U najnovijem izdanju emisije posvećene savremenoj književnosti „Vavilon“, koja je na Drugom programu RTS-a emitovana u utorak naveče, našao se prilog o nedavno publikovanoj studiji dr Mladena Jakovljevića, „Alternativne stvarnosti Filipa K. Dika“.

Jakovljević je docent na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, gde predaje englesku i američku književnost, a upravo ovaj fakultet je zajedno sa beogradskom izdavačkom kućom „Everest Media“ objavio navedenu studiju.

U gotovo petominutnom prilogu Jakovljević je pokušao da gledaocima predstavi mali deo poetike Filipa K.Dika i njegove ideje o postojanju paralelnih svetova.

„Ideja o postojanju drugih stvarnosti jedna je od najstarijih spekulativnih ideja uopšte u istoriji ljudske civilizacije“, započeo je izlaganje Jakovljević. „Zanimljivo je da se tom idejom danas bave ne samo oni koje zanima fantastika, nego i naučnici, koji pokušavaju da dokažu da osim ove, naše stvarnosti, koju poznajemo, postoje i neki drugi univerzumi.

Koliko god ta ideja mogla da zvuči zanimljivo, provokativno, određene implikacije koje sobom nosi mogu biti krajnje zastrašujuće. Jedan od primera tih drugačijih, višestrukih – u velikom broju slučajeva zastrašujućih – mogućih stvarnosti jeste i stvaralaštvo Filipa K. Dika, koje sam pokušao da predstavim u svojoj studiji ’Alternativne stvarnosti Filipa K. Dika’, koja je proistekla iz doktorske disertacije ’Paralelni svetovi: odnos postmoderne proze prema fantastičnoj i naučnofantastičnoj književnosti’ pod mentorstvom profesorke Vladislave Gordić Petković.

Koliko je moguće uopšte predstaviti stvaralaštvo jednog ovakvog pisca, u jednoj knjizi, zaista je diskutabilno, ali ono na šta sam želeo da se fokusiram jeste provokativna Dikova ideja da svaki pojedinac može da živi u sopstvenoj stvarnosti: da možda ova stvarnost, u kojoj se ja sada nalazim, nije i vaša stvarnost koju vi doživljavate.

Naravno, postojali su brojni mehanizmi, koje je Dik upotrebio u svojoj književnosti da bi eksperimentisao sa raznim implikacijama koje podrazumevaju postojanje takvih stvarnosti. Jedna od njih je i manipulacija percepcijom. Znamo da je manipulacija nepouzdana, da se njome može manipulisati raznim tehnološkim, hemijskim, biološkim sredstvima, te se stoga uopšte dovodi u pitanje da li je stvarnost koju vidimo oko sebe zaista takva.

Dik je pisac koji je pisao pre više decenija, međutim, kako godine prolaze, njegovo stvaralaštvo postaje sve popularnije, sve cenjenije, sve je više filmskih adaptacija – što je i najčešći način kako se jedan prosečan čitalac ili gledalac upozna sa njegovim stvaralaštvom.

Filip K. Dik je uticao na brojne mislioce i stvaraoce, filozofe, druge pisce, filmske umetnike. Jedan od njih je svakako Žan Bodrijar i njegova provokativna ideja diznifikacije stvarnosti. Oni koji su čitali stvaralaštvo Filipa K. Dika upoznati su s tim konceptom koji je on nazvao fake–fakes, što bismo mi mogli slobodno prevesti kao lažno-lažno, odnosno, da postoje određeni elementi naše stvarnosti koji nisu tu da ih mi vidimo kao lažne, nego su tu da bi skrili lažnost svega ostaloga što se nalazi oko njih. I Diznilend je verovatno jedan od najzanimljivijih i najslikovitijih primera koje je Bodrijar koristio.

Moram da kažem da, uprkos svim distopijskim elementima koje možete pronaći u Dikovim stvarnostima, on je ipak verovao u neku bolju i lepšu budućnost. I to je jedna od poruka njegovih višestrukih stvarnosti, da ova stvarnost – ovakva kakva je – nije konačna, već da može biti zamenjena jednom boljom. I to je proces koji se iznova dešava, to je optimistični deo njegove ideje. Pesimistični je da mi toga nismo svesni i da nikada nećemo biti svesni, jer je to izbrisano iz naše svesti“, rekao je Mladen Jakovljević, predstavljajući svoju knjigu gledaocima „Vavilona“.

Prilog je snimljen u prigodnom ambijentu ateljea skulptora Viktora Kiša, a propraćen je insertima iz filmova „Blade Runner“, „Tamno Skeniranje“ i „Suvišni izveštaj“.

Autor i urednik emisije „Vavilon“ je Jasmina Vrbavac.