U rubrici “S+F=SF” književnog dodatka lista Blic, u nedelju 16. juna predstavljen je kultni roman naučnofantastičnog žanra “Enderova igra” Orsona Skota Karda. Prikaz knjige potpisao je književni kritičar Slobodan Ivkov, a tekst u celosti prenosimo ovde.
Enderova igra
Greše neupućeni koji žive u ubeđenju da je nešto novo to što bezdušni američki upravljači teledirigovanim vojnim bespilotnim letelicama „dronovima“, sa svojih bezbednih lokacija udaljenih od par stotina kilometara, pa do druge strane sveta, neutralizuju mete, povlačeći smrtonosne okidače i pucajući kao u nekoj video-igri (i usput, šta da se radi, naprave i neku „kolateralnu štetu“). Ne, to nije zamisao s prelaza 20. u 21. vek, već koncept najavljen u SF-delima grupe pisaca od pre najmanje tri i po decenije, od strane autora SF-podžanra „kiber pank“, sa Vilijemom Gibsonom na čelu „Neuromanser“, „Mona Liza overdrajv“, „Grof Nula“…), među koje je svrstan i Kard (SAD, 1951). Ovim svojim delom, započetim 1977. kao priča, a razrađenim u seriju romana o Enderu koji se „učitava“ u kompjuterske virtuelne svetove, epopeju po zamahu i obimu gotovo ravnu Asimovljevoj „Zadužbini“ ili Herbertovoj „Dini“, pisac postavlja sve premise budućeg ciklusa. Ender je šestogodišnji dečak. Bivajući u zabludi da samo igra video-igre, uvučen je u međuplanetarni rat inteligentnih insekata koji pokušavaju da osvoje Zemlju. Njegovo delo je dobilo obe najveće godišnje SF-nagrade, i Huga i Nebulu, pa ga valja čitati i ovde.
Slobodan Ivkov
