Uspešna prva promocija “Apokalipse”

Podelite sadržaj:

Promocija APOKALIPSE u GO Savski venacPrvo predstavljanje antologije slipstrim priča o smaku sveta “Apokalipsa juče, danas, sutra” održano je u četvrtak 26. maja u Svečanoj sali gradske opštine Savski venac. 

Predstavljanje je organizovano u okviru književnog programa “Isidora nas sluša”, koji vodi poznata književnica Laura Barna, a na promociji su učešće uzeli urednik antologije Goran Skrobonja, kao i nekoliko pisaca čije su priče zastupljene u antologiji: Slobodan Škerović, Darko Tuševljaković, Oto Oltvanji, Vladimir Lazović i Ivan Nešić, Nada Mandić-Spasojević, Sanja Pavošević i Miloš Cvetković.

Cilj ove veoma dobro posećene promocije bio je da se publici ujedno predstavi antologija priča, ali i književni slipstrim pravac, koji je u priličnoj meri nepoznanica domaćoj čitalačkoj javnosti. Goran Skrobonja, urednik i vlasnik izdavačke kuće Paladin, koja stoji iza objavljivanja antologije “Apokalipsa juče, danas, sutra”, izlaganje je započeo u šaljivom maniru rekavši: “Radi se, zapravo, o onome što danas svi pišu u Srbiji, a ni ne znaju da pišu.”

Skrobonja je naveo da je začetnik slipstrima američki pisac Brus Sterling, koji je tokom 90-ih godina tvrdio: “da je ono što on i većina drugih modernih mladih pisaca pišu, daleko od onoga što je ustaljeno kao žanr, bilo da se radi o naučnoj fantastici, bilo o epskoj ili nekim drugim žanrovima, već prelazi i zalazi duboko u ono što je karakteristično za tzv. glavnotokovsku književnost. On (Sterling) je smatrao da će ta vrsta književnosti, odnosno slipstrim, obeležiti početak 21. veka i pokazalo se da je to tačno”, rekao je Skrobonja, koji je zatim istakao da je u Paladinovoj ediciji “Fraktali” do sada objavljeno 11 naslova koji pripadaju ovom pravcu, a da je antologija priča o smaku sveta, treća tematska slipstrim antologija domaćih autora.

“Apokalipsa” sadrži priče kako priznatih glavnotokovskih i žanrovskih pisaca, tako i mladih neafirmisanih autora. Upitan koliki rizik je predstavljalo objavljivanje neafirmisanih autora i hoće li takvo stanje uticati na isplativost projekta, Skrobonja je odgovorio da su rizici srazmerno mali, jer se ovakvi izdavački poduhvati i inače ne mogu isplatiti. Objasnio je da želi da pomogne mladim autorima u objavljivanju, jer u ovom trenutku na domaćem tržištu ne postoje specijalizovani časopisi za žanrovsku prozu, a časopisi koji su otvoreni za ovu vrstu književnosti po pravilu se nalaze u teškoj materijalnoj situaciji i izlaze tek sporadično.

Na pitanje zašto u antologiji nije zastupljen Zoran Živković, svojevrsna paradigma srpske fantastike, Skrobonja je odgovorio da je prilikom pripremanja prve antologije priča uputio poziv poznatom srpskom piscu, ali da do saradnje ipak nije došlo.

Upitan zašto je za temu odabrao smak sveta, Skrobonja je rekao: “Smak sveta je tema koja je intrigantna uvek i mislim da svakog od nas na ovaj ili onaj način zanima. Prosto, pokušao sam da nađem temu koja bi najviše inspirisala pisce i pokazalo se da je ona zaista bila vrlo inspirativna.” Po pozivu koji je uputio domaćim autorima fantastike, a u kome je tražio prozna ostvarenja na temu smaka sveta, stiglo je preko četrdeset priča, od kojih se 25 našlo u knjizi.

Nakon intervjua sa Skrobonjom, koji je vodila Laura Barna, publici su se predstavili prisutni pisci, ukratko govoreći o svojim pričama i čitajući odlomke iz njih.