok se suočavaju s budućnošću u kojoj se pojavljuje vanzemaljsko biće.“
Takav pristup izazvao je različite reakcije kritike. Gardijan je pohvalio knjigu, ali je istakao da „neće odgovarati svakome“, dok je Njujork tajms ocenio: „Što više saznajemo o okolnostima u kojima se odvija radnja ovog romana, u njegovom razorenom svetu, sve nam je teže da ga pojmimo.“
Literary Review opisao je roman kao „delo začudne lepote, podjednako nežno i zastrašujuće“, dok je Dejli telegraf primetio da „imate osećaj da ne čitate toliko koliko sanjate“.
Drugi kritičar Dejli telegrafa napisao je da je Harisonovo delo „u krajnjoj liniji, i po umeću i po humoru, za klasu iznad“ ostalih romana koji su se našli u užem izboru za nagradu.
„U vremenu kada nam gospodari veštačke inteligencije neprestano prete uništenjem, a vlada nam savetuje da stvaramo zalihe konzervirane hrane i flaširane vode, ovo je, jednom za promenu, roman koji zaista možemo nazvati aktuelnim.“
Bukerova nagrada dodeljuje se svake godine za najbolji roman napisan na engleskom jeziku i objavljen u periodu do 30. septembra tekuće godine. Ustanovljena je 1969. godine.
Izvor: BBC
