Nestale su, dve prvorođene note ljubavi iz Mlečnih harmonija. Oni, kao ključ sam po sebi nemaju serijski broj, a u takvim slučajevima i konekcioni generator lokacije je nemoćan. Ravnoteža se polako krunila. Prostor se primetno zakrivio, ka pogrešnom kraju vremena.

4995 Sabor Krunskih unija a 5 vanredni

Minijature iz trećeg kruga dimenzionalnih odstupanja, ljubitelje solarnih sambi, koji su prvi objavili vanredno stanje, kroz sistem međugalaktičog glasovoda, potpuno je paralizovala erupcija straha. Dramatično su im podrhtavali repovi.

Pegavi Giganti, čije su pretke proslavila AF – kockasta jaja, u vreme energofisione krize, pošli su od oscilacija struna na tačkama preseka i uzdali se u bljesak, nekog od izabranih Lotusa iz Vizionarskog reda. Oni su, uostalom, postavili proporcije prohodnih spirala uz obode azurnih prstenova, za do tada neizvodljivi, Veliki skok.

A Korone, ti dobroćudni brbljivci, u svom stilu, nudili su dokaz, da je ova anomalija zapisana, još u Svetom Vokabularu, pre no što su naselili Liru. Ali o spasu ni slova.

Koordinator sinergijskih poznanja, zbunjeno se okretao, oko svoje ose.

Centurijanci, Kompanjoni, Forneti, Globalijanci, Artisti …

Ništa, ništa, ništa, a zatvarao se 11 kružni sat.

Kad …

Prijava ! Prijava ! Prijava !Oslobodilo se mnoštvo jezika, svakojakih frekfencija.

Pletokrili Jo, Visoki isturenik porodice Nomada, poznatije kao Kvazarske ptice, zračio je unutrašnjim mirom. Znao je da prelamanje svetlosti, uz dug jednoličan zvuk, označava zaključak. I ako je naizgled nezainteresovano fiksirao grupu, odakle je najavljena prijava, pulsiranje čeonih roščića, otkrivalo je, da baš i nije ravnodušan.

Zateglo se, do tačke pucanja.

Konačno !

Saks, Prosveštenik Džezera, starih mudrijaša sa Zelene zvezde, u jatu
promenljivih magnituda, kao da je sve potpuno uobičajeno, lagano otpi gutljaj, prozirnog koncentrata, sačeka tišinu, pa prošišta značajno:
70% vodonika, 30% helijuma, 0,9% svih ostalih težih elemenata zajedno, plus 0,1 % esencije, prvorođenih nota ljubavi, čini svako mesto Multiuniverzumskim centrom. I sve što je jednom bilo, ponovo će biti.

Negde u beskraju

Dada je ljubio Nene, cetrifugalno. Nene je ljubila Dada, centripetalno. Kupali su se, u nežnosti. Trozenične kugle, u utrobi nabora, kružile su im, suprotno od samotoka. Na svaka tri treptaja, energetske kapljice rasprskavali su, jedno po drugom. Oni su Fenomeni, dve prvorođene note ljubavi i čuvari violinskog ključa.

Tvorac se zagleda ušima. „E taj Teranin Bah, stvarno je bio genije“

„Neka bude“!

Bezbroj raznobojnih svetlucajućih maslačaka, vaskrsavalo je cvrkućući, kao i uvek, kada bi se zatvario crni vakuum.

Dobro je, već je dvanaest i pet. Sekund , dva, gore dole.