Još jedan nama interesantan prikaz našao se u književnom dodatku jučerašnjeg izdanja lista Blic. U pitanju je tekst Mladena Veskovića o knjizi ruske književnice Olge Slavnikove “2017”, objavljene u ediciji “Sto ruskih romana” izdavačke kuće Arhipelag. Tekst prikaza prenosimo u celosti:
2017.
AUTOR: Olga Slavnikova IZDAVAČ: Arhipelag BROJ STRANA: 430 ISBN: 978-86-86933-33-1 POVEZ: Tvrd CENA: 740 dinara
OVO JE ROMAN: Ruske spisateljice Olge Slavnikove za koju je 2006. godine dobila rusku Bukerovu nagradu. Radnja je smeštena u Rusiju 2017. godine, delimično u vreme proslave stogodišnjice Oktobarske revolucije (koja se završava na zastrašujuće neželjen način). U duhovito – mračnoj atmosferi mešaju se stvarnost i fantastika, prošlost i budućnost. Autorka u takvom okruženju prati i svakovrsne avanture glavnog junaka, mladog i vrlo talentovanog juvelira Krilova. Pored strasti koju gaji prema providnosti i svetlosnim kvalitetima dragog kamenja i ekspedicijama u kojima ih traži po Uralu i uživanja u modernim vrednostima, u Krilovljevom životu stalnu tenziju stvaraju bivša žena Tamara (uspešan menadžer pogrebnog preduzeća), kao i misteriozna Tanja koju slučajno sreće na železničkoj stanici i koja sa dobrim razlogom krije svoj pravi identitet. Odsustvo humanosti i istinskog identiteta i sadržaja ma koje vrste obeležavaju svet koji nam u svojoj literarnoj transpoziciji predstavlja Slavnikova, svet nesumnjivo otuđen i izvitoperen, ali za nas još uvek prepoznatljiv. I utoliko strašniji. ŠTA JE KVALITET OVE KNJIGE?: To što na uspešan način meša elemente satire, političkog trilera, ljubavnog romana, misterije, fantastike i futurističke antiutopije. Pred čitaocem je Rusija (ali metaforički i svet) iz bliske budućnosti, zemlja u kojoj je stvarnost sačinjena od grubosti i u kojoj ekološke katastrofe i kriminal postaju sve učestaliji. Glavni junak, koji samo želi da svuče masku i otarasi se svoje nasilne i kriminalne spoljašnjosti, umesto toga shvata da je njegov život u duhu epohe postao nepopravljivo komplikovan, da omče svih vrsta bivaju zategnutije i da možda više za njega nema izlaza. Umetnički snažna slika distopije, ali i humanizma u najboljoj ruskoj književnoj tradiciji čine ovu knjigu čitalačkim dragim kamenom.
PRVA REČENICA GLASI: „Krilovu je bilo rečeno da dođe na železničku stanicu u pola osam ujutro.“
POSLEDNJA REČENICA GLASI: „Sa stanice ih niko nije ispraćao.“
KADA BI OVA KNJIGA IMALA UKUS: „Bio bi to ukus ruskog boršča u kojem se u jedinstven ukus smešalo mnogo raznovrsnih hranljivih sastojaka.
PRONAĐITE SLIČNE KNJIGE: Među delima Bulgakova, Čehova, Dostojevskog ili Tolstoja koja nedvosmisleno, kao najbolja tradicija stoje u temeljima „2017“.
PREPORUKA ZA ČITANJE: U trenucima dobrog raspoloženja, kada vam ni slika naše bliske i izvesne budućnosti neće izgledati kao depresivna dijagnoza.
OVO JE ROMAN: Ruske spisateljice Olge Slavnikove za koju je 2006. godine dobila rusku Bukerovu nagradu. Radnja je smeštena u Rusiju 2017. godine, delimično u vreme proslave stogodišnjice Oktobarske revolucije (koja se završava na zastrašujuće neželjen način). U duhovito – mračnoj atmosferi mešaju se stvarnost i fantastika, prošlost i budućnost. Autorka u takvom okruženju prati i svakovrsne avanture glavnog junaka, mladog i vrlo talentovanog juvelira Krilova. Pored strasti koju gaji prema providnosti i svetlosnim kvalitetima dragog kamenja i ekspedicijama u kojima ih traži po Uralu i uživanja u modernim vrednostima, u Krilovljevom životu stalnu tenziju stvaraju bivša žena Tamara (uspešan menadžer pogrebnog preduzeća), kao i misteriozna Tanja koju slučajno sreće na železničkoj stanici i koja sa dobrim razlogom krije svoj pravi identitet. Odsustvo humanosti i istinskog identiteta i sadržaja ma koje vrste obeležavaju svet koji nam u svojoj literarnoj transpoziciji predstavlja Slavnikova, svet nesumnjivo otuđen i izvitoperen, ali za nas još uvek prepoznatljiv. I utoliko strašniji.
