Ilija Bakić: FUTURISTA U ODSTUPANJU ILI UNEZVERIJADA

Unezverijada - Ilija Bakić

FUTURISTA U ODSTUPANJU ILI UNEZVERIJADA, Ilija Bakić

(Tardis, Beograd, 2012)

 

Piše: Zorica Đergović – Joksimović

KRITIKA U ODSTUPANJU ILI O BAKIĆEVOJ UNEZVERIJADI

Unezverijada - Ilija BakićKo voli da psuje pisce zbog izneverenih očekivanja dobio je priliku, ali i dozvolu, od Ilije Bakića da to čini do mile volje. Tačnije, autor dela Futurista u odstupanju ili Unezverijada svesno je odlučio da se poigra sa našim horizontom očekivanja. Doduše, Bakić nas u svojoj persiflaži već na prvim stranicama uvodi u nerazmrsivi splet fikcije i fakcije, u kome je sve dozvoljeno i moguće, pa čak i to da namerno osujećivanje čitaočevih očekivanja bude deo planirane piščeve strategije. Tako su njegovi junaci – svi odreda pripadnici avangardne umetnosti između dva svetska rata – ujedno i stvarni Breton, Cara, Marineti, Tangi i Dali (da nabrojimo samo neke od njih), ali i njihovi avatari u nekom paralelnom stimpank kosmosu, koji se odazivaju na imena ABre-ton, TCar, NMarineti, ITangi i SDali. Neka istorijska imena su potpuno izvrnuta, pa je Žil Vern postao Vil Žern, a sasvim u skladu s tim postupkom je i zabuna oko naziva dela, te je tako u tom alternativnom svetu H. Dž. Vels napisao Bogove nalik ljudima, a ne Ljude nalik bogovima. Ima tu i naših – kroz parisku scenografiju odjekne ponekad ime DeBulija, VePoljanskog, VDespotova, pomene se Zenit. A tu je i tajanstvena Prečija, VojvodBalkanija, gde žive Alchemici koji proizvode Gnome za nepojamne Gnommašine, naočare za otkrivanje Tokova Aurore kojima jezde naši junaci, i svakojaka druga čudesa, čije nam zaumno funkcionisanje, naravno, ostaje neuhvatljivo. Sve u svemu – opšta unezverijada, na kojoj se nemilice konzumira sve, od apsinta do krečnog mleka!

Ovaj, i inače zanimljiv i duhovit književni eksperiment, zasnovan na smelom poigravanju biografijama narečenih umetničkih veličina koje su transponovane u milje prepoznatljive stimpank ikonografije dodatno je začinjen izletom u vode sajberpanka. Naime, okvirna priča, i sama fragmentarne prirode, sadrži fragment sajberpank romana, napisanog tipičnim gibsonovskim sajberslengom, u kome je sve virt i kiber, i sve se, dakako, vrti oko sajberplaćenika koji treba da ukloni tajanstvenu metu. Osim drugih zasluga, ovo je i dobra pokazna vežba kako (Lako? Teško?) pisati sajberpank. Reč je, naravno, o još jednoj parodiji, ili pastišu, ili posveti, u zavisnosti od toga kako pristupimo Bakićevoj Unezverijadi.

Ipak, autor ovog nevelikog dela pokreće i neka sasvim ozbiljna pitanja o prirodi romana, o tome šta je to što nekoga čini dobrim piscem, te da li je piscu neophodno prethodno iskustvo iz oblasti o kojoj piše. S tim u vezi, kao ilustracija može nam poslužiti opaska jednog od junaka da ni Vels nikad nije bio na Marsu, a napisao je roman Prvi ljudi na Marsu. Da paradoks bude veći, ovaj iskaz je samo delimično tačan – jer Vels zaista nije bio na Marsu, ali nije ni napisao pomenuto delo! Ima u ovoj humorističko-naučnofantastičnoj igrariji i znatno zloslutnijih tonova i komentara o položaju umetnika u društvu, o plutokratiji i sličnim večno aktuelnim i malo manje prijatnim temama. A kakve veze sa svim tim imaju Tomas Pinčon i Džek London? Izvolite – to otkrijte sami! A ako vam se odgovori i ne budu dopali, moći ćete bar da opsujete pisca jer vam je Ilija Bakić velikodušno ponudio tu mogućnost.

 

/* */